Leto je uveliko stiglo u naše krajeve i donelo je mnogo sunčanih dana koji mame i mlade i stare da izađu iz svojih domova i što više vremena provedu na svežem vazduhu, sa porodicom i prijateljima. Međutim, moramo biti svesni i opasnosti koje sa sobom nose užareni sunčevi zraci, kao neizostavni pratioci leta.

U letnjim mesecima, crvenilo i opekotine od sunca su svakodnevna pojava i neželjene su posledice direktnog izlaganja sunčevim zracima. Osim trenutnog bola koji izazivaju, one mogu dovesti i do dugoročnih posledica kao što su pege od sunca, naboranost i  preveremeno starenje kože, opekotine rožnjače, a najteža posledica dugotrajnog i prekomernog izlaganja suncu jeste rak kože.

Незаштићена кожа изложена јаком сунцу може изгорети у року од 15 минута!

Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja koja se obeležava u oko 170 zemalja sveta, kroz različite aktivnosti. Njen cilj je da jača društvenu svest o značaju i prednostima dojenja i da obezbedi podršku dojenju, a time unapredi i zaštitu zdravlja majke i deteta. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje. Sve teme od 2016. godine su u skladu sa Ciljevima održivog razvoja koje su postavile Ujedinjene nacije.

Tema Svetske nedelje dojenja 2021. godine je: „Dojenje je naša zajednička odgovornost“

Ultravioletno (UV) zračenje sastavni je deo sunčeve svetlosti koji dopire do površine Zemlje. Iako veći deo UV zračenja biva apsorbovan tokom prolaska kroz ozonski omotač Zemljine kugle, deo zračenja (UVA) koji prođe do površine može imati uticaja na zdravlje ljudi.

U zavisnosti od talasne dužine, postoje tri vrste zraka – UVA, UVB i UVC. Zraci se razlikuju u svojoj biološkoj aktivnosti i obimu u kome mogu da prodru u kožu. Krećući se od UVA do UVC zraka, njihova dužina se smanjuje, ali raste intenzitet zračenja, tako da najkraće, UVC zračenje, ujedno ima i najjači intenzitet. Međutim, UV zračenje kraće talasne dužine je manje sposobno da prodre u kožu.

Dugi letnji dani i prijatne večeri, podrazumevaju duži boravak i bavljenje mnogobrojnim aktivnostima na otvorenom, bilo da je u pitanju celodnevni izlet ili kratka večernja šetnja. Susreti sa različitim insektima koji su u ovo doba najaktivniji mogu narušiti boravak i uživanje na svežem vazduhu, ali i mnogo više od toga - mogu ugroziti vaše i zdravlje vaših najbližih.

Dolazak leta ove godine u naše krajeve propraćen je velikom vlagom i količinom padavina koje pogoduju razmnožavanju insekata, pre svega komaraca.

Groznica Zapadnog Nila je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza, virusne etiologije, koje se na ljude i životinje prenosi ubodom zaraženog komarca. Virus Zapadnog Nila prvi put je izolovan i identifikovan 1937. godine u slivu Zapadnog Nila, u oblasti Ugande.

Nakon otkrivanja virus se proširio sa Afričkog kontinenta na Bliski istok, delove Azije i Australije, centralnu i istočnu Evropu i Mediteran. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus na svetu.

Tokom čitave godine, a naročito u vrelim letnjim mesecima, boravak pored vode pričinjava veliko zadovoljstvo i olakšanje odraslima i deci svih uzrasta, ali često nosi sa sobom brojne rizike, a najveći od njih je upravo rizik od utapanja.

Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjem nivou preko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na dostupne podatke. Gotovo 90% nenamernih utapanja dogodi se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

Korišćenje klima uređaja se može smatrati bezbednim po zdravlje ljudi, samo ukoliko se redovno održavaju, prema definisanim specifikacijama proizvođača, kao i kada je režim rada klima uređaja podešen tako da ne ugrožava zdravlje ljudi. Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd takođe naglašavaju da klima uređaji treba koristiti na načine koje propisuju nadležne zdravstvene institucije u vreme pandemije/epidemije bolesti koje se prenose putem vazduha.

Podelite činjenice o drogama. Spasite živote

Kancelarija Ujedinjenih Nacija za drogu i kriminal (UNODC) objavila je najnoviji globalni izveštaj o drogama za 2020. godinu, prema kome je  269 miliona ljudi starosti između 15 i 64 godine koristilo je neku psihoaktivnu supstancu, što je oko 5,4% svetske populacije ove životne dobi. Porast ove pojave u odnosu na samo jednu godinu ranije nije naročito primetan, ali se rastući trend itekako uočava ako se analizira nešto duži vremenski interval. Tako je, u poređenju sa ne tako davnom 2009. godinom, broj konzumenata psihoaktivnih supstanci, porastao za skoro 30%.

U 2021. godini, Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama obeležava se pod sloganom „Širimo znanje o drogama. Sačuvajmo živote“ (eng. Share Facts on Drugs. Save Lives), sa ciljem da se naglasi koliko je važno podizati svest o činjenicama koje se tiču konzumiranja droga, posledicama po zdravlje pojedinca i po društvo u celini koje to sa sobom nosi, ali i o prevenciji zasnovanoj na dokazima i naučno utemeljenim metodama lečenja zavisnosti.