Svaki lek koji se upotrebljava ima efekte od kojih organizam ima koristi, ali takođe svaki lek može imati neželjena dejstva. Neželjena dejstva leka se javljaju neposredno posle primene leka ili posle izvesnog vremena.To mogu biti alergije, bolovi, vrtoglavica, povišen krvni pritisak, krvarenje, mučnina, promene srčanog ritma, promene na koži, zujanje u ušima i mnoge, mnoge druge.

Polifarmacija je istovremena primena četiri ili više lekova.To mogu biti oni koji se izdaju na recept ili se uzimaju bez recepta ili su tradicionalni biljni lekovi. Polifarmacija povećava verovatnoću da se kod pacijenata jave neželjene reakcije,usled povećanog rizika od interakcija između lekova, hrane i biljnih proizvoda.

Oktobar - mesec pravilne ishrane i Svetski dan hrane, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd tradicionalno obeležava u partnerstvu sa beogradskim predškolskim ustanovama. Od prošle godine obeležavanje ovog važnog datuma upotpunjeno je saradnjom sa još jednim značajnim partnerom– Bibliotekom grada Beograda.

Sinhronizovanim delovanjem svih ovih institucija zdravstveno-vaspitne aktivnosti dobijaju šire okvire, veću jačinu i bolju prepoznatljivost kod opšte javnosti.

Broj ljudi na svetu neprekidno raste. Predviđanja su da će nas do 2050. godine biti čak 10 milijardi. Tako brzo rastuća populacija bezuslovno diktira pojačane potrebe za svim resursima, a proizvodnja hrane moraće da poraste za čak 66% u odnosu na aktuelnu. Ovako ozbiljan zahtev podrazumeva neophodnost usklađivanja celokupne poljoprivrede i sistema proizvodnje hrane sa principima održivog razvoja.

U 2020. godini, Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO) slavi svoj 75. rođendan, dok se istovremeno ceo svet suočava sa nezapamćenom zdravstvenom, ali istovremeno i društveno-ekonomskom krizom. U takvim prilikama, ne čudi što tema kampanje koja prati obeležavanje ovogodišnjeg Svetskog dana hrane „Gaji. Hrani. Podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost” ima za cilj da podigne kolektivnu svest, da probudi solidarnost u ljudima, da pokrene globalni aktivizam i udruženo delovanje svih pojedinaca, ali i društvenih sistema.

Epidemiološka situacija uslovljena prisustvom virusa COVID-19 dovela je do specifične organizacije nastave u školama. U cilju zaštite od infekcije ovim virusom svi koji dolaze u školu imaju obavezu da poštuju pravila ponašanja.

Učenici, nastavno i nenastavno osoblje, roditelji i drugi posetioci škole koji imaju bilo koji od sledećih simptoma (kašalj, povišena telesna temperatura, otežano disanje,kratak dah, nagli gubitak čula mirisa, ukusa ili promene ukusa, glavobolja, jeza, bolovi u mišićima, povraćanje, proliv) ne treba da dolaze u školu.

I pored velikih izazova koje nova školska 2020/2021. godina nosi sa sobom, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je, uz neophodna prilagođavanja, nastavio dugogodišnji niz edukacija u okviru realizacije programa „Kreativni rad sa učenicima na prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci”, namenjenih prosvetnim radnicima i stručnim saradnicima. Realizacija ovih obuka sprovedena je u okviru projekta koji, već treću godinu zaredom, finansijski podržava Sekretarijat za zdravstvo Grada Beograda. Tri dvodnevna seminara realizovana su 26-27. septembra, 3-4. i 11-12. oktobra 2020. godine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd. Obuke je pohađao ukupno 41 prosvetni radnik i saradnik iz 13 beogradskih osnovnih škola.

Ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja, dolazi u vreme pandemije virusa COVID- 19, kada se naš svakodnevni život promenio.

Detaljnije

Ultravioletno (UV) zračenje sastavni je deo sunčeve svetlosti, ali može nastati i na druge načine u okviru različitih industrijskih, komercijalnih, ili zabavnih aktivnosti.

UV zračenje je deo ukupnog spektra (talasne dužine 100-400 nm) sunčeve svetlosti, i, iako njegov veći deo biva apsorbovan tokom prolaska kroz ozonski omotač Zemljine kugle, deo zračenja (UV A) koji prođe do površine može imati uticaja na zdravlje ljudi.

U maju 2012. svetski lideri su se obavezali da će smanjiti globalnu smrtnost od nezaraznih bolesti za 25% do 2025. godine. Kardiovaskularne bolesti (KVB) su odgovorne za skoro polovinu svih smrtnih ishoda od hroničnih nezaraznih bolesti, što ih čini glavnim „ubicom“ na svetu. 

Svetska federacija za srce, obeležavanjem Svetskog dana srca upoznaje ljude širom sveta sa činjenicom da su KVB vodeći svetski uzrok smrti koji svake godine odnese 17,9 miliona života i predlaže akcije koje pojedinci i zajednica mogu preduzeti u cilju njihovog sprečavanja i kontrole. Akcije su usmerene ka upoznavanju ljudi sa faktorima rizika, kao što su upotreba duvana, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost čijom se prevencijom i kontrolom može izbeći najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda od ovih bolesti.