Svetski dan hrane 2020. - Izazovi održivog razvoja u vreme pandemije
Broj ljudi na svetu neprekidno raste. Predviđanja su da će nas do 2050. godine biti čak 10 milijardi. Tako brzo rastuća populacija bezuslovno diktira pojačane potrebe za svim resursima, a proizvodnja hrane moraće da poraste za čak 66% u odnosu na aktuelnu. Ovako ozbiljan zahtev podrazumeva neophodnost usklađivanja celokupne poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sa principima održivog razvoja. U 2020. godini, Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO) slavi svoj 75. rođendan, dok se istovremeno ceo svet suočava sa nezapamćenom zdravstvenom, ali istovremeno i društveno-ekonomskom krizom. U takvim prilikama, ne čudi što tema kampanje koja prati obeležavanje ovogodišnjeg Svetskog dana hrane „Gaji. Hrani. Podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost” ima za cilj da podigne kolektivnu svest, da probudi solidarnost u ljudima, da pokrene globalni aktivizam i udruženo delovanje svih pojedinaca, ali i društvenih sistema.
Osnovni principi za sprečavanje širenja COVID-19 u školskoj sredini
Epidemiološka situacija uslovljena prisustvom virusa COVID-19 dovela je do specifične organizacije nastave u školama. U cilju zaštite od infekcije ovim virusom svi koji dolaze u školu imaju obavezu da poštuju pravila ponašanja.Učenici, nastavno i nenastavno osoblje, roditelji i drugi posetioci škole koji imaju bilo koji od sledećih simptoma (kašalj, povišena telesna temperatura, otežano disanje,kratak dah, nagli gubitak čula mirisa, ukusa ili promene ukusa, glavobolja, jeza, bolovi u mišićima, povraćanje, proliv) ne treba da dolaze u školu.
Nastavlja se zajednička misija prosvete i zdravstva u borbi protiv psihoaktivnih supstanci
I pored velikih izazova koje nova školska 2020/2021. godina nosi sa sobom, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je, uz neophodna prilagođavanja, nastavio dugogodišnji niz edukacija u okviru realizacije programa „Kreativni rad sa učenicima na prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci”, namenjenih prosvetnim radnicima i stručnim saradnicima. Realizacija ovih obuka sprovedena je u okviru projekta koji, već treću godinu zaredom, finansijski podržava Sekretarijat za zdravstvo Grada Beograda. Tri dvodnevna seminara realizovana su 26-27. septembra, 3-4. i 11-12. oktobra 2020. godine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd. Obuke je pohađao ukupno 41 prosvetni radnik i saradnik iz 13 beogradskih osnovnih škola.Svetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar 2020.
Ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja, dolazi u vreme pandemije virusa COVID- 19, kada se naš svakodnevni život promenio.Protekli meseci doneli su mnogo izazova: za zdravstvene radnike, koji pružaju pomoć u otežanim okolnostima; za učenike koji se prilagođavaju pohađanju nastave od kuće, uz proređene kontakte sa nastavnicima i vršnjacima; za radnike koji se izlažu riziku od infekcije; za ogroman broj ljudi koji žive u uslovima sa ograničenom zaštitom od COVID- 19; za ljude sa osetljivim mentalnim zdravljem od kojih su mnogi u još većoj socijalnoj izolaciji nego ranije.
Ultravioletno (UV) sunčevo zračenje
Ultravioletno (UV) zračenje sastavni je deo sunčeve svetlosti, ali može nastati i na druge načine u okviru različitih industrijskih, komercijalnih, ili zabavnih aktivnosti.UV zračenje je deo ukupnog spektra (talasne dužine 100-400 nm) sunčeve svetlosti, i, iako njegov veći deo biva apsorbovan tokom prolaska kroz ozonski omotač Zemljine kugle, deo zračenja (UV A) koji prođe do površine može imati uticaja na zdravlje ljudi.
Svetski dan srca - 29.09.2020. - „Svim srcem za zdravo srce”
U maju 2012. svetski lideri su se obavezali da će smanjiti globalnu smrtnost od nezaraznih bolesti za 25% do 2025. godine. Kardiovaskularne bolesti (KVB) su odgovorne za skoro polovinu svih smrtnih ishoda od hroničnih nezaraznih bolesti, što ih čini glavnim „ubicom“ na svetu. Svetska federacija za srce, obeležavanjem Svetskog dana srca upoznaje ljude širom sveta sa činjenicom da su KVB vodeći svetski uzrok smrti koji svake godine odnese 17,9 miliona života i predlaže akcije koje pojedinci i zajednica mogu preduzeti u cilju njihovog sprečavanja i kontrole. Akcije su usmerene ka upoznavanju ljudi sa faktorima rizika, kao što su upotreba duvana, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost čijom se prevencijom i kontrolom može izbeći najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda od ovih bolesti.
Svetski dan kontracepcije 2020. godine
Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine, 26. septembra. počevši od 2007. godine. Kampanja je pokrenuta na globalnom nivou, sa ciljem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja. Takođe, neophodno je mladima omogućiti što adekvatniji pristup informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju. Tematski neodvojiv deo kampanje je i planiranje porodice kao izuzetno važno pitanje javnog zdravlja i sa individualnog i sa šireg društvenog aspekta. Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja.
Električni trotineti - novi faktor rizika za povrede
Poslednjih nekoliko godina električni trotineti postaju sve popularnije prevozno sredstvo, pre svega u gradovima, i koristi ih uglavnom mlađa populacija ili poslovni ljudi u cilju izbegavanja sobraćajnih gužvi.Pozitivne strane sve veće upotrebe ovih prevoznih sredstava jesu pre svega manje gužve u saobraćaju i manje zagađenje vazduha u gradovima, kao i boravak na otvorenom i veći individualni komoditet usled nepostojanja potrebe za parking prostorom. Lako se sklapaju, ne zauzimaju mnogo mesta i shodno tome se mogu držati u zatvorenom prostoru- kancelariji, čekaonici i sl.
Nacionalna nedelja promocije dojenja 2020. - Podržimo dojenje za zdraviju planetu
U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 28. septembra do 4. oktobra pod sloganom „Podržimo dojenje za zdraviju planetu”.Slogan ovogodišnje Svetske i nacionalne nedelje dojenja ukazuje nam na važnost dojenja u očuvanju životne sredine i njen uticaj na klimatske promene, kao i na imperativ zaštite, promovisanja i podrške dojenju za zdravlje ljudi i zdraviju životnu sredinu.
Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker
