Лето је за многе дуго очекивано време разбибриге и уживања у топлим данима. Истовремено, период када високе температуре стварају повољне услове за размножавање микроорганизама и када су инфекција које се преносе храном учесталије. Услови чувања намирница, превасходно одржавање одговарајућег температурног режима, су отежани при високим спољним температурама и постају изазов, посебно при боравку на отвореном, током излета и других сличних активности.

Неколико савета о мерама у раду са храном и хигијени уопште могу допринети да се очува безбедност намирница и да летњи дани безбрижније теку.

Лето је увелико стигло у наше крајеве и донело је много сунчаних дана који маме и младе и старе да изађу из својих домова и што више времена проведу на свежем ваздуху, са породицом и пријатељима. Међутим, морамо бити свесни и опасности које са собом носе ужарени сунчеви зраци, као неизоставни пратиоци лета.

У летњим месецима, црвенило и опекотине од сунца су свакодневна појава и нежељене су последице директног излагањa сунчевим зрацима. Осим тренутног бола који изазивају, оне могу довести и до дугорочних последица као што су пеге од сунца, набораност и  преверемено старење коже, опекотине рожњаче, а најтежа последица дуготрајног и прекомерног излагања сунцу јесте рак коже.

Незаштићена кожа изложена јаком сунцу може изгорети у року од 15 минута!

Светска недеља дојења је глобална кампања која се обележава у око 170 земаља света, кроз различите активности. Њен циљ је да јача друштвену свест о значају и предностима дојења и да обезбеди подршку дојењу, а тиме унапреди и заштиту здравља мајке и детета. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.

Све теме од 2016. године су у складу са Циљевима одрживог развоја које су поставиле Уједињене нације. Тема Светске недеље дојења 2021. године је: „Дојење је наша заједничка одговорност“

Ултравиолетно (УВ) зрачење саставни је део сунчеве светлости који допире до површине Земље. Иако већи део УВ зрачења бива апсорбован током проласка кроз озонски омотач Земљине кугле, део зрачења (УВА) који прође до површине може имати утицаја на здравље људи.

У зависности од таласне дужине, постоје три врсте зрака – УВА, УВБ и УВЦ. Зраци се разликују у својој биолошкој активности и обиму у коме могу да продру у кожу. Крећући се од УВА до УВЦ зрака, њихова дужина се смањује, али расте интензитет зрачења, тако да најкраће, УВЦ зрачење, уједно има и најјачи интензитет. Међутим, УВ зрачење краће таласне дужине је мање способно да продре у кожу.

Дуги летњи дани и пријатне вечери, подразумевају дужи боравак и бављење многобројним активностима на отвореном, било да је у питању целодневни излет или кратка вечерња шетња. Сусрети са различитим инсектима који су у ово доба најактивнији могу нарушити боравак и уживање на свежем ваздуху, али и много више од тога - могу угрозити ваше и здравље ваших најближих.

Долазак лета ове године у наше крајеве пропраћен је великом влагом и количином падавина које погодују размножавању инсеката, пре свега комараца.

Грозница Западног Нила је инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца. Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде.

Након откривања вирус се проширио са Афричког континента на Блиски исток, делове Азије и Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус на свету.

Током читаве године, а нарочито у врелим летњим месецима, боравак поред воде причињава велико задовољство и олакшање одраслима и деци свих узраста, али често носи са собом бројне ризике, а највећи од њих је управо ризик од утапања.

Утапање представља трећи водећи узрок смрти од повреда у свету у свим узрасним категоријама. Према проценама Светске здравствене организације, на годишњем нивоу преко 236.000 људи изгуби живот услед утапања и његових последица, а сматра се да је број настрадалих знатно већи у односу на доступне податке. Готово 90% ненамерних утапања догоди се у неразвијеним и средње развијеним земљама.

Коришћење клима уређаја се може сматрати безбедним по здравље људи, само уколико се редовно одржавају, према дефинисаним спецификацијама произвођача, као и када је режим рада клима уређаја подешен тако да не угрожава здравље људи. Стручњаци Градског завода за јавно здравље, Београд такође наглашавају да клима уређаји треба користити на начине које прописују надлежне здравствене институције у време пандемије/епидемије болести које се преносе путем ваздуха.