ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА КОМИСИЈА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА РАДА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2015. ГОДИНЕ

Комисија за унапређење квалитета рада је стручно тело које се стара о сталном унапређењу квалитета здравствене заштите којa се спроводи у здравственој установи. Формирање комисија за унапређење квалитета рада у здравственим установама почело је 2004. године, на иницијативу Министарства здравља. Данас, ове комисије постоје и раде у свим здравственим установама у Београду.
Показатељи квалитета рада Комисије за унапређење квалитета рада су:

1.    Постојање интегрисаног плана сталног унапређења квалитета рада здравствене установе који у свом саставу садржи:

- планиране активности ради побољшања резултата показатеља квалитета које здравствена установа прикупља и прати;
- планиране активности ради унапређења задовољства корисника здравственом заштитом;
- планиране активности ради унапређења задовољства запослених, а на бази анализе испитивања задовољства запослених у здравственим установама;
- препоруке и предлоге мера спољне провере квалитета стручног рада коју спроводи Министарство здравља (уколико је у посматраном периоду било спољне провере квалитета стручног рада);
- препоруке Агенције за акредитацију здравствених установа Србије (уколико је здравствена установа акредитована од стране Агенције за акредитацију здравствених установа Србије);

2.    Постојање интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада, према горе дефинисаном садржају;

3.    Постојање ажуриране интернет презентације установе.

Овде можете погледати показатеље квалитета рада комисије за унапређење квалитета рада у здравственим установама у Београду за установе примарне здравствене заштите и за болничке установе.

ПОКАЗАТЕЉИ БЕЗБЕДНОСТИ ПАЦИЈЕНАТА У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2015. ГОДИНЕ

Безбедност пацијента представља идентификацију, анализу и корекцију ризичних догађаја, са циљем да се здравствена заштита учини безбеднијом и да се ризик по пацијента сведе на најмањи могући ниво.
Показатељи квалитета који се односе на безбедност пацијента за здравствену установу у целини на свим нивоима здравствене заштите су:
1.    Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених догађаја и опис процедуре
2.    Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених дејстава лекова и опис процедуре
3.    Стопа падова пацијената
4.    Стопа пацијената са декубитусима
5.    Стопа компликација насталих услед давања анестезије у здравственој установи
6.    Стопа поновљених операција у истој регији
7.    Стопа механичких јатрогених оштећења насталих приликом хируршке интервенције
8.    Стопа тромбоемболијских комликација
9.    Број хируршких интервенција које су урађене на погрешном пацијенту, погрешној страни тела и погрешном органу
10.    Контрола стерилизације
11.    Стопа инциденције болничких инфекција на јединици интензивне неге здравствене установе
12.    Стопа инциденције инфекција оперативног места

Овде можете погледати показатеље безбедности пацијената у здравственим установама у Београду за установе примарне заштите и за болничке установе.

ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СТАЦИОНАРНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2015. ГОДИНЕ

Квалитет рада стационарних установа у Београду прати се за 25 „државних“ болница. Све београдске болнице, изузев специјалних болница, спадају у установе терцијарног нивоа здравствене заштите. То су врхунске здравствене установе у којима се збрињавају пацијенти са најтежим обољењима и стањима, која нису могла бити дијагностикована и лечена у другим здравственим установама. Због тога, око 35%-40% болнички лечених пацијената нису становници Београда.
Поређење квалитета рада болница у Београду није могуће, јер се оне веома разликују по намени (опште, специјалне); величини (од 30 постеља у Специјалној болници за ендемску нефропатију до 3.078 постељa у Клиничком центру Србије); врсти (специјалне болнице, клинике, институти, клиничко-болнички центри, клинички центар); дужини хоспитализације (дуготрајна и краткотрајна хоспитализација); нивоу заштите (секундарни, терцијарни); наставном статусу; опремљености и др., што узрокује различите вредности показатеља квалитета.

Због тога, показатељи квалитета треба превасходно да користе самим болницама за праћење квалитета сопственог рада током различитих временских периода и за евалуацију примењених мера за унапређење квалитета.

За болничке здравствене установе, односно установе које обављају здравствену делатност на секундарном и терцијарном нивоу, квалитет здравствене заштите процењује се на основу показатеља који се прате за:
1. установу у целини,
2. интернистичке гране медицине,
3. хируршке гране медицине
4. гинекологију са акушерством и
5. педијатрију.

6. Посебно су анализирани показатељи квалитета рада служби за трансфузију у болницама.

ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКО-КОНСУЛТАТИВНИХ СЛУЖБИ У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2015. ГОДИНЕ

Показатељи квалитета који се прате у специјалистичко-консултативним службама су:

1.    просечна дужина чекања на заказани први преглед, од првог јављања пацијента специјалистичко-консултативној служби до времена заказивања,
2.    укупан број сати у недељи када служба ради поподне
3.    број дана у месецу када је омогућено заказивање специјалистичко-консултативних прегледа,
4.    проценат заказаних посета у односу на укупан број посета у специјалистичко-консултативној служби
5.    проценат пацијената који су примљени код лекара у року од 30 минута од времена заказаног термина

Показатељи квалитета се прате у свим специјалистичко-консултативним службама, без обзира на ниво здравствене заштите и врсту здравствене установе.

Овде можете погледати показатеље квалитета специјалистичко-консултативне службе у Београду за здравствене установе примарне заштите и за болничке установе.

У здравственим установама у Београду ради преко 32.000 медицинских и немедицинских радника. Од њихових ставова, понашања, знања и радног искуства зависи како ће обављати свој посао, као и перформансе установе у целини.

Задовољство послом се дефинише као позитивна емоционална реакција и ставови појединца према свом послу. Степен задовољства зависи од врсте посла који особа ради, осећаја одговорности и достигнућа у послу, услова рада, као што су плата, опрема за рад, сарадници и шефови.
Задовољство послом утиче на радни учинак и одсуствовање са посла. Организације са задовољнијим радницима имају већу продуктивност, мање изостанака са посла, а радници су мање спремни да мењају радну организацију. Задовољни радници су пријатељски настројени, љубазни, спремни да одговарају на питања, а то пацијенти цене, што води задовољству и оданости пацијента. Незадовољство послом утиче и на здравље запослених, посебно на ментално здравље, депресију и анксиозност, док је корелација са физичким здрављем умерена.

Правилником о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС“ бр. 49/2010) прописана је обавеза здравствених установа да прате показатеље задовољства послом својих радника. Показатељи задовољства запослених у здравственој установи су:

• обављено истраживање задовољства запослених у здравственој установи
• урађена анализа о спроведеном истраживању задовољства запослених у здравственој установи и предузете мере и активности на сталном унапређењу квалитета.

Здравствена установа има обавезу да једном годишње спроведе истраживање задовољства својих радника послом који обављају, уради анализу резултата истраживања, као и да предузме одговарајуће мере и активности на унапређењу степена њиховог задовољства на основу резултата истраживања.

Све здравствене установе спроводе испитивање задовољства запослених по истој методологији, у исто време и са истим упитником, које одређује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

Подаци о показатељима задовољства запослених у здравственој установи су део Интегрисаног плана сталног унапређења квалитета, као и Интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада здравствене установе.

Овде можете погледати анализу о показатељима задовољства запослених у здравственим установама у Београду за установе примарне здравствене заштите и за болничке установе.

Aнaлизу зaдoвoљствa зaпoслeних у држaвним здрaвствeним устaнoвaмa Рeпубликe Србиje зa 2015. гoдину, мoжeтe прoнaћи нa сajту Институтa зa jaвнo здрaвљe Србиje, пoглeдajтe oвдe.

Пацијенти у Београду у току године остваре преко 9 милиона посета лекарима у домовима здравља и заводима на примарном нивоу здравствене заштите, око 3 милиона посета лекарима специјалистима у болницама, а око 300.000 пацијената проведе на болничком лечењу у просеку по 10 дана (укупно око 3 милиона дана болничког лечења).

Процена задовољства корисника услугама здравствене службе се користи да се сагледа пацијентово виђење здравствене заштите, оцени процес здравствене заштите, идентификују проблеми, евалуирају напори за унапређење квалитета и евалуира исход заштите. Данас се задовољство корисника сматра једним од најважнијих показатеља квалитета здравствене заштите, јер пружа податке о томе колико је здравствена установа успела да изађе у сусрет очекивањима корисника, а идентификујући узроке незадовољства здравствена установа може унапредити свој рад.

Задовољство (сатисфакција) корисника пруженом здравственом заштитом представља меру става пацијента према лекару, систему здравствене заштите и медицинској нези коју добија. Задовољство подстиче позитивне облике коришћења здравствене заштите (јављање на контролу по савету лекара, редовно узимање лекова, придржавање дијете по савету лекара и сл.), а са задовољним пацијентом је лакше радити. У обрнутом случају, код незадовољног пацијента, доћи ће до одлагања контакта са здравственом службом, погоршања здравственог стања, повећаног коришћења и непријатне ситуације у даљим контактима са истим пацијентом.

Према Правилнику о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС“ бр. 49/10), показатељи задовољства корисника услугама здравствене службе су:

1. Истакнуто обавештење о врсти здравствених услуга које се пацијенту као осигуранику обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које су делатност здравствене установе;
2. Истакнуто обавештење о здравственим услугама које се не обезбеђују на терет обавезног здравственог осигурања, а у складу са актом којим се уређује садржај, обим и стандард права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања;
3. Истакнуто обавештење о видовима и износу учешћа осигураних лица у трошковима здравствене заштите, као и ослобађање од плаћања учешћа;
4. Истакнут ценовник здравствених услуга које се не обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које пацијенти плаћају из својих средстава;
5. Постављена кутија/књига за примедбе и жалбе пацијената;
6. Истакнуто име и презиме, односно број канцеларије и радно врeме, особе задужене за вођење поступка притужби и жалби пацијената (заштитника пацијентових права);
7. Број поднетих приговора
8. Истакнут списак лекара који могу бити изабрани лекари, а које пацијенти могу изабрати, као и њихово радно време у здравственим установама примарне здравствене заштите, а у специјалистичко-консултативним службама, као и у саветовалиштима у установама свих нивоа здравствене заштите истакнут списак лекара који раде и њихово радно време;
9. Обављено истраживање задовољства корисника услугама здравствене службе
10. Урађена анализа о спроведеном истраживању задовољства корисника услугама здравствене заштите и предузете мере и активности на сталном унапређењу квалитету

Све здравствене установе/службе су дужне да на видна места (пријемне амбуланте, шалтере, огласне табле у чекаоницама и сл.) у свим објектима (централни и истурени) истакну наведена обавештења (тачке 1 до 6 и 8).

Подаци о показатељима задовољства корисника услугама здравствене службе су део Интегрисаног плана сталног унапређења квалитета, као и Интегрисаног извештаја о раду Комисије за унапређење квалитета рада здравствене установе.

Здравствена установа има обавезу да једном годишње спроведе истраживање о задовољству корисника пруженим здравственим услугама, уради анализу резултата истраживања, као и да спроведе мере и активности на унапређењу квалитета на основу резултaта истраживања.
Истраживање се спроводи по методологији Института за јавно здравље Србије. За истраживање се користе стандардизовани анонимни упитници за болничку заштиту, а у оквиру примарне заштите за: службу опште медицине и медицине рада, службу за здравствену заштиту деце, жена и стоматолошку службу. Упитник се дели пацијентима у здравственој установи, где га и попуњавају и убацују у кутију одређену за ту намену. Одговори се процењују Ликертовом петостепеном скалом, од веома незадовољан до веома задовољан, а обраду врши здравствена установа уз помоћ завода за јавно здравље. Градски завод за јавно здравље врши анализу показатеља задовољства корисника услугама здравствене заштите у Београду.

Подаци се прослеђују Институту за јавно здравље Србије, који врши анализу задовољства корисника на нивоу Републике и поређење по регионима. Добијени резултати улазе у оцену квалитета рада здравствене установе.

Овде можете погледати анализу задовољства корисника услугама здравствене заштите у здравственим установама у Београду за здравствене установе примарне здравствене заштите (задовољство радом изабраног лекара у службама опште медицине, педијатрије, гинекологије, стоматолошкој служби и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине) и за болничке установе (задовољство болничком заштитом на укупном нивоу, на гинеколошко-акушерским, хируршким, интернистичким и одељењима рехабилитације и радом специјалистичко-консултативне службе интерне медицине).

Анализу задовољства корисника здравственом заштитом у државним здравственим установама Републике Србије за 2014. годину, можете пронаћи на сајту Института за јавно здравље Србије, погледајте овде.

Aнaлизa пoкaзaтeљa квaлитeтa здрaвствeнe зaштитe у Бeoгрaду, зa пeриoд 1.01.-31.12. 2015. гoдинe oбухвaтa:

1. Показатеље квалитета рада изабраног лекара у домовима здравља и заводима на примарном нивоу здравствене заштите, показатеље квалитета рада службе поливалентне патронаже и службе хитне медицинске помоћи
2. Показатеље квалитета стоматолошке здравствене заштите
3. Показатеље квалитета фармацеутске здравствене делатности
4. Показатеље квалитета у специјалистичко-консултативним службама
5. Показатеље квалитета специфичне здравствене заштите радника, старих лица, оболелих од туберкулозе и других плућних болести и полно преносивих болести и болести коже
6. Показатеље квалитета у секундарној и терцијарној заштити (болнице)
7. Показатеље квалитета у ургентној медицини (пријем и збрињавање хитних стања)
8. Показатеље квалитета вођења листа чекања
9. Показатеље безбедности пацијената
10. Показатеље квалитета рада Комисија за унапређење квалитета рада
11. Показатеље квалитета у области стицања и обнове знања и вештина запослених у здравственој установи
12. Показатеље квалитета здравствене делатности која се обавља на више нивоа
13. Пoкaзaтeљe зaдoвoљствa кoрисникa услугaмa здрaвствeнe службe
14. Пoкaзaтeљe зaдoвoљствa зaпoслeних у здрaвствeнoj устaнoви
15. Табеларни приказ показатеља квалитета

Aнaлизa пoкaзaтeљa квaлитeтa здрaвствeнe зaштитe у Бeoгрaду


Taбeлaрни прикaз пoкaзaтeљa квaлитeтa рaдa здрaвствeних устaнoвa у Бeoгрaду зa пeриoд 1.07.-31.12.2007. гoдинe, сaдржи сeт тaбeлa кojи сe oднoси нa пoкaзaтeљe квaлитeтa рaдa здрaвствeних устaнoвa кoje здрaвствeну дeлaтнoст oбaвљajу нa примaрнoм нивoу здрaвствeнe зaштитe (укупнo 25 тaбeлa) и сeт тaбeлa зa здрaвствeнe устaнoвe сeкундaрнoг и тeрциjaрнoг нивoa (укупнo 35 тaбeлa).