Aнaлизa пoкaзaтeљa квaлитeтa здрaвствeнe зaштитe у Бeoгрaду, зa пeриoд 1.1 - 31.12. 2021. гoдинe oбухвaтa:

1. Показатеље квалитета рада изабраног лекара, поливалентне патронаже и хитне медицинске помоћи
2. Показатеље квалитета стоматолошке здравствене заштите
3. Показатеље квалитета рада фармацеутске здравствене делатности
4. Показатеље квалитета у специјалистичко-консултативним службама
5. Показатеље квалитета здравствене заштите радника, старих лица и оболелих од плућних и кожних болести
6. Пoкaзaтeљe квaлитeтa у сeкундaрнoj и тeрциjaрнoj зaштити - бoлницe
7. Показатеље квалитета у ургентној медицини (пријем и збрињавање хитних стања)
8. Показатеље квалитета вођења листа чекања
9. Показатеље безбедности пацијената
10. Показатеље квалитета рада Комисија за унапређење квалитета рада
11. Показатеље квалитета у области стицања и обнове знања и вештина запослених у здравственој установи
12. Показатеље квалитета здравствене делатности која се обавља на више нивоа
13. Пoкaзaтeљe зaдoвoљствa кoрисникa услугaмa здрaвствeнe службe
14. Пoкaзaтeљe зaдoвoљствa зaпoслeних у здрaвствeнoj устaнoви
15. Табеларни приказ показатеља квалитета

Табеларни приказ показатеља квалитета рада здравствених установа у Београду за период 1.1 - 31.12.2020. године, садржи сет табела који се односи на показатеље квалитета рада здравствених установа које здравствену делатност обављају на примарном нивоу здравствене заштите (укупно 38 табела) и сет табела за здравствене установе секундарног и терцијарног нивоа (укупно 43 табеле). У табелама су приказани сви показатељи квалитета дефинисани Правилником о показатељима квалитета здравствене заштите («Службени гласник РС» бр. 49/10).
Такође, овде можете погледати и податке и показатеље квалитета рада болница за период од 2007. до 2020. године.

1.     БEЗБEДНOСT
2.     СПEЦИJAЛИСTИЧКИ ПРEГЛEДИ - НИВO УСTAНOВE
3.     СПEЦИJAЛИСTИЧКИ ПРEГЛEДИ - ИНTEРНA
4.     СПEЦИJAЛИСTИЧКИ ПРEГЛEДИ – ХИРУРГИJA
5.     СПEЦИJAЛИСTИЧКИ ПРEГЛEДИ - ПEДИJATРИJA
6.     СПEЦИJAЛИСTИЧКИ ПРEГЛEДИ – ГИНEКOЛOГИJA
7.     СПEЦИJAЛИСTИЧКИ ПРEГЛEДИ - ПСИХИJATРИJA
8.     НИВO УСTAНOВE – ПOКAЗATEЉИ КВAЛИTETA
9.     ГИНEКOЛOГИJA – ПOКAЗATEЉИ КВAЛИTETA
10.   ХИРУРГИJA – ПOКAЗATEЉИ КВAЛИTETA
11.   ИНTEРНA – ПOКAЗATEЉИ КВAЛИTETA
12.   ПEДИJATРИJA – ПOКAЗATEЉИ КВAЛИTETA
13.   УРГEНTНA MEДИЦИНA - ПOКAЗATEЉИ КВAЛИTETA
14.   СTИЦAЊE ЗНAЊA – ПOКAЗATEЉИ КВAЛИTETA
15.   ПРИГОВОРИ
16.   ЛИСТЕ ЧЕКАЊА

У здравственим установама у Београду ради преко 32.000 медицинских и немедицинских радника. Од њихових ставова, понашања, знања и радног искуства зависи како ће обављати свој посао, као и перформансе установе у целини.
Задовољство послом се дефинише као позитивна емоционална реакција и ставови појединца према свом послу. Степен задовољства зависи од врсте посла који особа ради, осећаја одговорности и достигнућа у послу, услова рада, као што су плата, опрема за рад, сарадници и шефови.
Задовољство послом утиче на радни учинак и одсуствовање са посла. Организације са задовољнијим радницима имају већу продуктивност, мање изостанака са посла, а радници су мање спремни да мењају радну организацију. Задовољни радници су пријатељски настројени, љубазни, спремни да одговарају на питања, а то пацијенти цене, што води задовољству и оданости пацијента. Незадовољство послом утиче и на здравље запослених, посебно на ментално здравље, депресију и анксиозност, док је корелација са физичким здрављем умерена.
Правилником о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС“ бр. 49/2010) прописана је обавеза здравствених установа да прате показатеље задовољства послом својих радника. Показатељи задовољства запослених у здравственој установи су:

1.    обављено истраживање задовољства запослених у здравственој установи
2.    урађена анализа о спроведеном истраживању задовољства запослених у здравственој установи и предузете мере и активности на сталном унапређењу квалитета.

Здравствена установа има обавезу да једном годишње спроведе истраживање задовољства својих радника послом који обављају, уради анализу резултата истраживања, као и да предузме одговарајуће мере и активности на унапређењу степена њиховог задовољства на основу резултата истраживања.
Предвиђено је да све здравствене установе спроводе испитивање задовољства запослених по истој методологији, у исто време и са истим упитником, које одређује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Међутим, истраживање је у 2020. години спроведено у епидемијским условима, установе су планирале термин спровођења истраживања у складу са својом организацијом рада у току пандемије, а поједине нису биле у могућности да спроведу истраживање.
Подаци о показатељима задовољства запослених у здравственој установи су део Интегрисаног плана сталног унапређења квалитета, као и Интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада здравствене установе.

Овде можете погледати анализу о показатељима задовољства запослених у здравственим установама у Београду за установе примарне здравствене заштите и за болничке установе.

Aнaлизу зaдoвoљствa зaпoслeних у држaвним здрaвствeним устaнoвaмa Рeпубликe Србиje зa 2018. гoдину, мoжeтe прoнaћи нa сajту Институтa зa jaвнo здрaвљe Србиje, пoглeдajтe oвдe http://www.batut.org.rs/index.php?content=1897

Пацијенти у Београду у току године остваре преко 9 милиона посета лекарима у домовима здравља и заводима на примарном нивоу здравствене заштите, око 3 милиона посета лекарима специјалистима у болницама, а око 300.000 пацијената проведе на болничком лечењу у просеку по 10 дана (укупно око 3 милиона дана болничког лечења).
Процена задовољства корисника услугама здравствене службе се користи да се сагледа пацијентово виђење здравствене заштите, оцени процес здравствене заштите, идентификују проблеми, евалуирају напори за унапређење квалитета и евалуира исход заштите. Данас се задовољство корисника сматра једним од најважнијих показатеља квалитета здравствене заштите, јер пружа податке о томе колико је здравствена установа успела да изађе у сусрет очекивањима корисника, а идентификујући узроке незадовољства здравствена установа може унапредити свој рад.
Задовољство (сатисфакција) корисника пруженом здравственом заштитом представља меру става пацијента према лекару, систему здравствене заштите и медицинској нези коју добија. Задовољство подстиче позитивне облике коришћења здравствене заштите (јављање на контролу по савету лекара, редовно узимање лекова, придржавање дијете по савету лекара и сл.), а са задовољним пацијентом је лакше радити. У обрнутом случају, код незадовољног пацијента, доћи ће до одлагања контакта са здравственом службом, погоршања здравственог стања, повећаног коришћења и непријатне ситуације у даљим контактима са истим пацијентом.
Према Правилнику о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС“ бр. 49/10), показатељи задовољства корисника услугама здравствене службе су:

1.    Истакнуто обавештење о врсти здравствених услуга које се пацијенту као осигуранику обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које су делатност здравствене установе;

2.    Истакнуто обавештење о здравственим услугама које се не обезбеђују на терет обавезног здравственог осигурања, а у складу са актом којим се уређује садржај, обим и стандард права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања;

3.    Истакнуто обавештење о видовима и износу учешћа осигураних лица у трошковима здравствене заштите, као и ослобађање од плаћања учешћа;

4.    Истакнут ценовник здравствених услуга које се не обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које пацијенти плаћају из својих средстава;

5.    Постављена кутија/књига за примедбе и жалбе пацијената;

6.    Истакнуто име и презиме, односно број канцеларије и радно врeме, особе задужене за вођење поступка притужби и жалби пацијената (заштитника пацијентових права);

7.    Број поднетих приговора

8.    Истакнут списак лекара који могу бити изабрани лекари, а које пацијенти могу изабрати, као и њихово радно време у здравственим установама примарне здравствене заштите, а у специјалистичко-консултативним службама, као и у саветовалиштима у установама свих нивоа здравствене заштите истакнут списак лекара који раде и њихово радно време;

9.    Обављено истраживање задовољства корисника услугама здравствене службе

10.    Урађена анализа о спроведеном истраживању задовољства корисника услугама здравствене заштите и предузете мере и активности на сталном унапређењу квалитету

Све здравствене установе/службе су дужне да на видна места (пријемне амбуланте, шалтере, огласне табле у чекаоницама и сл.) у свим објектима (централни и истурени) истакну наведена обавештења (тачке 1 до 6 и 8).
Подаци о показатељима задовољства корисника услугама здравствене службе су део Интегрисаног плана сталног унапређења квалитета, као и Интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада здравствене установе.
Здравствена установа има обавезу да једном годишње спроведе истраживање о задовољству корисника пруженим здравственим услугама, уради анализу резултата истраживања, као и да спроведе мере и активности на унапређењу квалитета на основу резултaта истраживања.
Истраживање се спроводи по методологији Института за јавно здравље Србије. За истраживање се користе стандардизовани анонимни упитници за болничку заштиту, а у оквиру примарне заштите за: службу опште медицине и медицине рада, службу за здравствену заштиту деце, жена и стоматолошку службу. У оквиру истраживања задовољства корисника први пут је 2019. године спроведена и анкета о задовољству међу корисницима хроничног програма дијализе у установама свих нивоа здравствене заштите. Упитник се дели пацијентима у здравственој установи, где га и попуњавају и убацују у кутију одређену за ту намену. Одговори се процењују Ликертовом петостепеном скалом, од веома незадовољан до веома задовољан, а обраду врши здравствена установа уз помоћ завода за јавно здравље. Градски завод за јавно здравље врши анализу показатеља задовољства корисника услугама здравствене заштите у Београду.
Подаци се прослеђују Институту за јавно здравље Србије, који врши анализу задовољства корисника на нивоу Републике и поређење по регионима. Добијени резултати улазе у оцену квалитета рада здравствене установе.
Истраживање задовољства корисника у 2020. години спроведено је по измењеној методологији због пандемије. Установе су у односу на своју динамику рада дефинисале термине за спровођење истраживања. Обухват пацијената је мањи него предходних година, као и број установа које су спровеле истраживање.

Овде можете погледати анализу задовољства корисника услугама здравствене заштите у здравственим установама у Београду за здравствене установе примарне здравствене заштите (задовољство радом изабраног лекара у службама опште медицине, педијатрије, гинекологије, стоматолошкој служби и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине), за болничке установе (задовољство болничком заштитом на укупном нивоу, хируршким, педијатријским, психијатријским, интернистичким и одељењима рехабилитације, и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине) и задовољство корисника хроничног програма дијализе.

Анализу задовољства корисника здравственом заштитом у државним здравственим установама Републике Србије за 2018. годину, можете пронаћи на сајту Института за јавно здравље Србије, погледајте овде http://www.batut.org.rs/index.php?content=1925

Здравствени радници и здравствени сарадници имају право и дужност да у току рада стално прате развој медицинске, стоматолошке, фармацеутске, као и других одговарајућих наука и да се стручно усавршавају ради одржавања и унапређења квалитета свога рада.
Показатељи квалитета који се односе на стицање и обнову знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника у здравственим установама су:

1.    Постојање плана едукације за све запослене у здравственој установи
2.    Број радионица, едукативних скупова и семинара одржаних у здравственој установи
3.    Проценат особа које су бар једном о трошку установе похађале курс, семинар, или учествовале на конгресу или стручном састанку из области која је релевантна за њихов стручни рад
4.    Број акредитованих програма континуиране медицинске едукације од стране Здравственог савета Србије, а чији су носиоци (предавачи) запослени у здравственој установи.

Од 1. јула 2011. године, због промене Правилника о показатељима квалитета здравствене заштите, промењени су и показатељи квалитета у области стицања и обнове знања. Додат је један нови показатељ (број акредитованих програма континуиране медицинске едукације), а показатељ који се односи на проценат особа које су бар једном учествовале на едукацији о трошку установе је измењен, тако да се сада односи само на здравствене раднике и сараднике, а не на укупан број запослених у установи.
Под термином «на терет послодавца», односно «о трошку установе» подразумева се да је здравствена установа учествовала у трошковима едукације запослених на било који начин: директном новчаном надокнадом трошкова едукације (котизација, смештај, пут) или давањем сагласности за плаћено одсуство (дневница) у случају постојања донатора новчаних средстава. Такође, подразумева и све облике едукације које су одржане у здравственој установи (за запослене), без обзира да ли трошкови организације иду на терет послодавца или су донирани од стране других лица или организација.
Здравствена установа је дужна да води евиденцију о броју запослених који су учествовали на стручним и научним скуповима, односно семинарима, курсевима и другим програмима континуиране едукације. Овом евиденцијом нису обухваћени запослени који су на специјализацијама, субспецијализацијама, магистарским или докторским студијама.

Овде можете погледати показатеље квалитета из области стицања и обнове знања и вештина запослених у Београду у здравственим установама примарне здравствене заштите и у болничким установама.

ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА КОМИСИЈА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА РАДА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.1 - 31.12.2020. ГОДИНЕ


Комисија за унапређење квалитета рада је стручно тело које се стара о сталном унапређењу квалитета здравствене заштите којa се спроводи у здравственој установи. Формирање комисија за унапређење квалитета рада у здравственим установама почело је 2004. године, на иницијативу Министарства здравља. Данас, ове комисије постоје и раде у свим здравственим установама у Београду.
Показатељи квалитета рада Комисије за унапређење квалитета рада су:

1.    Постојање интегрисаног плана сталног унапређења квалитета рада здравствене установе који у свом саставу садржи:
- планиране активности ради побољшања резултата показатеља квалитета које здравствена установа прикупља и прати;
- планиране активности ради унапређења задовољства корисника здравственом заштитом;
- планиране активности ради унапређења задовољства запослених, а на бази анализе испитивања задовољства запослених у здравственим установама;
- препоруке и предлоге мера спољне провере квалитета стручног рада коју спроводи Министарство здравља (уколико је у посматраном периоду било спољне провере квалитета стручног рада);
- препоруке Агенције за акредитацију здравствених установа Србије (уколико је здравствена установа акредитована од стране Агенције за акредитацију здравствених установа Србије);

2.    Постојање интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада, према горе дефинисаном садржају;

3.    Постојање ажуриране интернет презентације установе.


Овде можете погледати показатеље квалитета рада комисије за унапређење квалитета рада у здравственим установама у Београду за установе примарне здравствене заштите и за болничке установе.

Безбедност пацијента представља идентификацију, анализу и корекцију ризичних догађаја, са циљем да се здравствена заштита учини безбеднијом и да се ризик по пацијента сведе на најмањи могући ниво.
Показатељи квалитета који се односе на безбедност пацијента за здравствену установу у целини на свим нивоима здравствене заштите су:

1.    Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених догађаја и опис процедуре
2.    Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених дејстава лекова и опис процедуре
3.    Стопа падова пацијената
4.    Стопа пацијената са декубитусима
5.    Стопа компликација насталих услед давања анестезије у здравственој установи
6.    Стопа поновљених операција у истој регији
7.    Стопа механичких јатрогених оштећења насталих приликом хируршке интервенције
8.    Стопа тромбоемболијских комликација
9.    Број хируршких интервенција које су урађене на погрешном пацијенту, погрешној страни тела и погрешном органу
10.    Контрола стерилизације
11.    Стопа инциденције болничких инфекција на јединици интензивне неге здравствене установе
12.    Стопа инциденције инфекција оперативног места

Овде можете погледати показатеље безбедности пацијената у здравственим установама у Београду за установе примарне заштите и за болничке установе.