ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКО-КОНСУЛТАТИВНИХ СЛУЖБИ У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2017. ГОДИНЕ

 

Показатељи квалитета који се прате у специјалистичко-консултативним службама су:

1. просечна дужина чекања на заказани први преглед, од првог јављања пацијента специјалистичко-консултативној служби до времена заказивања,
2. укупан број сати у недељи када служба ради поподне
3. број дана у месецу када је омогућено заказивање специјалистичко-консултативних прегледа,
4. проценат заказаних посета у односу на укупан број посета у специјалистичко-консултативној служби
5. проценат пацијената који су примљени код лекара у року од 30 минута од времена заказаног термина

Показатељи квалитета се прате у свим специјалистичко-консултативним службама, без обзира на ниво здравствене заштите и врсту здравствене установе.

Овде можете погледати показатеље квалитета специјалистичко-консултативне службе у Београду за здравствене установе примарне заштите и за болничке установе.

ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКО-КОНСУЛТАТИВНИХ СЛУЖБИ У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 01.01.-31.12.2018. ГОДИНЕ

 

Показатељи квалитета који се прате у специјалистичко-консултативним службама су:

1. просечна дужина чекања на заказани први преглед, од првог јављања пацијента специјалистичко-консултативној служби до времена заказивања,
2. укупан број сати у недељи када служба ради поподне
3. број дана у месецу када је омогућено заказивање специјалистичко-консултативних прегледа,
4. проценат заказаних посета у односу на укупан број посета у специјалистичко-консултативној служби
5. проценат пацијената који су примљени код лекара у року од 30 минута од времена заказаног термина

Показатељи квалитета се прате у свим специјалистичко-консултативним службама, без обзира на ниво здравствене заштите и врсту здравствене установе.

Овде можете погледати показатеље квалитета специјалистичко-консултативне службе у Београду за здравствене установе примарне заштите и за болничке установе.

ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКО-КОНСУЛТАТИВНИХ СЛУЖБИ У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 01.01.-31.12.2019. ГОДИНЕ

 

Показатељи квалитета који се прате у специјалистичко-консултативним службама су:

1. просечна дужина чекања на заказани први преглед, од првог јављања пацијента специјалистичко-консултативној служби до времена заказивања,
2. укупан број сати у недељи када служба ради поподне
3. број дана у месецу када је омогућено заказивање специјалистичко-консултативних прегледа,
4. проценат заказаних посета у односу на укупан број посета у специјалистичко-консултативној служби
5. проценат пацијената који су примљени код лекара у року од 30 минута од времена заказаног термина

Показатељи квалитета се прате у свим специјалистичко-консултативним службама, без обзира на ниво здравствене заштите и врсту здравствене установе.

Овде можете погледати показатеље квалитета специјалистичко-консултативне службе у Београду за здравствене установе примарне заштите и за болничке установе.

ПОКАЗАТЕЉИ ЗАДОВОЉСТВА КОРИСНИКА УСЛУГАМА ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ У БЕОГРАДУ У 2016. ГОДИНИ

Пацијенти у Београду у току године остваре преко 9 милиона посета лекарима у домовима здравља и заводима на примарном нивоу здравствене заштите, око 3 милиона посета лекарима специјалистима у болницама, а око 300.000 пацијената проведе на болничком лечењу у просеку по 10 дана (укупно око 3 милиона дана болничког лечења).

Процена задовољства корисника услугама здравствене службе се користи да се сагледа пацијентово виђење здравствене заштите, оцени процес здравствене заштите, идентификују проблеми, евалуирају напори за унапређење квалитета и евалуира исход заштите. Данас се задовољство корисника сматра једним од најважнијих показатеља квалитета здравствене заштите, јер пружа податке о томе колико је здравствена установа успела да изађе у сусрет очекивањима корисника, а идентификујући узроке незадовољства здравствена установа може унапредити свој рад.

Задовољство (сатисфакција) корисника пруженом здравственом заштитом представља меру става пацијента према лекару, систему здравствене заштите и медицинској нези коју добија. Задовољство подстиче позитивне облике коришћења здравствене заштите (јављање на контролу по савету лекара, редовно узимање лекова, придржавање дијете по савету лекара и сл.), а са задовољним пацијентом је лакше радити. У обрнутом случају, код незадовољног пацијента, доћи ће до одлагања контакта са здравственом службом, погоршања здравственог стања, повећаног коришћења и непријатне ситуације у даљим контактима са истим пацијентом.

Према Правилнику о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС“ бр. 49/10), показатељи задовољства корисника услугама здравствене службе су:

1. Истакнуто обавештење о врсти здравствених услуга које се пацијенту као осигуранику обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које су делатност здравствене установе;
2. Истакнуто обавештење о здравственим услугама које се не обезбеђују на терет обавезног здравственог осигурања, а у складу са актом којим се уређује садржај, обим и стандард права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања;
3. Истакнуто обавештење о видовима и износу учешћа осигураних лица у трошковима здравствене заштите, као и ослобађање од плаћања учешћа;
4. Истакнут ценовник здравствених услуга које се не обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које пацијенти плаћају из својих средстава;
5. Постављена кутија/књига за примедбе и жалбе пацијената;
6. Истакнуто име и презиме, односно број канцеларије и радно врeме, особе задужене за вођење поступка притужби и жалби пацијената (заштитника пацијентових права);
7. Број поднетих приговора
8. Истакнут списак лекара који могу бити изабрани лекари, а које пацијенти могу изабрати, као и њихово радно време у здравственим установама примарне здравствене заштите, а у специјалистичко-консултативним службама, као и у саветовалиштима у установама свих нивоа здравствене заштите истакнут списак лекара који раде и њихово радно време;
9. Обављено истраживање задовољства корисника услугама здравствене службе
10. Урађена анализа о спроведеном истраживању задовољства корисника услугама здравствене заштите и предузете мере и активности на сталном унапређењу квалитету

Све здравствене установе/службе су дужне да на видна места (пријемне амбуланте, шалтере, огласне табле у чекаоницама и сл.) у свим објектима (централни и истурени) истакну наведена обавештења (тачке 1 до 6 и 8).

Подаци о показатељима задовољства корисника услугама здравствене службе су део Интегрисаног плана сталног унапређења квалитета, као и Интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада здравствене установе.

Здравствена установа има обавезу да једном годишње спроведе истраживање о задовољству корисника пруженим здравственим услугама, уради анализу резултата истраживања, као и да спроведе мере и активности на унапређењу квалитета на основу резултaта истраживања.

Истраживање се спроводи по методологији Института за јавно здравље Србије. За истраживање се користе стандардизовани анонимни упитници за болничку заштиту, а у оквиру примарне заштите за: службу опште медицине и медицине рада, службу за здравствену заштиту деце, жена и стоматолошку службу. Упитник се дели пацијентима у здравственој установи, где га и попуњавају и убацују у кутију одређену за ту намену. Одговори се процењују Ликертовом петостепеном скалом, од веома незадовољан до веома задовољан, а обраду врши здравствена установа уз помоћ завода за јавно здравље. Градски завод за јавно здравље врши анализу показатеља задовољства корисника услугама здравствене заштите у Београду.

Подаци се прослеђују Институту за јавно здравље Србије, који врши анализу задовољства корисника на нивоу Републике и поређење по регионима. Добијени резултати улазе у оцену квалитета рада здравствене установе.

Овде можете погледати анализу задовољства корисника услугама здравствене заштите у здравственим установама у Београду за здравствене установе примарне здравствене заштите (задовољство радом изабраног лекара у службама опште медицине, педијатрије, гинекологије, стоматолошкој служби и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине) и за болничке установе (задовољство болничком заштитом на укупном нивоу, на гинеколошко-акушерским, хируршким, интернистичким и одељењима рехабилитације и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине).

Анализу задовољства корисника здравственом заштитом у државним здравственим установама Републике Србије за 2015. годину, можете пронаћи на сајту Института за јавно здравље Србије, погледајте овде.

ПОКАЗАТЕЉИ ЗАДОВОЉСТВА КОРИСНИКА УСЛУГАМА ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ У БЕОГРАДУ У 2017. ГОДИНИ

Пацијенти у Београду у току године остваре преко 9 милиона посета лекарима у домовима здравља и заводима на примарном нивоу здравствене заштите, око 3 милиона посета лекарима специјалистима у болницама, а око 300.000 пацијената проведе на болничком лечењу у просеку по 10 дана (укупно око 3 милиона дана болничког лечења).

Процена задовољства корисника услугама здравствене службе се користи да се сагледа пацијентово виђење здравствене заштите, оцени процес здравствене заштите, идентификују проблеми, евалуирају напори за унапређење квалитета и евалуира исход заштите. Данас се задовољство корисника сматра једним од најважнијих показатеља квалитета здравствене заштите, јер пружа податке о томе колико је здравствена установа успела да изађе у сусрет очекивањима корисника, а идентификујући узроке незадовољства здравствена установа може унапредити свој рад.

Задовољство (сатисфакција) корисника пруженом здравственом заштитом представља меру става пацијента према лекару, систему здравствене заштите и медицинској нези коју добија. Задовољство подстиче позитивне облике коришћења здравствене заштите (јављање на контролу по савету лекара, редовно узимање лекова, придржавање дијете по савету лекара и сл.), а са задовољним пацијентом је лакше радити. У обрнутом случају, код незадовољног пацијента, доћи ће до одлагања контакта са здравственом службом, погоршања здравственог стања, повећаног коришћења и непријатне ситуације у даљим контактима са истим пацијентом.

Према Правилнику о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС“ бр. 49/10), показатељи задовољства корисника услугама здравствене службе су:

1. Истакнуто обавештење о врсти здравствених услуга које се пацијенту као осигуранику обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које су делатност здравствене установе;
2. Истакнуто обавештење о здравственим услугама које се не обезбеђују на терет обавезног здравственог осигурања, а у складу са актом којим се уређује садржај, обим и стандард права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања;
3. Истакнуто обавештење о видовима и износу учешћа осигураних лица у трошковима здравствене заштите, као и ослобађање од плаћања учешћа;
4. Истакнут ценовник здравствених услуга које се не обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које пацијенти плаћају из својих средстава;
5. Постављена кутија/књига за примедбе и жалбе пацијената;
6. Истакнуто име и презиме, односно број канцеларије и радно врeме, особе задужене за вођење поступка притужби и жалби пацијената (заштитника пацијентових права);
7. Број поднетих приговора
8. Истакнут списак лекара који могу бити изабрани лекари, а које пацијенти могу изабрати, као и њихово радно време у здравственим установама примарне здравствене заштите, а у специјалистичко-консултативним службама, као и у саветовалиштима у установама свих нивоа здравствене заштите истакнут списак лекара који раде и њихово радно време;
9. Обављено истраживање задовољства корисника услугама здравствене службе
10. Урађена анализа о спроведеном истраживању задовољства корисника услугама здравствене заштите и предузете мере и активности на сталном унапређењу квалитету

Све здравствене установе/службе су дужне да на видна места (пријемне амбуланте, шалтере, огласне табле у чекаоницама и сл.) у свим објектима (централни и истурени) истакну наведена обавештења (тачке 1 до 6 и 8).

Подаци о показатељима задовољства корисника услугама здравствене службе су део Интегрисаног плана сталног унапређења квалитета, као и Интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада здравствене установе.

Здравствена установа има обавезу да једном годишње спроведе истраживање о задовољству корисника пруженим здравственим услугама, уради анализу резултата истраживања, као и да спроведе мере и активности на унапређењу квалитета на основу резултaта истраживања.

Истраживање се спроводи по методологији Института за јавно здравље Србије. За истраживање се користе стандардизовани анонимни упитници за болничку заштиту, а у оквиру примарне заштите за: службу опште медицине и медицине рада, службу за здравствену заштиту деце, жена и стоматолошку службу. Упитник се дели пацијентима у здравственој установи, где га и попуњавају и убацују у кутију одређену за ту намену. Одговори се процењују Ликертовом петостепеном скалом, од веома незадовољан до веома задовољан, а обраду врши здравствена установа уз помоћ завода за јавно здравље. Градски завод за јавно здравље врши анализу показатеља задовољства корисника услугама здравствене заштите у Београду.

Подаци се прослеђују Институту за јавно здравље Србије, који врши анализу задовољства корисника на нивоу Републике и поређење по регионима. Добијени резултати улазе у оцену квалитета рада здравствене установе.

Овде можете погледати анализу задовољства корисника услугама здравствене заштите у здравственим установама у Београду за здравствене установе примарне здравствене заштите (задовољство радом изабраног лекара у службама опште медицине, педијатрије, гинекологије, стоматолошкој служби и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине) и за болничке установе (задовољство болничком заштитом на укупном нивоу, на гинеколошко-акушерским, хируршким, интернистичким и одељењима рехабилитације и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине).

Анализу задовољства корисника здравственом заштитом у државним здравственим установама Републике Србије за 2017. годину, можете пронаћи на сајту Института за јавно здравље Србије, погледајте овде.

ПОКАЗАТЕЉИ ЗАДОВОЉСТВА КОРИСНИКА УСЛУГАМА ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ У БЕОГРАДУ У 2018. ГОДИНИ

Пацијенти у Београду у току године остваре преко 9 милиона посета лекарима у домовима здравља и заводима на примарном нивоу здравствене заштите, око 3 милиона посета лекарима специјалистима у болницама, а око 300.000 пацијената проведе на болничком лечењу у просеку по 10 дана (укупно око 3 милиона дана болничког лечења).

Процена задовољства корисника услугама здравствене службе се користи да се сагледа пацијентово виђење здравствене заштите, оцени процес здравствене заштите, идентификују проблеми, евалуирају напори за унапређење квалитета и евалуира исход заштите. Данас се задовољство корисника сматра једним од најважнијих показатеља квалитета здравствене заштите, јер пружа податке о томе колико је здравствена установа успела да изађе у сусрет очекивањима корисника, а идентификујући узроке незадовољства здравствена установа може унапредити свој рад.

Задовољство (сатисфакција) корисника пруженом здравственом заштитом представља меру става пацијента према лекару, систему здравствене заштите и медицинској нези коју добија. Задовољство подстиче позитивне облике коришћења здравствене заштите (јављање на контролу по савету лекара, редовно узимање лекова, придржавање дијете по савету лекара и сл.), а са задовољним пацијентом је лакше радити. У обрнутом случају, код незадовољног пацијента, доћи ће до одлагања контакта са здравственом службом, погоршања здравственог стања, повећаног коришћења и непријатне ситуације у даљим контактима са истим пацијентом.

Према Правилнику о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС“ бр. 49/10), показатељи задовољства корисника услугама здравствене службе су:

1. Истакнуто обавештење о врсти здравствених услуга које се пацијенту као осигуранику обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које су делатност здравствене установе;
2. Истакнуто обавештење о здравственим услугама које се не обезбеђују на терет обавезног здравственог осигурања, а у складу са актом којим се уређује садржај, обим и стандард права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања;
3. Истакнуто обавештење о видовима и износу учешћа осигураних лица у трошковима здравствене заштите, као и ослобађање од плаћања учешћа;
4. Истакнут ценовник здравствених услуга које се не обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које пацијенти плаћају из својих средстава;
5. Постављена кутија/књига за примедбе и жалбе пацијената;
6. Истакнуто име и презиме, односно број канцеларије и радно врeме, особе задужене за вођење поступка притужби и жалби пацијената (заштитника пацијентових права);
7. Број поднетих приговора
8. Истакнут списак лекара који могу бити изабрани лекари, а које пацијенти могу изабрати, као и њихово радно време у здравственим установама примарне здравствене заштите, а у специјалистичко-консултативним службама, као и у саветовалиштима у установама свих нивоа здравствене заштите истакнут списак лекара који раде и њихово радно време;
9. Обављено истраживање задовољства корисника услугама здравствене службе
10. Урађена анализа о спроведеном истраживању задовољства корисника услугама здравствене заштите и предузете мере и активности на сталном унапређењу квалитету

Све здравствене установе/службе су дужне да на видна места (пријемне амбуланте, шалтере, огласне табле у чекаоницама и сл.) у свим објектима (централни и истурени) истакну наведена обавештења (тачке 1 до 6 и 8).

Подаци о показатељима задовољства корисника услугама здравствене службе су део Интегрисаног плана сталног унапређења квалитета, као и Интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада здравствене установе.

Здравствена установа има обавезу да једном годишње спроведе истраживање о задовољству корисника пруженим здравственим услугама, уради анализу резултата истраживања, као и да спроведе мере и активности на унапређењу квалитета на основу резултaта истраживања.

Истраживање се спроводи по методологији Института за јавно здравље Србије. За истраживање се користе стандардизовани анонимни упитници за болничку заштиту, а у оквиру примарне заштите за: службу опште медицине и медицине рада, службу за здравствену заштиту деце, жена и стоматолошку службу. Упитник се дели пацијентима у здравственој установи, где га и попуњавају и убацују у кутију одређену за ту намену. Одговори се процењују Ликертовом петостепеном скалом, од веома незадовољан до веома задовољан, а обраду врши здравствена установа уз помоћ завода за јавно здравље. Градски завод за јавно здравље врши анализу показатеља задовољства корисника услугама здравствене заштите у Београду.

Подаци се прослеђују Институту за јавно здравље Србије, који врши анализу задовољства корисника на нивоу Републике и поређење по регионима. Добијени резултати улазе у оцену квалитета рада здравствене установе.

Овде можете погледати анализу задовољства корисника услугама здравствене заштите у здравственим установама у Београду за здравствене установе примарне здравствене заштите (задовољство радом изабраног лекара у службама опште медицине, педијатрије, гинекологије, стоматолошкој служби и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине) и за болничке установе (задовољство болничком заштитом на укупном нивоу, на гинеколошко-акушерским, хируршким, интернистичким и одељењима рехабилитације и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине).

Анализу задовољства корисника здравственом заштитом у државним здравственим установама Републике Србије за 2018. годину, можете пронаћи на сајту Института за јавно здравље Србије, погледајте овде.

ПОКАЗАТЕЉИ ЗАДОВОЉСТВА КОРИСНИКА УСЛУГАМА ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ У БЕОГРАДУ У 2019. ГОДИНИ

Пацијенти у Београду у току године остваре преко 9 милиона посета лекарима у домовима здравља и заводима на примарном нивоу здравствене заштите, око 3 милиона посета лекарима специјалистима у болницама, а око 300.000 пацијената проведе на болничком лечењу у просеку по 10 дана (укупно око 3 милиона дана болничког лечења).

Процена задовољства корисника услугама здравствене службе се користи да се сагледа пацијентово виђење здравствене заштите, оцени процес здравствене заштите, идентификују проблеми, евалуирају напори за унапређење квалитета и евалуира исход заштите. Данас се задовољство корисника сматра једним од најважнијих показатеља квалитета здравствене заштите, јер пружа податке о томе колико је здравствена установа успела да изађе у сусрет очекивањима корисника, а идентификујући узроке незадовољства здравствена установа може унапредити свој рад.

Задовољство (сатисфакција) корисника пруженом здравственом заштитом представља меру става пацијента према лекару, систему здравствене заштите и медицинској нези коју добија. Задовољство подстиче позитивне облике коришћења здравствене заштите (јављање на контролу по савету лекара, редовно узимање лекова, придржавање дијете по савету лекара и сл.), а са задовољним пацијентом је лакше радити. У обрнутом случају, код незадовољног пацијента, доћи ће до одлагања контакта са здравственом службом, погоршања здравственог стања, повећаног коришћења и непријатне ситуације у даљим контактима са истим пацијентом.

Према Правилнику о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС“ бр. 49/10), показатељи задовољства корисника услугама здравствене службе су:

1.    Истакнуто обавештење о врсти здравствених услуга које се пацијенту као осигуранику обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које су делатност здравствене установе;

2.    Истакнуто обавештење о здравственим услугама које се не обезбеђују на терет обавезног здравственог осигурања, а у складу са актом којим се уређује садржај, обим и стандард права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања;

3.    Истакнуто обавештење о видовима и износу учешћа осигураних лица у трошковима здравствене заштите, као и ослобађање од плаћања учешћа;

4.    Истакнут ценовник здравствених услуга које се не обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које пацијенти плаћају из својих средстава;

5.    Постављена кутија/књига за примедбе и жалбе пацијената;

6.    Истакнуто име и презиме, односно број канцеларије и радно врeме, особе задужене за вођење поступка притужби и жалби пацијената (заштитника пацијентових права);

7.    Број поднетих приговора

8.    Истакнут списак лекара који могу бити изабрани лекари, а које пацијенти могу изабрати, као и њихово радно време у здравственим установама примарне здравствене заштите, а у специјалистичко-консултативним службама, као и у саветовалиштима у установама свих нивоа здравствене заштите истакнут списак лекара који раде и њихово радно време;

9.    Обављено истраживање задовољства корисника услугама здравствене службе

10.  Урађена анализа о спроведеном истраживању задовољства корисника услугама здравствене заштите и предузете мере и активности на сталном унапређењу квалитету

Све здравствене установе/службе су дужне да на видна места (пријемне амбуланте, шалтере, огласне табле у чекаоницама и сл.) у свим објектима (централни и истурени) истакну наведена обавештења (тачке 1 до 6 и 8).

Подаци о показатељима задовољства корисника услугама здравствене службе су део Интегрисаног плана сталног унапређења квалитета, као и Интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада здравствене установе.

Здравствена установа има обавезу да једном годишње спроведе истраживање о задовољству корисника пруженим здравственим услугама, уради анализу резултата истраживања, као и да спроведе мере и активности на унапређењу квалитета на основу резултaта истраживања.

Истраживање се спроводи по методологији Института за јавно здравље Србије. За истраживање се користе стандардизовани анонимни упитници за болничку заштиту, а у оквиру примарне заштите за: службу опште медицине и медицине рада, службу за здравствену заштиту деце, жена и стоматолошку службу. У оквиру истраживања задовољства корисника први пут је 2019. године спроведена и анкета о задовољству међу корисницима хроничног програма дијализе у установама свих нивоа здравствене заштите. Упитник се дели пацијентима у здравственој установи, где га и попуњавају и убацују у кутију одређену за ту намену. Одговори се процењују Ликертовом петостепеном скалом, од веома незадовољан до веома задовољан, а обраду врши здравствена установа уз помоћ завода за јавно здравље. Градски завод за јавно здравље врши анализу показатеља задовољства корисника услугама здравствене заштите у Београду.

Подаци се прослеђују Институту за јавно здравље Србије, који врши анализу задовољства корисника на нивоу Републике и поређење по регионима. Добијени резултати улазе у оцену квалитета рада здравствене установе.

Овде можете погледати анализу задовољства корисника услугама здравствене заштите у здравственим установама у Београду за здравствене установе примарне здравствене заштите (задовољство радом изабраног лекара у службама опште медицине, педијатрије, гинекологије, стоматолошкој служби и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине), за болничке установе (задовољство болничком заштитом на укупном нивоу, на гинеколошко-акушерским, хируршким, интернистичким и одељењима рехабилитације и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине) и задовољство корисника хроничног програма дијализе.

Анализу задовољства корисника здравственом заштитом у државним здравственим установама Републике Србије за 2018. годину, можете пронаћи на сајту Института за јавно здравље Србије, погледајте овде.

У здравственим установама у Београду ради преко 32.000 медицинских и немедицинских радника. Од њихових ставова, понашања, знања и радног искуства зависи како ће обављати свој посао, као и перформансе установе у целини.

Задовољство послом се дефинише као позитивна емоционална реакција и ставови појединца према свом послу. Степен задовољства зависи од врсте посла који особа ради, осећаја одговорности и достигнућа у послу, услова рада, као што су плата, опрема за рад, сарадници и шефови.

Задовољство послом утиче на радни учинак и одсуствовање са посла. Организације са задовољнијим радницима имају већу продуктивност, мање изостанака са посла, а радници су мање спремни да мењају радну организацију. Задовољни радници су пријатељски настројени, љубазни, спремни да одговарају на питања, а то пацијенти цене, што води задовољству и оданости пацијента. Незадовољство послом утиче и на здравље запослених, посебно на ментално здравље, депресију и анксиозност, док је корелација са физичким здрављем умерена.

Правилником о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС“ бр. 49/2010) прописана је обавеза здравствених установа да прате показатеље задовољства послом својих радника. Показатељи задовољства запослених у здравственој установи су:

1. обављено истраживање задовољства запослених у здравственој установи
2. урађена анализа о спроведеном истраживању задовољства запослених у здравственој установи и предузете мере и активности на сталном унапређењу квалитета.

Здравствена установа има обавезу да једном годишње спроведе истраживање задовољства својих радника послом који обављају, уради анализу резултата истраживања, као и да предузме одговарајуће мере и активности на унапређењу степена њиховог задовољства на основу резултата истраживања.

Све здравствене установе спроводе испитивање задовољства запослених по истој методологији, у исто време и са истим упитником, које одређује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

Подаци о показатељима задовољства запослених у здравственој установи су део Интегрисаног плана сталног унапређења квалитета, као и Интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада здравствене установе.

Овде можете погледати анализу о показатељима задовољства запослених у здравственим установама у Београду за установе примарне здравствене заштите и за болничке установе.

Aнaлизу зaдoвoљствa зaпoслeних у држaвним здрaвствeним устaнoвaмa Рeпубликe Србиje зa 2015. гoдину, мoжeтe прoнaћи нa сajту Институтa зa jaвнo здрaвљe Србиje, пoглeдajтe oвдe.