Коришћење клима уређаја се може сматрати безбедним по здравље људи, само уколико се редовно одржавају, према дефинисаним спецификацијама произвођача, као и када је режим рада клима уређаја подешен тако да не угрожава здравље људи. Стручњаци Градског завода за јавно здравље, Београд такође наглашавају да клима уређаји треба користити на начине које прописују надлежне здравствене институције у време пандемије/епидемије болести које се преносе путем ваздуха.

Поделите чињенице о дрогама. Спасите животе

Канцеларија Уједињених Нација за дрогу и криминал (UNODC) објавила је најновији глобални извештај о дрогама за 2020. годину, према коме је  269 милиона људи старости између 15 и 64 године користило је неку психоактивну супстанцу, што је око 5,4% светске популације ове животне доби. Пораст ове појаве у односу на само једну годину раније није нарочито приметан, али се растући тренд итекако уочава ако се анализира нешто дужи временски интервал. Тако је, у поређењу са не тако давном 2009. годином, број конзумената психоактивних супстанци, порастао за скоро 30%.

У 2021. години, Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се под слоганом „Ширимо знање о дрогама. Сачувајмо животе“ (енг. Share Facts on Drugs. Save Lives), са циљем да се нагласи колико је важно подизати свест о чињеницама које се тичу конзумирања дрога, последицама по здравље појединца и по друштво у целини које то са собом носи, али и о превенцији заснованој на доказима и научно утемељеним методама лечења зависности.

Изразито високе температуре околине представљају озбиљну претњу по здравље, нарочито уколико трају више дана узастопно, (тзв. "топлотни талас"). Оне могу изазвати здравствене тегобе ког било кога, али су на њих посебно осетљива мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе оболеле од различитих хроничних болести-кардиоваскуларних, цереброваскуларних, респираторних, шећерне болести и сл.

Такође су угожене и особе које вежбају или раде на отвореном због директне изложености дејству сунчевих зрака, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.

У складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, важно је поштовати све препоруке надлежних државних институција, одржавати висок ниво личне хигијене, поштовати минималну међусобну раздаљину кад год је то могуће, користити личну заштитну опрему (пре свега маску за лице) кад год није могуће одржавати безбедну удаљеност од других лица.

Уколико се поштују сва правила безбедног коришћења, посета базенима за купање и рекреацију, као и јавним купалиштима на територији Београда може да представља одлично освежење и прави ужитак и овог лета.

Пушење се, као узрок смрти, повезује са око 7,2 милиона смртних исхода у свету годишње.

Временом, дуван убија око половине својих корисника, односећи тако више живота него АИДС, маларија и туберкулоза заједно. Како би се указало на размере епидемије употребе дувана и на опасност од превентибилних смрти и болести којима он доприноси, Светска здравствена организација је још давне 1988. године, прогласила 31. мај Светским даном без дувана.

У периоду 17-23. маја 2021. године низом различитих активности и манифестација на глобалном и локалном нивоу обележена је Шеста УН глобална недеља безбедности на путевима под слоганом “Улице за живот - волимо 30“, са циљем да се пажња јавности и доносилаца одлука усмери ка проблему управљања брзином у урбаним срединама.

Посебан нагласак ове Недеље је био на представљању зона са ограничењем брзине од 30 км/ч у градовима где се рањиви учесници у саобраћају континуирно укрштају са моторним возилима. „Зоне 30“ су промовисане као кључ за успостављање безбедног транспортног система који штити све кориснике путева, спречава настанак тежих повреда и смртних исхода у друмском саобраћају, олакшава постизање многих Циљева одрживог развоја и омогућава стварање безбедних, здравих, зелених градова у којима ће сви становници квалитетно живети.

Здравље урбаних заједница задобија све већи значај као концепт, имајући у виду демографска кретања на глобалном плану, као и њихове пројекције за будућност. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), преко 55% светске популације већ живи у градовима, док су очекивања да ће до 2050. године тај удео порасти на 68%.

Градови, као места највеће концентрације становништва носиће и највећи део других социјалних активности, што даје могућност да се њихова будућност планира и обликује према изазовима за које се очекује да ће преовладавати у времену које долази.

Пандемија вируса Ковид-19 почетком 2020. године довела је до смањења опште мобилности услед затварања читавих градова, региона и држава и преласком великог боја људи на рад од куће.

То је довело до смањења броја саобраћајних незгода, али не и пропорционалног смањења броја смртних исхода у саобраћају, с обзиром да је порасла учесталост практиковања ризичних понашања у саобраћају, пре свега вожње прекомерном и неприлагођеном брзином.