Mart 2025. - Mesec borbe protiv raka: zdrav stil života u svakom našem danu

Mnoštvo različitih životnih opredeljenja, ciljeva i aktivnosti, često u životnoj praksi dovode do zanemarivanja nekih od osnovnih načela zdravog življenja, i time najizloženije pojedince uvode u značajne dugoročne rizike po zdravlje. Obično su rizici kojima se izlažemo usled nedovoljne pažnje neprepoznati ili im se iz raznih razloga umanjuje značaj, pa se na njihove posledice retko podsetimo, i time izloženost efektima nezdravog životnog stila produžavamo. Sa druge strane, znanje o mogućnostima za očuvanje i unapređenje zdravlja pruža nam mnoge načine kako da unapredimo svoju ličnu zdravstvenu situaciju – prvo, uviđajući da na značajan deo faktora rizika možemo da utičemo promenom sopstvenog ponašanja. U ovom svetlu, ključne faktore rizika koji su istovremeno i podložni našim životnim izborima predstavljaju pušenje i izloženost duvanskom dimu, štetna upotreba alkohola, nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost. Pored malignih bolesti, ova četiri faktora rizika posmatrana su i u širem kontekstu njihovih negativnih efekata, povezujući se potpuno ili izdvojeno i sa rizicima za oboljenja koja su objedinjena pod nazivom hronične nezarazne bolesti (najznačajnije su bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, hronične bolesti pluća, maligne bolesti).

Fokus na opažanju lične izloženosti faktorima rizika, može dovesti do njihove bolje kontrole i umanjivanja nepovoljnih efekata, ne samo u kontekstu malignih bolesti već i čitavog niza drugih oboljenja. Različite studije iz sveta nam mogu pružiti uvid u kretanje zastupljenosti određenih ponašanja koja su istovremeno i faktori rizika, kao i njihovim projekcijama za budućnost. Za zdravstveni sistem su važni uvidi u stanje ciljane populacije, kako bi se planirala aktivnost i resursi usmerili ka društvenim grupama kojima je to najpotrebnije. Sa druge strane, za pojedinca je možda najvažniji podatak da se zdrav životni stil definitivno isplati – istraživanja pokazuju značajno produženje životnog veka ili pak odlaganje pojave nekih hroničnih nezaraznih bolesti ukoliko se izbegava izloženost određenim faktorima rizika, što sveukupno treba da bude podsticajno za svakoga od nas da se više posvetimo brizi za sopstveno zdravlje – na prvom mestu izbegavanju svih onih po zdravlje dokazano štetnih ponašanja: pušenja i izloženosti duvanskom dimu, štetne upotrebe alkohola, nepravilne ishrana i nedovoljne fizičke aktivnosti.

Opterećenje rakom u svetu

U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora. Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici raka u pogledu smrtnosti bili rak pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (916 000 smrtnih slučajeva), rak jetre (830 000 smrtnih slučajeva), rak želuca (769 000 smrtnih slučajeva) i dojke (685 000 smrtnih slulčajeva). Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu. Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – procene su da su u svetu, troškovi povezani sa rakom u 2010. iznosili 1.16 biliona dolara, što nedvosmisleno govori da pored direktnog uticaja na zdravlje pojedinaca, maligne bolesti mogu biti i značajan ograničavajući faktor jednog društva u različitim sferama.

Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od raka u vezi sa 5 vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2022. godine od svih malignih tumora obolelo 41.578 osoba (22.056 muškaraca i 19.522 žene). Iste godine od raka je umrlo 19.350 osoba oba pola, 10.616 muškaraca i 8.734 žene. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok oboljevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2022. godine u Srbiji je od raka bronha i pluća obolelo 4.505 muškaraca i 2.077 žena, a umrlo je 2.972 muškaraca i 1.462 žena.

Prema oboljevanju i umiranju u populaciji žena, rak dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2022. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.489 i umrlo 1.646 žena.

Šta možemo da učinimo?

Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti. Procene govore da se čak 40% malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

Prevencija i rano otrkivanje raka

Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima ključno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Naučna istraživanja dovela su do sledećih zaključaka:

•         30 - 50% malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika

•         Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22 % smrtnih slučajeva od raka u svetu.

•         Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre.

•         Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate)

•         Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.

•         Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22 % smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6 % u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije hepatitis B ili C virusom (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).

U Srbiji se sprovode nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji imaju za cilj smanjenje oboljevanja i umiranja od ovih bolesti. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.