Ulaganje u inovacije - moto Evropske nedelje javnog zdravlja

Evropska nedelja javnog zdravlja se obeležava tokom druge nedelje maja, u organizaciji Evropskog udruženja za javno zdravlje i partnerskih institucija kroz saradnju i zajedničke akcije u različitim oblastima od značaja za zdravlje svih građana. Vodeća tema ovogodišnjih dešavanja je „Inovacije za otpornost – oblikovanje održive budućnosti“, pružajući platformu za predlaganje i razmatranje novih pristupa u javno zdravstvenim sistemima sa ciljem efikasnijeg prilagođavanja i odgovora na globalne pretnje po zdravlje.

Kao i ranijih godina, pored krovne teme, ciljevi Evropske nedelje su usmereni i na specifične sadržaje koji predstavljaju aktuelne prioritete u javnom zdravlju. Mentalno zdravlje i blagostanje zaposlenih su aspekti koji zahtevaju više pažnje i konkretnih mera kako bi se prevenirale posledice stresa u svakodnevnom radu čemu su posebno izloženi zdravstveni radnici. Očekuje se predlaganje strateških rešenja i operativnih modela koji bi kroz dodatna ulaganja, edukacije, bolje uslove rada, podršku zaposlenima i interdisciplinarnu saradnju doprineli otpornosti zaposlenih na izazove koje donosi rad u sistemu zdravstvene zaštite.



Druga tema se odnosi na klimatske promene i uticaj na proizvodnju i dostupnost hrane. Usvajanje i implementacija odgovornih politika u oblasti zaštite životne sredine, kao i razvoj i primena održivih sistema za proizvodnju hrane i mera koje obezbeđuju bezbednost i kvalitet hrane u celom proizvodnom procesu su ključni za budućnost. Pitanja koja treba razmotriti se odnose na ulogu javno zdravstvenih profesionalaca u vođenju procesa koji se tiču globalnih klimatskih promena i održivosti planetarnog zdravlja, kao i na mere koje je potrebno preduzeti kroz koordinisane akcije u situacijama pretnji poput pandemija ili ekoloških incidenata.

Zdravlje starijih građana je jedan od vodećih prioriteta u evropskom regionu, imajući u vidu da je očekivano trajanje života u ovom delu sveta među najdužim globalno. Očekuje se dalji razvoj i unapređenje sistema podrške i nege, a pre svega prilagođavanje sistema zdravstvene zaštite potrebama ove sve brojnije populacione grupacije. Takođe, potrebna je i promena sveukupnog pristupa u odnosu prema starima, sagledavajući zrele godine kao dodatnu mogućnost, podržavajući aktivno starenje i međugeneracijsku saradnju i podršku.

Posebno važna tema se odnosi na društvene odrednice zdravstvenog stanja populacije i svakog pojedinca – prihode, obrazovanje, stanovanje, zaposlenost, socijalnu podršku. Brojna istraživanja su ukazala na značaj društveno determinisanih faktora na zdravlje ljudi i bolje zdravstveno stanje onih koji imaju obezbeđene i koriste bolje uslove života, rada i slobodnog vremena.  Uslovi takođe utiču na izbore pojedinca u vezi sa ponašanjem koje utiče na zdravstveno stanje. Zato je potrebno sistemski delovati na postojeće nejednakosti u društvu kroz razvoj inkluzivnih politika, osnaživanje javnih službi, podsticaje razvoju organizacija civilnog društva i unapređenje dostupnosti usluga od značaja za zdravlje i blagostanje svih građana.

Kao i ranijih godina, neizostavan aspekt obeležavanja Evropske nedelje je i budućnost javnog zdravlja, sagledano kroz potencijal i uključenost mladih i budućih profesionalaca, kao i njihovu prirodnu težnju da doprinesu svežim idejama i inovativnim rešenjima i menjaju postojeće stanje.  Istinsko angažovanje mladih ide dalje od priznavanja njihovog potencijala i zahteva stvaranje mogućnosti za njih da utiču na politike i oblikuju  budućnost javnog zdravlja. Kroz podelu moći u donošenju odluka i saradnju među generacijama se dorinosi izgradnji inkluzivnijeg, otpornijeg i naprednijeg sistema javnog zdravlja.