ПОКАЗАТЕЉИ БЕЗБЕДНОСТИ ПАЦИЈЕНАТА У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2016. ГОДИНЕ

Безбедност пацијента представља идентификацију, анализу и корекцију ризичних догађаја, са циљем да се здравствена заштита учини безбеднијом и да се ризик по пацијента сведе на најмањи могући ниво.

Показатељи квалитета који се односе на безбедност пацијента за здравствену установу у целини на свим нивоима здравствене заштите су:

1. Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених догађаја и опис процедуре
2. Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених дејстава лекова и опис процедуре
3. Стопа падова пацијената
4. Стопа пацијената са декубитусима
5. Стопа компликација насталих услед давања анестезије у здравственој установи
6. Стопа поновљених операција у истој регији
7. Стопа механичких јатрогених оштећења насталих приликом хируршке интервенције
8. Стопа тромбоемболијских комликација
9. Број хируршких интервенција које су урађене на погрешном пацијенту, погрешној страни тела и погрешном органу
10. Контрола стерилизације
11. Стопа инциденције болничких инфекција на јединици интензивне неге здравствене установе
12. Стопа инциденције инфекција оперативног места

Овде можете погледати показатеље безбедности пацијената у здравственим установама у Београду за установе примарне заштите и за болничке установе.

ПОКАЗАТЕЉИ БЕЗБЕДНОСТИ ПАЦИЈЕНАТА У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2017. ГОДИНЕ

Безбедност пацијента представља идентификацију, анализу и корекцију ризичних догађаја, са циљем да се здравствена заштита учини безбеднијом и да се ризик по пацијента сведе на најмањи могући ниво.

Показатељи квалитета који се односе на безбедност пацијента за здравствену установу у целини на свим нивоима здравствене заштите су:

1. Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених догађаја и опис процедуре
2. Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених дејстава лекова и опис процедуре
3. Стопа падова пацијената
4. Стопа пацијената са декубитусима
5. Стопа компликација насталих услед давања анестезије у здравственој установи
6. Стопа поновљених операција у истој регији
7. Стопа механичких јатрогених оштећења насталих приликом хируршке интервенције
8. Стопа тромбоемболијских комликација
9. Број хируршких интервенција које су урађене на погрешном пацијенту, погрешној страни тела и погрешном органу
10. Контрола стерилизације
11. Стопа инциденције болничких инфекција на јединици интензивне неге здравствене установе
12. Стопа инциденције инфекција оперативног места

Овде можете погледати показатеље безбедности пацијената у здравственим установама у Београду за установе примарне заштите и за болничке установе.

ПОКАЗАТЕЉИ БЕЗБЕДНОСТИ ПАЦИЈЕНАТА У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 01.01.-31.12.2018. ГОДИНЕ

Безбедност пацијента представља идентификацију, анализу и корекцију ризичних догађаја, са циљем да се здравствена заштита учини безбеднијом и да се ризик по пацијента сведе на најмањи могући ниво.

Показатељи квалитета који се односе на безбедност пацијента за здравствену установу у целини на свим нивоима здравствене заштите су:

1. Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених догађаја и опис процедуре
2. Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених дејстава лекова и опис процедуре
3. Стопа падова пацијената
4. Стопа пацијената са декубитусима
5. Стопа компликација насталих услед давања анестезије у здравственој установи
6. Стопа поновљених операција у истој регији
7. Стопа механичких јатрогених оштећења насталих приликом хируршке интервенције
8. Стопа тромбоемболијских комликација
9. Број хируршких интервенција које су урађене на погрешном пацијенту, погрешној страни тела и погрешном органу
10. Контрола стерилизације
11. Стопа инциденције болничких инфекција на јединици интензивне неге здравствене установе
12. Стопа инциденције инфекција оперативног места

Овде можете погледати показатеље безбедности пацијената у здравственим установама у Београду за установе примарне заштите и за болничке установе.

ПОКАЗАТЕЉИ БЕЗБЕДНОСТИ ПАЦИЈЕНАТА У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 01.01.-31.12.2019. ГОДИНЕ

Безбедност пацијента представља идентификацију, анализу и корекцију ризичних догађаја, са циљем да се здравствена заштита учини безбеднијом и да се ризик по пацијента сведе на најмањи могући ниво.

Показатељи квалитета који се односе на безбедност пацијента за здравствену установу у целини на свим нивоима здравствене заштите су:

1. Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених догађаја и опис процедуре
2. Успостављене формалне процедуре за регистровање нежељених дејстава лекова и опис процедуре
3. Стопа падова пацијената
4. Стопа пацијената са декубитусима
5. Стопа компликација насталих услед давања анестезије у здравственој установи
6. Стопа поновљених операција у истој регији
7. Стопа механичких јатрогених оштећења насталих приликом хируршке интервенције
8. Стопа тромбоемболијских комликација
9. Број хируршких интервенција које су урађене на погрешном пацијенту, погрешној страни тела и погрешном органу
10. Контрола стерилизације
11. Стопа инциденције болничких инфекција на јединици интензивне неге здравствене установе
12. Стопа инциденције инфекција оперативног места

Овде можете погледати показатеље безбедности пацијената у здравственим установама у Београду за установе примарне заштите и за болничке установе.

Показатељи квалитета рада стационарних здравствених установа у београду за период 1.01.-31.12.2016. Године

Квалитет рада стационарних установа у Београду прати се за 25 „државних“ болница. Све београдске болнице, изузев специјалних болница, спадају у установе терцијарног нивоа здравствене заштите. То су врхунске здравствене установе у којима се збрињавају пацијенти са најтежим обољењима и стањима, која нису могла бити дијагностикована и лечена у другим здравственим установама. Због тога, око 35%-40% болнички лечених пацијената нису становници Београда.

Поређење квалитета рада болница у Београду није могуће, јер се оне веома разликују по намени (опште, специјалне); величини (од 30 постеља у Специјалној болници за ендемску нефропатију до 3.078 постељa у Клиничком центру Србије); врсти (специјалне болнице, клинике, институти, клиничко-болнички центри, клинички центар); дужини хоспитализације (дуготрајна и краткотрајна хоспитализација); нивоу заштите (секундарни, терцијарни); наставном статусу; опремљености и др., што узрокује различите вредности показатеља квалитета.

Због тога, показатељи квалитета треба превасходно да користе самим болницама за праћење квалитета сопственог рада током различитих временских периода и за евалуацију примењених мера за унапређење квалитета.

За болничке здравствене установе, односно установе које обављају здравствену делатност на секундарном и терцијарном нивоу, квалитет здравствене заштите процењује се на основу показатеља који се прате за:

1. установу у целини
2. интернистичке гране медицине
3. хируршке гране медицине
4. гинекологију са акушерством и
5. педијатрију.
6. Посебно су анализирани показатељи квалитета рада служби за трансфузију у болницама.

ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СТАЦИОНАРНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2017. ГОДИНЕ

Квалитет рада стационарних установа у Београду прати се за 25 „државних“ болница. Све београдске болнице, изузев специјалних болница, спадају у установе терцијарног нивоа здравствене заштите. То су врхунске здравствене установе у којима се збрињавају пацијенти са најтежим обољењима и стањима, која нису могла бити дијагностикована и лечена у другим здравственим установама. Због тога, око 35%-40% болнички лечених пацијената нису становници Београда.

Поређење квалитета рада болница у Београду није могуће, јер се оне веома разликују по намени (опште, специјалне); величини (од 30 постеља у Специјалној болници за ендемску нефропатију до 3.084 постељa у Клиничком центру Србије); врсти (специјалне болнице, клинике, институти, клиничко-болнички центри, клинички центар); дужини хоспитализације (дуготрајна и краткотрајна хоспитализација); нивоу заштите (секундарни, терцијарни); наставном статусу; опремљености и др., што узрокује различите вредности показатеља квалитета.

Због тога, показатељи квалитета треба превасходно да користе самим болницама за праћење квалитета сопственог рада током различитих временских периода и за евалуацију примењених мера за унапређење квалитета.

За болничке здравствене установе, односно установе које обављају здравствену делатност на секундарном и терцијарном нивоу, квалитет здравствене заштите процењује се на основу показатеља који се прате за:

1. установу у целини
2. интернистичке гране медицине
3. хируршке гране медицине
4. гинекологију са акушерством и
5. педијатрију.
6. Посебно су анализирани показатељи квалитета рада служби за трансфузију у болницама.

 ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СТАЦИОНАРНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2018. ГОДИНЕ

Квалитет рада стационарних установа у Београду прати се за 25 „државних“ болница. Све београдске болнице, изузев специјалних болница, спадају у установе терцијарног нивоа здравствене заштите. То су врхунске здравствене установе у којима се збрињавају пацијенти са најтежим обољењима и стањима, која нису могла бити дијагностикована и лечена у другим здравственим установама. Због тога, око 35%-40% болнички лечених пацијената нису становници Београда.

Поређење квалитета рада болница у Београду није могуће, јер се оне веома разликују по намени (опште, специјалне); величини (од 30 постеља у Специјалној болници за ендемску нефропатију до 3.078 постељa у Клиничком центру Србије); врсти (специјалне болнице, клинике, институти, клиничко-болнички центри, клинички центар); дужини хоспитализације (дуготрајна и краткотрајна хоспитализација); нивоу заштите (секундарни, терцијарни); наставном статусу; опремљености и др., што узрокује различите вредности показатеља квалитета.

Због тога, показатељи квалитета треба превасходно да користе самим болницама за праћење квалитета сопственог рада током различитих временских периода и за евалуацију примењених мера за унапређење квалитета.

За болничке здравствене установе, односно установе које обављају здравствену делатност на секундарном и терцијарном нивоу, квалитет здравствене заштите процењује се на основу показатеља који се прате за:

1. установу у целини,
2. интернистичке гране медицине,
3. хируршке гране медицине
4. гинекологију са акушерством и
5. педијатрију.
6. Посебно су анализирани показатељи квалитета рада служби за трансфузију у болницама.

 ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СТАЦИОНАРНИХ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.01.-31.12.2019. ГОДИНЕ

Квалитет рада стационарних установа у Београду прати се за 25 „државних“ болница. Све београдске болнице, изузев специјалних болница, спадају у установе терцијарног нивоа здравствене заштите. То су врхунске здравствене установе у којима се збрињавају пацијенти са најтежим обољењима и стањима, која нису могла бити дијагностикована и лечена у другим здравственим установама. Због тога, око 35%-40% болнички лечених пацијената нису становници Београда.

Поређење квалитета рада болница у Београду није могуће, јер се оне веома разликују по намени (опште, специјалне); величини (од 30 постеља у Специјалној болници за ендемску нефропатију до 3.078 постељa у Клиничком центру Србије); врсти (специјалне болнице, клинике, институти, клиничко-болнички центри, клинички центар); дужини хоспитализације (дуготрајна и краткотрајна хоспитализација); нивоу заштите (секундарни, терцијарни); наставном статусу; опремљености и др., што узрокује различите вредности показатеља квалитета.

Због тога, показатељи квалитета треба превасходно да користе самим болницама за праћење квалитета сопственог рада током различитих временских периода и за евалуацију примењених мера за унапређење квалитета.

За болничке здравствене установе, односно установе које обављају здравствену делатност на секундарном и терцијарном нивоу, квалитет здравствене заштите процењује се на основу показатеља који се прате за:

1. установу у целини,
2. интернистичке гране медицине,
3. хируршке гране медицине
4. гинекологију са акушерством и
5. педијатрију.
6. Посебно су анализирани показатељи квалитета рада служби за трансфузију у болницама.