Od 01. oktobra 2020. godine na Portalu eUprava dostupna je nova elektronska usluga eZakazivanje za PCR testiranje na lični zahtev.
Kako da zakažete termin?
Ukoliko želite da zakažete PCR testiranje na lični zahtev, potrebno je da na Portalu eUprava odaberete uslugu eZakazivanje za PCR testiranje na lični zahtev i izaberete opciju Pokreni uslugu. Nakon što izaberete željenu laboratoriju, prikazaće se kalendar gde je potrebno da odaberete neki od slobodnih termina.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd moguće je uraditi antigensko testiranje na SARS-Cov-2 na lični zahtev građana, primenom brzih antigenskih testova (bris grla i nosa) u našoj ustanovi. Testiranje se ne zakazuje, a može se obaviti svakog radnog dana i subotom u periodu od 7.30-12 časova. Pre dolaska na testiranje treba obaviti uplatu od 1800,00 dinara. Detaljne informacija pogledajte na sajtu RFZO.

Svi putnici iz međunarodnog saobraćaja sa prebivalištem u Beogradu, u vezi stavljanja pod zdravstveni nadzor, treba da se jave Centru za kontrolu i prevenciju bolesti na sledeći broj telefona:

 

Gradski zavod za javno zdravlja Beograd u saradnji sa Domom učenika „Milutin Milanković“, obeležio je Dan zdravih gradova prigodnom zdravstveno-vaspitnom manifestacijom.

U dvorištu Doma učenika, organizovan je razgovor sa učenicima nekoliko srednjih škola na centralne teme od važnosti za sveukupno zdravlje gradskih populacija – o mogućnostima za unapređenje bezbednosti u saobraćaju, o važnosti razmišljanja o ovom problemu, kao i o načinima na koje pojedinac može da doprinese bezbednijem učešću u saobraćaju.

Rad na unapređenju zdravlja stanovnika urbanih zajednica, dobija poseban podsticaj promovisanjem kocepta zdravih gradova, koji se dinamično razvijao u poslednjih 30 godina. Na globalnom planu, posvećivanje pažnje zdravlju urbanih sredina, od posebne je važnosti prvenstveno zbog tri grupe zdravstvenih stanja koja najviše opterećuju zdravlje gradske populacije – hroničnih nezaraznih bolesti, epidemija zaraznih bolesti i povreda. Uzevši u obzir podatak da preko 55% svetskog stanovništva živi u gradovima, i da je procenjeno da će taj broj do 2050. iznositi 68%, potpuno je jasno da faktori koji utiču na zdravlje u gradskoj sredini značajno doprinose opštem izgledu parametara zdravstvenog stanja svetske populacije.

Radno mesto pruža brojne mogućnosti za unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti i povreda. Nastojanja relevantnih međunarodnih organizacija da se poboljša bezbednost i dobrobit radnika su evoluirala kroz vreme, ali je tek relativno nedavno promocija zdravlja posebno povezana sa radnim mestom. Danas kada govorimo o zdravlju na radu, to podrazumeva ne samo zaštitu zdravlja, već i promociju zdravlja na radnom mestu, odnosno udružene napore zaposlenih, poslodavaca i društva u celini za unapređenje zdravlja i dobrobiti ljudi na radu.

U današnje vreme, usled intenzivnih promena kojima smo izloženi u okruženju, velikog broja obaveza i brzog načina života često se događa da sopstvene potrebe stavimo na poslednje mesto i zaboravimo da je pored fizičkog, ništa manje važno i naše mentalno zdravlje.

S kraja prošlog i početkom ovog veka, sve veći stručni i naučni značaj se pridaje proučavanju klimatskih promena i njihovog mogućeg uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Tome je doprineo veći broj stručnih konferencija, kao i konvencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija održana krajem 20.veka koja je podstakla značajnu medijsku i sveukupnu pažnju javnosti.

Ono što je, takođe, izraženo u prethodnom periodu je i urbanizacija, koja ima odlike globalnog trenda, odnosno predstavlja proces koji značajno utiče na ljudska naselja, društva, upotrebu energije i posledično može biti povezan sa klimatskim promenama.