U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd moguće je zakazati antigensko testiranje na SARS-Cov-2 na lični zahtev građana, primenom brzih antigenskih testova (nazofaringealni bris) u našoj ustanovi.

Termin za testiranje građani mogu zakazati radnim danima (ponedeljak - petak) od 12-13 časova, pozivanjem broja telefona 064 850-3062 kako bi se preciziralo vreme testiranja.

Pre dolaska na testiranje treba obaviti uplatu od 3500,00 dinara, odnosno 7000,00 dinara za strane državljane bez prijave boravka.

Za putnike za Nemačku, testiranje se zakazuje isključivo preko sajta eUprava.

Detaljne informacija pogledajte na sajtu RFZO.

Svi putnici iz međunarodnog saobraćaja sa prebivalištem u Beogradu, u vezi stavljanja pod zdravstveni nadzor, treba da se jave Centru za kontrolu i prevenciju bolesti na sledeći broj telefona:

Hladno zimsko vreme sa pratećim niskim temperaturama, padavinama i vetrom često sa sobom nosi rizik od nastanka različitih zdravstvenih problema među kojima se mogu javiti i posebna stanja koja zahtevaju hitno zbrinjavanje, a to su smrzavanje ili hipotermija, kao opšte stanje, i promrzline, lokalne promene na izloženim delovima tela.

Ova stanja češće nastaju kod osoba koje tokom zime rade na otvorenom ili se bave zimskim sportovima, ali mogu pogoditi svakoga ko je neadekvatno zaštićen i izložen hladnoći, a naročito su osetljiva deca i stariji ljudi zbog svojih specifičnih psihofizičkih karakteristika.

Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Ove godine će se ona, petnaesti put zaredom u našoj zemlji, obeležiti u periodu od 18-24. januara 2021. godine.

Slogan ovogodišnje kampanje je „BOLJE SPERČITI NEGO LEČITI – REDOVNOM KONTROLOM POBEDIĆEMO KARCINOM GRLIĆA MATERICE“, a ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.

Za nama je godina puna izazova i briga nastalih usled pandemije virusa KOVID -19. Kako se približavamo novogodišnjim praznicima jasno je da se ove godine neće održati brojne planirane proslave, od kojih su mnoge ranijih godina bile praćene profesionalnom upotrebom pirotehničkih sredstava.

Shodno tome, biće i znatno veći broj onih koji u porodičnim domovima i okruženju planiraju da svojim najmilijima prirede i vizuelni ispraćaj ove, ne tako dobre, godine. Svi oni treba da imaju u vidu da upotreba pirotehničkih sredstava u sopstvenom aranžmanu često može da bude veoma opasna i da se otrgne kontroli.

Pandemija COVID-19 verovatno se može svrstati u jedan od najstresnijih perioda u životu mnogih ljudi širom planete. Činjenica da manje ili više vanredni režim naših života traje već skoro čitavu godinu, a kraj mu se još ne nazire, prolongirajući već teško savladivu neizvesnost, čini da se konstantno održava ili uvećava nivo stresa koji nas sve preplavljuje.

Mnogo toga smo u ovoj godini preskočili, odložili, mnogo toga lepog, što nam u regularnim okolnostima predstavlja kontratežu životnim problemima i dnevnim obavezama, svesno smo se odrekli. Životi nam se mesecima odvijaju u svedenim okvirima i sve je teže iznalaziti načine da dostignemo osećaj spokoja i zadovoljstva.

Dobro je poznato da je slobodna, nesputana igra u spoljnom okruženju, važna komponenta zdravog rasta i razvoja i dostizanja kompletnog blagostanja u dečjem uzrastu.

Preporuke stručnjaka da je boravak i igranje napolju vitalno značajno za decu, u uslovima pandemije COVID-19 na posebnom su ispitu – posebno u uslovima kada je donošenje i sprovođenje restriktivnih protivepidemijskih mera širom sveta sve prisutnije i kada se preporuke za samoizolacijom, pre svega, sve duži boravak u kući svih nas, postavljaju kao prioritetne za očuvanje zdravlja pojedinaca i čitavih zajednica.

Od svog osnivanja 1945. godine, Ujedinjene nacije (UN) ističu svoju posvećenost i pozivaju na stvaranje inkluzivnih, pristupačnih i održivih društava i zajednica - naročito usvajanjem Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine. Tokom vremena , UN su svoj fokus usredsredile na promovisanje dobrobiti za ljude koji žive sa invaliditetom, a 1992. godine zatražile su da se 3. decembra svake godine obeleži Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Taj datum nije vlasništvo UN-a, pripada svima: ljudima, organizacijama, agencijama, dobrotvornim organizacijama- svi oni imaju vitalnu ulogu u identifikovanju i rešavanju diskriminacije, marginalizacije, isključenja i nepristupačnosti sa kojom se suočavaju mnogi ljudi koji žive sa invaliditetom.