Savet nedelje

savet nedelje 123 lat
  • politika zastiet ziv sred
    Status laboratorijskih analiza
  • analiza vode 1
    Voda: Uputstva, zahtevi, preporuke
  • санитарни прегледи
    Sanitarni pregledi

Međunarodni dan dece obolele od raka - 15. februar 2022.

dan dece obolele od rakaPodizanje svesti o malignim bolestima u dečjem uzrastu, važan je zadatak koji se obavlja združeno sa ciljem pružanja podrške naporima za obezbeđivanje adekvatne dijagnostike, lečenja i neophodne pomoći roditeljima i porodicama. Međunarodni dan dece obolele od raka (15. februar) ustanovljen je 2002. godine radi ujedinjavanja aktivnosti i slanja jasne poruke u kontekstu prethodno pobrojanih ciljeva. Utemeljivač obeležavanja ovog datuma bila je Međunarodna konfederacija Udruženja roditelja dece obolele od raka, dok je deo Kalendara javnog zdravlja u Republici Srbiji postao 2013. godine.

4. februar - Svetski dan borbe protiv raka: Prevencijom do očuvanja zdravlja 2022.

borba protiv rakaSvetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka već tradicionalno obeležavaju Svetski dan borbe protiv raka svakog 4. februara. Nova trogodišnja kampanja pokrenuta je 2022. godine, a sa ciljem da se jasno ukaže na novonastale, aktuelne i globalne probleme koji opterećuju sve učesnike u procesu prevencije, dijagnostike i lečenja malignih bolesti.

Pandemija COVID-19 odrazila se na vrlo sličan način u celom svetu na kompletan sistem zdravstvenih usluga usmerenih ka ranom otkrivanju i adekvatnom lečenju malignih bolesti. Zapaženo je da je u brojnim zemljama došlo do manjih ili većih poremećaja u radu ovih medicinskih službi, što se odrazilo na sprovođenje programa ranog otkrivanja, kao i dodatno usložnjavanje procesa lečenja i pružanja nege pacijentima. Uticaj koji će pandemija COVID-19 imati na dijagnostiku i mortalitet od raka, osećaće se, prema procenama stručnjaka, i u godnama koje dolaze. Stoga, važnost pružanja dodatne podrške pacijentima i zdravstvenim radnicima, kao i aktivan rad na ojačavanju celokupnog sistema zdravstvene zaštite imaće presudan značaj za očuvanje i unapređenje kvaliteta života pacijenata.

Padovi na poledici i ledu - kako ih sprečiti?

Padovi na ledu 1. deoZima, sneg, praznici, odmor... zvuči idilično, zar ne? Međutim, koliko god snežne čarolije mogu biti primamljive za šetnju i zabavu, led koji nastaje usled niskih spoljašnjih temperatura može biti veoma opasan, čak i za one najspretnije.

Podaci iz sveta ukazuju da klizanje i padovi na snegu, poledici i ledu predstavljaju vodeći uzrok povreda kod starijih osoba, a takođe su i jedan od vodećih uzroka povreda na radu u zimskim uslovima.


Pravilno hodajte po snegu i zaleđenim površinama!

hod po leduPonekad se hodanje po ledu i poledici ne može izbeći. Ukoliko nemate drugog izbora i morate da pređete preko zaleđene površine pridržavajte se sledećih saveta:

•    Hodajte polako i pravite manje korake.
•    Ostanite fokusirani i gledajte ispred sebe. Nemojte razgovarati mobilnim telefonom, niti kucati poruke dok hodate.
•    Oslobodite se ometanja prilikom hodanja. Odložite mobilni telefon i nemojte nositi velike terete kako ne biste izgubili ravnotežu.
•    Neka vam ruke budu slobodne kako bi vam pomogle u održavanju ravnoteže - nemojte ih držati u džepovima.
•    Izbegnite iskušenje da trčite kako biste stigli na prevoz i ne pretrčavajte preko pešačkog prelaza (poseban oprez kada hodate preko belih površina na zebri).

Ukoliko do pada dođe...

pad na leduPOKUŠAJTE DA PADNETE BEZBEDNO!
Nažalost, nezgode se dešavaju i neki padovi se ne mogu izbeći. Pokušajte da ublažite pad pridržavanjem sledećih saveta:
Ako osetite da počinjete da padate, trudite se da izbegnete pad na kolena, zglobove ili leđa. Pokušajte da padnete na mesnati deo tela, na primer na bok, zadnjicu ili ramena. Nemojte ispružiti ruke kako biste prekinuli pad jer na taj način povećavate rizik od preloma šake i ručnog zgloba. Ukoliko je moguće neka vam laktovi budu savijeni, a telo opušteno. Opušteni mišići pomažu da se udarac nakon pada ravnomernije rasporedi po telu, i samim tim smanjuje šanse za povredu. Ako je vaše telo ukočeno, to može povećati rizik od preloma kosti.

31. januar – Nacionalni dan bez duvana

Svaki dan bez duvana je - DOBAR DAN

dan bez duvanaU Srbiji se obeležava 31. januar –  Nacionalni dan bez duvana, ove godine, kao i prethodne, pod sloganom: „365 DANA BEZ DUVANA”. Prošlogodišnja kampanja se nastavlja sa ciljem postizanja kontinuiranog zdravstveno-promotivnog delovanja i slanja nedvosmislenih poruka u vezi sa štetnošću konzumiranja duvanskih proizvoda. Na ovaj način, pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i svih duvanskih proizvoda, kao i svih vrsta izloženosti ovim proizvodima, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja, što je u uslovima pandemije COVID-19 dobilo novu javnozdravstvenu dimenziju.

Vakcinacija - simbol uspeha savremene medicine

vakcinacijaJoš od nastanka čoveka kao svesnog bića postoji svest o postojanju bolesti i potrebi da se ona leči. Bolest se lečila prema iskustvu i skromnom znanju, a sve u vezi nje pripisivalo višoj sili. Tokom milenijuma i vekova znanja su se sticala i prenosila, ali bez velikih rezultata. Zarazne bolesti su i dalje harale i odnosile milione života.

XVI Evropska nedelja prevencije raka grlića materice 2022. godine

rak grlica materice 2018Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Ove godine će se ona, šesnaesti put zaredom u našoj zemlji, obeležiti u periodu od 17 - 23. januara 2022. godine.

Nova publikacija Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd „Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“

publikacija-povredeImajući u vidu značaj ove teme, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je, u okviru projekta „Prevencija nastanka povreda kod osetljivih populacionih grupa“ koji je podržao Sekretarijat za zdravstvo Uprave grada Beograda, pripremio publikaciju pod nazivom „Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“, sa ciljem da čitaocima približi temu prevencije povreda i bliže ih upozna sa najčešćim vrstama nenamernih povreda, faktorima rizika za njihov nastanak, najčešćim mehanizmima povređivanja, sa načinima kako ih sprečiti, ali i kako reagovati ukoliko do povrede dođe.

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351