Ustanovljen od strane Svetske federacije za srce, Svetski dan srca obeležava se više od 20 godina unazad i upozorava ljude širom sveta da su kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane bolesti i moždani udar, vodeći uzrok smrti, koji oduzima više od 18 miliona života svake godine.

Osnovni smisao i svrha obeležavanja je da se podstaknu aktivnosti na kontroli faktora rizika, poput upotrebe duvana, nezdrave ishrane i fizičke neaktivnosti, čime bi se moglo izbeći najmanje 80% prevremenih smrti od ovih bolesti. I ove godine, pridružujemo se međunarodnoj kampanji za zdravlje srca, pod sloganom: POVEŽI SE SRCEM.

Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine, 26. septembra, počevši od 2007. godine. Kampanja je pokrenuta na globalnom nivou, sa ciljem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja. Uz to, neophodno je mladima omogućiti što adekvatniji pristup informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Planiranje porodice kao tematski neodvojiv deo kampanje, izuzetno je važno pitanje javnog zdravlja i sa individualnog i sa šireg društvenog aspekta. Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja.

Svaki početak školske godine, vreme je kada i naš program ulazi u novi ciklus, a to znači nastavak duge, lepe i uspešne saradnje Gradskog zavoda za javno zdravlje sa sektorom obrazovanja.

I pored brojnih izazova koje školska 2021/2022. godina nosi sa sobom, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i ove godine nastavlja dugogodišnju tradiciju kada je reč o realizaciji edukativnog programa „Kreativni rad sa učenicima na prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci“.

Leto je za mnoge dugo očekivano vreme razbibrige i uživanja u toplim danima. Istovremeno, period kada visoke temperature stvaraju povoljne uslove za razmnožavanje mikroorganizama i kada su infekcija koje se prenose hranom učestalije. Uslovi čuvanja namirnica, prevashodno održavanje odgovarajućeg temperaturnog režima, su otežani pri visokim spoljnim temperaturama i postaju izazov, posebno pri boravku na otvorenom, tokom izleta i drugih sličnih aktivnosti.

Nekoliko saveta o merama u radu sa hranom i higijeni uopšte mogu doprineti da se očuva bezbednost namirnica i da letnji dani bezbrižnije teku.

Leto je uveliko stiglo u naše krajeve i donelo je mnogo sunčanih dana koji mame i mlade i stare da izađu iz svojih domova i što više vremena provedu na svežem vazduhu, sa porodicom i prijateljima. Međutim, moramo biti svesni i opasnosti koje sa sobom nose užareni sunčevi zraci, kao neizostavni pratioci leta.

U letnjim mesecima, crvenilo i opekotine od sunca su svakodnevna pojava i neželjene su posledice direktnog izlaganja sunčevim zracima. Osim trenutnog bola koji izazivaju, one mogu dovesti i do dugoročnih posledica kao što su pege od sunca, naboranost i  preveremeno starenje kože, opekotine rožnjače, a najteža posledica dugotrajnog i prekomernog izlaganja suncu jeste rak kože.

Незаштићена кожа изложена јаком сунцу може изгорети у року од 15 минута!

Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja koja se obeležava u oko 170 zemalja sveta, kroz različite aktivnosti. Njen cilj je da jača društvenu svest o značaju i prednostima dojenja i da obezbedi podršku dojenju, a time unapredi i zaštitu zdravlja majke i deteta. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje. Sve teme od 2016. godine su u skladu sa Ciljevima održivog razvoja koje su postavile Ujedinjene nacije.

Tema Svetske nedelje dojenja 2021. godine je: „Dojenje je naša zajednička odgovornost“

Ultravioletno (UV) zračenje sastavni je deo sunčeve svetlosti koji dopire do površine Zemlje. Iako veći deo UV zračenja biva apsorbovan tokom prolaska kroz ozonski omotač Zemljine kugle, deo zračenja (UVA) koji prođe do površine može imati uticaja na zdravlje ljudi.

U zavisnosti od talasne dužine, postoje tri vrste zraka – UVA, UVB i UVC. Zraci se razlikuju u svojoj biološkoj aktivnosti i obimu u kome mogu da prodru u kožu. Krećući se od UVA do UVC zraka, njihova dužina se smanjuje, ali raste intenzitet zračenja, tako da najkraće, UVC zračenje, ujedno ima i najjači intenzitet. Međutim, UV zračenje kraće talasne dužine je manje sposobno da prodre u kožu.

Dugi letnji dani i prijatne večeri, podrazumevaju duži boravak i bavljenje mnogobrojnim aktivnostima na otvorenom, bilo da je u pitanju celodnevni izlet ili kratka večernja šetnja. Susreti sa različitim insektima koji su u ovo doba najaktivniji mogu narušiti boravak i uživanje na svežem vazduhu, ali i mnogo više od toga - mogu ugroziti vaše i zdravlje vaših najbližih.

Dolazak leta ove godine u naše krajeve propraćen je velikom vlagom i količinom padavina koje pogoduju razmnožavanju insekata, pre svega komaraca.