Ултравиолетно (УВ) зрачење саставни је део сунчеве светлости који допире до површине Земље. Иако већи део УВ зрачења бива апсорбован током проласка кроз озонски омотач Земљине кугле, део зрачења (УВА) који прође до површине може имати утицаја на здравље људи.

У зависности од таласне дужине, постоје три врсте зрака – УВА, УВБ и УВЦ. Зраци се разликују у својој биолошкој активности и обиму у коме могу да продру у кожу. Крећући се од УВА до УВЦ зрака, њихова дужина се смањује, али расте интензитет зрачења, тако да најкраће, УВЦ зрачење, уједно има и најјачи интензитет. Међутим, УВ зрачење краће таласне дужине је мање способно да продре у кожу.

Дуги летњи дани и пријатне вечери, подразумевају дужи боравак и бављење многобројним активностима на отвореном, било да је у питању целодневни излет или кратка вечерња шетња. Сусрети са различитим инсектима који су у ово доба најактивнији могу нарушити боравак и уживање на свежем ваздуху, али и много више од тога - могу угрозити ваше и здравље ваших најближих.

Долазак лета ове године у наше крајеве пропраћен је великом влагом и количином падавина које погодују размножавању инсеката, пре свега комараца.

Грозница Западног Нила је инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца. Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде.

Након откривања вирус се проширио са Афричког континента на Блиски исток, делове Азије и Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус на свету.

Коришћење клима уређаја се може сматрати безбедним по здравље људи, само уколико се редовно одржавају, према дефинисаним спецификацијама произвођача, као и када је режим рада клима уређаја подешен тако да не угрожава здравље људи. Стручњаци Градског завода за јавно здравље, Београд такође наглашавају да клима уређаји треба користити на начине које прописују надлежне здравствене институције у време пандемије/епидемије болести које се преносе путем ваздуха.

Поделите чињенице о дрогама. Спасите животе

Канцеларија Уједињених Нација за дрогу и криминал (UNODC) објавила је најновији глобални извештај о дрогама за 2020. годину, према коме је  269 милиона људи старости између 15 и 64 године користило је неку психоактивну супстанцу, што је око 5,4% светске популације ове животне доби. Пораст ове појаве у односу на само једну годину раније није нарочито приметан, али се растући тренд итекако уочава ако се анализира нешто дужи временски интервал. Тако је, у поређењу са не тако давном 2009. годином, број конзумената психоактивних супстанци, порастао за скоро 30%.

У 2021. години, Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се под слоганом „Ширимо знање о дрогама. Сачувајмо животе“ (енг. Share Facts on Drugs. Save Lives), са циљем да се нагласи колико је важно подизати свест о чињеницама које се тичу конзумирања дрога, последицама по здравље појединца и по друштво у целини које то са собом носи, али и о превенцији заснованој на доказима и научно утемељеним методама лечења зависности.

Изразито високе температуре околине представљају озбиљну претњу по здравље, нарочито уколико трају више дана узастопно, (тзв. "топлотни талас"). Оне могу изазвати здравствене тегобе ког било кога, али су на њих посебно осетљива мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе оболеле од различитих хроничних болести-кардиоваскуларних, цереброваскуларних, респираторних, шећерне болести и сл.

Такође су угожене и особе које вежбају или раде на отвореном због директне изложености дејству сунчевих зрака, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.

У складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, важно је поштовати све препоруке надлежних државних институција, одржавати висок ниво личне хигијене, поштовати минималну међусобну раздаљину кад год је то могуће, користити личну заштитну опрему (пре свега маску за лице) кад год није могуће одржавати безбедну удаљеност од других лица.

Уколико се поштују сва правила безбедног коришћења, посета базенима за купање и рекреацију, као и јавним купалиштима на територији Београда може да представља одлично освежење и прави ужитак и овог лета.

Пушење се, као узрок смрти, повезује са око 7,2 милиона смртних исхода у свету годишње.

Временом, дуван убија око половине својих корисника, односећи тако више живота него АИДС, маларија и туберкулоза заједно. Како би се указало на размере епидемије употребе дувана и на опасност од превентибилних смрти и болести којима он доприноси, Светска здравствена организација је још давне 1988. године, прогласила 31. мај Светским даном без дувана.