Rezultati istraživanja zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe se koriste za sagledavanje pacijentovog viđenje zdravstvene zaštite, ocene procesa zdravstvene zaštite, identifikaciju problema, evaluaciju aktivnosti za unapređenje kvaliteta i ishoda zdravstvene zaštite. Danas se zadovoljstvo korisnika smatra jednim od najvažnijih pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite, jer pruža podatke o tome koliko je zdravstvena ustanova uspela da izađe u susret očekivanjima korisnika, a identifikujući uzroke nezadovoljstva zdravstvena ustanova može unaprediti svoj rad.

Zadovoljstvo (satisfakcija) korisnika pruženom zdravstvenom zaštitom predstavlja meru stava pacijenta prema lekaru, organizaciji zdrastvene ustanove, sistemu zdravstvene zaštite i medicinskoj nezi koju dobija. Zadovoljstvo podstiče pozitivne oblike korišćenja zdravstvene zaštite (javljanje na kontrolu po savetu lekara, redovno uzimanje lekova, pridržavanje dijete po savetu lekara i sl.), a sa zadovoljnim pacijentom je lakše raditi. U obrnutom slučaju, kod nezadovoljnog pacijenta, doći će do odlaganja kontakta sa zdravstvenom službom, pogoršanja zdravstvenog stanja, povećanog korišćenja ili izbegavanja korišćenja zdravstvene zaštite i pojave konfliktnih situacija.

Prema Pravilniku o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i o proveri kvaliteta stručnog rada („Službeni glasnik RS" br. 123/2021), radi obezbeđivanja adekvatnog zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe, zdravstvene ustanove su u obavezi da:

1.  istaknu obaveštenje o vrsti zdravstvenih usluga koje se pacijentu kao osiguraniku obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koje su delatnost zdravstvene ustanove;

2.  istaknu obaveštenje o zdravstvenim uslugama koje se ne obezbeđuju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u skladu sa propisom kojim se uređuje sadržaj, obim i standard prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

3.  istaknu obaveštenje o vidovima i iznosu učešća osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite, kao i oslobađanje od plaćanja učešća;

4.  istaknu cenovnik zdravstvenih usluga koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koje pacijenti plaćaju iz svojih sredstava;

5.  postave kutije za primedbe i prigovore pacijenata;

6.  istaknu spisak lekara koji mogu biti izabrani lekari, a koje pacijenti mogu izabrati, kao i njihovo radno vreme u zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zaštite, a u specijalističko-konsultativnim službama, kao i u savetovalištima u ustanovama svih nivoa zdravstvene zaštite istaknut spisak lekara koji rade i njihovo radno vreme;

7.  obave istraživanje zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene zaštite;

8.  analiziraju rezultate sprovedenog istraživanja zadovoljstva korisnika u zdravstvenoj ustanovi, kao i preduzete mere i aktivnosti na stalnom unapređenju kvaliteta i rezultate istraživanja objave na svojoj internet stranici.

Podaci o pokazateljima zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe su deo Integrisanog plana stalnog unapređenja kvaliteta, kao i Integrisanog izveštaja o radu Komisije za unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

Zdravstvena ustanova ima obavezu da jednom godišnje sprovede istraživanje o zadovoljstvu korisnika pruženim zdravstvenim uslugama, uradi analizu rezultata istraživanja, kao i da sprovede mere i aktivnosti na unapređenju kvaliteta na osnovu rezultata istraživanja.

Istraživanje se sprovodi po metodologiji Instituta za javno zdravlje Srbije. Za istraživanje se koriste standardizovani anonimni upitnici za bolničku zaštitu, a u okviru primarne zaštite za: službu opšte medicine i medicine rada, službu za zdravstvenu zaštitu dece, žena i stomatološku službu. U okviru istraživanja zadovoljstva korisnika anketa se sprovodi i među korisnicima specijalističko-konsultativnih službi, a od 2019. godine i među korisnicima hroničnog programa dijalize u ustanovama svih nivoa zdravstvene zaštite. Upitnik se deli pacijentima u zdravstvenoj ustanovi, gde ga i popunjavaju i ubacuju u kutiju određenu za tu namenu. Odgovori se procenjuju Likertovom petostepenom skalom, od veoma nezadovoljan do veoma zadovoljan, a obradu vrši zdravstvena ustanova uz pomoć zavoda za javno zdravlje. Gradski zavod za javno zdravlje vrši analizu pokazatelja zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene zaštite u Beogradu. Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ vrši analizu zadovoljstva korisnika na nivou Republike i poređenje po regionima.

Ovde možete pogledati analizu zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene zaštite u zdravstvenim ustanovama u Beogradu za zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite (zadovoljstvo radom izabranog lekara u službama opšte medicine, pedijatrije, ginekologije, stomatološkoj službi i radom specijalističko-konsultativne službe), za bolničke ustanove (zadoveljstvo bolničkom zaštitom na ukupnom nivou, hiruškim, pedijatriskim, psihijatriskim, internističkim, ginekološko – akušerskim i odeljenjima rehabilitacije kao i radom specijalističko-konsultativne službe) i zadovoljstvo korisnika hroničnog programa dijalize.

Komisija za unapređenje kvaliteta rada je stručno telo koje se stara o stalnom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi. Formiranje komisija za unapređenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama počelo je 2004. godine, na inicijativu Ministarstva zdravlja. Danas, ove komisije postoje i rade u svim zdravstvenim ustanovama u Beogradu.

Komisija za unapređenje kvaliteta rada je u obavezi da:

1.  donese godišnji plan praćenja pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi za narednu godinu;

2.  prati pokazatelje kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi;

3.  sačini godišnji izveštaj o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite, koji se dostavlja direktoru i nadležnom zavodu za javno zdravlje za prethodnu godinu;

4.  predloži mere za unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi i unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove;

5.  donese godišnji plan unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi, na osnovu godišnjeg izveštaja o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i godišnjeg plana unapređenja kvaliteta stručnog rada.

O svojim aktivnostima, komisije za unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova u Beogradu izveštavaju Gradski zavod za javno zdravlje Beograd dostavom:

1.  Integrisanog plana stalnog unapređenja kvaliteta rada zdravstvene ustanove;

2.  Izveštaja o ostvarenim rezultatima u odnosu na Integrisani plan stalnog unapređenja kvaliteta rada zdravstvene ustanove;

3.  Integrisanog izveštaja o radu Komisije za unapređenje kvaliteta rada (zavedena u arhivi zdravstvene ustanove).

Ovde možete pogledati analize rada komisija za unapređenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama u Beogradu za ustanove primarene zdravstvdene zaštite i za bolničke ustanove

Pokazatelji kvaliteta u stacionarnoj zdravstvenoj delatnosti su značajno promenjeni od 2022. godine u skladu sa Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i o proveri kvaliteta stručnog rada („Službeni glasnik RS“ broj 123 od 15. decembra 2021. godine). Više se ne izveštavaju pokazatelji kvaliteta specijalističko-konsultativnih službi, zbrinjavanja hitnih stanja, kao ni sticanja i obnove znanja zaposlenih. Smanjen je i broj grana medicine za koje se izveštavaju pokazatelji kvaliteta stacionarne zaštite (više se ne izveštavaju pokazatelji kvaliteta za pedijatrijske grane, kao i za ustanovu u celini, već samo za internističke, hirurške grane i ginekologiju i akušerstvo), tako da je i broj pokazatelja smanjen sa 62 na 36. Navedenim Pravilnikom su uvedeni novi pokazatelji koji se odnose na proces i ishod bolničke zaštite kod određenih oboljenja, odnosno procedura (katarakta, ingvinalna hernija, prelom gornjeg okrajka femura, koronarna hirurgija i dr.).

Bolničke apoteke, od 2022. godine prate 5 pokazatelja apotekarske delatnosti, a promene postoje i kod pokazatelja bezbednosti pacijenata i pokazatelja lista čekanja.

U ovoj analizi su prikazani podaci o pokazateljima kvaliteta bolnica u Beogradu za desetogodišnjni period (2014-2023), a za novouvedene pokazatelje samo za 2022. i 2023. godinu. U skladu sa svim raspoloživim podacima, analiza obuhvata pokazatelje kvaliteta koji su praćeni u prethodnom periodu, kao i „nove“ pokazatelje. Izveštaji o pokazateljima kvaliteta nekih bolnica za 2023. godinu su nekompletni, što je navedeno u analizi.

Tokom 2023. godine, epidemiološka situacija je bila znatno povoljnija u odnosu na prethodne dve godine koje je obeležila pandemija zarazne bolesti COVID-19. Shodno tome, bolnice su, tokom najvećeg dela 2023. godine, radile u redovnom režimu rada, ali korišćenje bolničke zdravstvene zaštite, iako povećano, nije dostiglo nivo od pre pandemije. Vrednosti mnogih pokazatelja kvaliteta su značajno promenjeni u odnosu na period pre pandemije.

U skladu sa Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i o proveri kvaliteta stručnog rada, za bolničke zdravstvene ustanove, odnosno ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijarnom nivou, kvalitet zdravstvene zaštite procenjuje se na osnovu pokazatelja koji se prate za:

1. Internističke grane medicine

2. Hiruške grane medicine

3. Ginekologija i akušerstvo

1. Pokazatelji kvaliteta rada izabranog lekara u službamba za zdravstvenu zaštitu odraslih, žena, dece i službi za stomatološku zaštitu
2. Pokazatelji kvaliteta hitne medicinske pomoći 
3. Pokazatelji kvaliteta vođenja liste čekanja u bolnicama 
 4. Pokazatelja bezbednosti pacijenata u bolnicama u Beogradu
 5. Pokazatelji kvaliteta rada farmaceutske zdravstvene delatnosti
 6. Pokazatelji kvaliteta u sekundarnoj i tercijarnoj zaštiti - bolnice
 7. Pokazatelji kvaliteta rada Komisija za unapređenje kvaliteta rada 
 8. Pokazatelji zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe

• Analiza zadovoljstava korisnika primarne zdravstvene zaštite
• Analiza zadovoljstava korisnika bolničkim lečenjem u Beogradu
• Analiza zadovoljstava korisnika bolničkim lečenjem na hiruškim odeljenjima u bolnicama u Beogradu .
• Analiza zadovoljstava korisnika bolničkim lečenjem na pedijatrijskim odeqewima u Beogradu 
• Analiza zadovoljstava korisnika bolničkim lečenjem na psihijatriskim odeljenjima u Beogradu 
• Analiza zadovoljstava korisnika bolničkim lečenjem na internističkim odeljenjima u bolnicama u Beogradu 
• Analiza zadovoljstava korisnika bolničkim lečenjem na ginekološkim odeljenjima u bolnicama u Beogradu
• Analiza zadovoljstava korisnika bolničkim lečenjem na odeljenjima rehabilitacije u bolnicama u Beogradu 
• Analiza zadovoljstava korisnika radom specijalističke službe u Beogradu
• Analiza zadovoljstava korisnika zdravstvenom zaštitom na hroničnom programu dijalize u Beogradu 

 9. Pokazatelji zadovoljstava zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi

• Zadovoljstvo zaposlenih u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa zdravstvene zaštite
• Analiza zadovoljstava zaposlenih u stacionarnim zdravstvenim ustanovama Beograda

U zdravstvenim ustanovama u Beogradu radi preko 34.000 medicinskih i nemedicinskih radnika. Od njihovih stavova, ponašanja, znanja i radnog iskustva zavisi kako će obavljati svoj posao, kao i performanse ustanove u celini.

Zadovoljstvo poslom se definiše kao pozitivna emocionalna reakcija i stavovi pojedinca prema svom poslu. Stepen zadovoljstva zavisi od vrste posla koji osoba radi, osećaja odgovornosti i dostignuća u poslu, uslova rada, kao što su plata, oprema za rad, saradnici i šefovi.

Zadovoljstvo poslom utiče na radni učinak i odsustvovanje sa posla. Organizacije sa zadovoljnijim radnicima imaju veću produktivnost, manje izostanaka sa posla, a radnici su manje spremni da menjaju radnu organizaciju. Zadovoljni radnici su prijateljski nastrojeni, ljubazni, spremni da odgovaraju na pitanja, a to pacijenti cene, što vodi zadovoljstvu i odanosti pacijenta. Nezadovoljstvo poslom utiče i na zdravlje zaposlenih, posebno na mentalno zdravlje, depresiju i anksioznost, dok je korelacija sa fizičkim zdravljem umerena.
Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i o proveri kvaliteta stručnog rada („Službeni glasnik RS" br. 123/2021) propisana je obaveza zdravstvenih ustanova da prate pokazatelje zadovoljstva poslom svojih radnika.

Sa ciljem praćenja i povećanja zadovoljstva zaposlenih, zdravstvene ustanove su u obavezi da:

1. sprovedu istraživanje zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi i

2. urade analizu rezultata sprovedenog istraživanja zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, kao i preduzetih mera i aktivnosti na stalnom unapređenju kvaliteta i rezultate istraživanja objave na svojoj internet stranici.

Predviđeno je da sve zdravstvene ustanove sprovode ispitivanje zadovoljstva zaposlenih po istoj metodologiji, u isto vreme i sa istim upitnikom po metodologiji koju donosi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Podaci o pokazateljima zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi kao i planirane/sprovedene aktivnosti na povećanju zadovoljstva su deo Integrisanog plana stalnog unapređenja kvaliteta, kao i Integrisanog izveštaja o radu Komisije za unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

Ovde možete pogledati analizu zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u Beogradu za ustanove primarne zdravstvene zaštite i za bolničke ustanove.

Rezultati istraživanja zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe se koriste za sagledavanje pacijentovog viđenje zdravstvene zaštite, ocene procesa zdravstvene zaštite, identifikaciju problema, evaluaciju aktivnosti za unapređenje kvaliteta i ishoda zdravstvene zaštite. Danas se zadovoljstvo korisnika smatra jednim od najvažnijih pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite, jer pruža podatke o tome koliko je zdravstvena ustanova uspela da izađe u susret očekivanjima korisnika, a identifikujući uzroke nezadovoljstva zdravstvena ustanova može unaprediti svoj rad.

Zadovoljstvo (satisfakcija) korisnika pruženom zdravstvenom zaštitom predstavlja meru stava pacijenta prema lekaru, organizaciji zdrastvene ustanove, sistemu zdravstvene zaštite i medicinskoj nezi koju dobija. Zadovoljstvo podstiče pozitivne oblike korišćenja zdravstvene zaštite (javljanje na kontrolu po savetu lekara, redovno uzimanje lekova, pridržavanje dijete po savetu lekara i sl.), a sa zadovoljnim pacijentom je lakše raditi. U obrnutom slučaju, kod nezadovoljnog pacijenta, doći će do odlaganja kontakta sa zdravstvenom službom, pogoršanja zdravstvenog stanja, povećanog korišćenja ili izbegavanja korišćenja zdravstvene zaštite i pojave konfliktnih situacija.

Prema Pravilniku o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i o proveri kvaliteta stručnog rada („Službeni glasnik RS" br. 123/2021), radi obezbeđivanja adekvatnog zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe, zdravstvene ustanove su u obavezi da:

1.  istaknu obaveštenje o vrsti zdravstvenih usluga koje se pacijentu kao osiguraniku obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koje su delatnost zdravstvene ustanove;

2.  istaknu obaveštenje o zdravstvenim uslugama koje se ne obezbeđuju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u skladu sa propisom kojim se uređuje sadržaj, obim i standard prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

3.  istaknu obaveštenje o vidovima i iznosu učešća osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite, kao i oslobađanje od plaćanja učešća;

4.  istaknu cenovnik zdravstvenih usluga koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koje pacijenti plaćaju iz svojih sredstava;

5.  postave kutije za primedbe i prigovore pacijenata;

6.  istaknu spisak lekara koji mogu biti izabrani lekari, a koje pacijenti mogu izabrati, kao i njihovo radno vreme u zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zaštite, a u specijalističko-konsultativnim službama, kao i u savetovalištima u ustanovama svih nivoa zdravstvene zaštite istaknut spisak lekara koji rade i njihovo radno vreme;

7.  obave istraživanje zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene zaštite;

8.   analiziraju rezultate sprovedenog istraživanja zadovoljstva korisnika u zdravstvenoj ustanovi, kao i preduzete mere i aktivnosti na stalnom unapređenju kvaliteta i rezultate istraživanja objave na svojoj internet stranici.

Podaci o pokazateljima zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene službe su deo Integrisanog plana stalnog unapređenja kvaliteta, kao i Integrisanog izveštaja o radu Komisije za unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove.

Zdravstvena ustanova ima obavezu da jednom godišnje sprovede istraživanje o zadovoljstvu korisnika pruženim zdravstvenim uslugama, uradi analizu rezultata istraživanja, kao i da sprovede mere i aktivnosti na unapređenju kvaliteta na osnovu rezultata istraživanja.

Istraživanje se sprovodi po metodologiji Instituta za javno zdravlje Srbije. Za istraživanje se koriste standardizovani anonimni upitnici za bolničku zaštitu, a u okviru primarne zaštite za: službu opšte medicine i medicine rada, službu za zdravstvenu zaštitu dece, žena i stomatološku službu. U okviru istraživanja zadovoljstva korisnika anketa se sprovodi i među korisnicima specijalističko-konsultativnih službi, a od 2019. godine i među korisnicima hroničnog programa dijalize u ustanovama svih nivoa zdravstvene zaštite. Upitnik se deli pacijentima u zdravstvenoj ustanovi, gde ga i popunjavaju i ubacuju u kutiju određenu za tu namenu. Odgovori se procenjuju Likertovom petostepenom skalom, od veoma nezadovoljan do veoma zadovoljan, a obradu vrši zdravstvena ustanova uz pomoć zavoda za javno zdravlje. Gradski zavod za javno zdravlje vrši analizu pokazatelja zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene zaštite u Beogradu. Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ vrši analizu zadovoljstva korisnika na nivou Republike i poređenje po regionima.

Ovde možete pogledati analizu zadovoljstva korisnika uslugama zdravstvene zaštite u zdravstvenim ustanovama u Beogradu za zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite (zadovoljstvo radom izabranog lekara u službama opšte medicine, pedijatrije, ginekologije, stomatološkoj službi i radom specijalističko-konsultativne službe), za bolničke ustanove (zadovoljstvo bolničkom zaštitom na ukupnom nivou, hirurškim, pedijatrijskim, psihijatrijskim, internističkim, ginekološko - akušerskim i odeljenjima rehabilitacije kao i radom specijalističko-konsultativne službe) i zadovoljstvo korisnika hroničnog programa dijalize.

Komisija za unapređenje kvaliteta rada je stručno telo koje se stara o stalnom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi. Formiranje komisija za unapređenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama počelo je 2004. godine, na inicijativu Ministarstva zdravlja. Danas, ove komisije postoje i rade u svim zdravstvenim ustanovama u Beogradu.

Komisija za unapređenje kvaliteta rada je u obavezi da:

1.       donese godišnji plan praćenja pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi za narednu godinu;

2.       prati pokazatelje kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi;

3.       sačini godišnji izveštaj o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite, koji se dostavlja direktoru i nadležnom zavodu za javno zdravlje za prethodnu godinu;

4.       predloži mere za unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi i unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove;

5.       donese godišnji plan unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi, na osnovu godišnjeg izveštaja o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i godišnjeg plana unapređenja kvaliteta stručnog rada.

O svojim aktivnostima, komisije za unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova u Beogradu izveštavaju Gradski zavod za javno zdravlje Beograd dostavom:

1.       Integrisanog plana stalnog unapređenja kvaliteta rada zdravstvene ustanove;

2.       Izveštaja o ostvarenim rezultatima u odnosu na Integrisani plan stalnog unapređenja kvaliteta rada zdravstvene ustanove;

3.       Integrisanog izveštaja o radu Komisije za unapređenje kvaliteta rada (zavedena u arhivi zdravstvene ustanove).

Ovde možete pogledati analize rada komisija za unapređenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama u Beogradu za ustanove primarne zdravstvene zaštite i za bolničke ustanove.

Pokazatelji kvaliteta u stacionarnoj zdravstvenoj delatnosti su značajno promenjeni od 2022. godine u skladu sa Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i o proveri kvaliteta stručnog rada („Službeni glasnik RS“ broj 123 od 15. decembra 2021. godine). Više se ne izveštavaju pokazatelji kvaliteta specijalističko-konsultativnih službi, zbrinjavanja hitnih stanja, kao ni sticanja i obnove znanja zaposlenih. Smanjen je i broj grana medicine za koje se izveštavaju pokazatelji kvaliteta stacionarne zaštite (više se ne izveštavaju pokazatelji kvaliteta za pedijatrijske grane, kao i za ustanovu u celini, već samo za internističke, hirurške grane i ginekologiju i akušerstvo), tako da je i broj pokazatelja smanjen sa 62 na 36. Navedenim Pravilnikom su uvedeni novi pokazatelji koji se odnose na proces i ishod bolničke zaštite kod određenih oboljenja, odnosno procedura (katarakta, ingvinalna hernija, prelom gornjeg okrajka femura, koronarna hirurgija i dr.).

Bolničke apoteke, od 2022. godine prate 5 pokazatelja apotekarske delatnosti, a promene postoje i kod pokazatelja bezbednosti pacijenata i pokazatelja lista čekanja.

U ovoj analizi su prikazani podaci o pokazateljima kvaliteta bolnica u Beogradu za desetogodišnjni period (2013-2022), a za novouvedene pokazatelje samo za 2022. godinu. U skladu sa svim raspoloživim podacima, analiza obuhvata pokazatelje kvaliteta koji su praćeni u prethodnom periodu, kao i „nove“ pokazatelje. Izveštaji o pokazateljima kvaliteta nekih bolnica za 2022. godinu su nekompletni, što je navedeno u analizi.

Tokom 2022. godine, epidemiološka situacija je bila znatno povoljnija u odnosu na prethodne dve godine koje je obeležila pandemija zarazne bolesti COVID-19. Shodno tome, bolnice su, tokom najvećeg dela 2022. godine, radile u redovnom režimu rada, ali korišćenje bolničke zdravstvene zaštite, iako povećano, nije dostiglo nivo od pre pandemije. Vrednosti mnogih pokazatelja kvaliteta su značajno promenjeni u odnosu na period pre pandemije.

U skladu sa Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i o proveri kvaliteta stručnog rada, za bolničke zdravstvene ustanove, odnosno ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijarnom nivou, kvalitet zdravstvene zaštite procenjuje se na osnovu pokazatelja koji se prate za:

1. internističke grane medicine

2. hirurške grane medicine i

3. ginekologiju i akušerstvo