Хало Беба - Телефоном до савета о здрављу деце

Савет недеље

savet nedelje 173 cir
  • mb analize
    Лабораторијске анализе: информације
  • status mikrobioloksih analiza
    Статус лабораторијских анализа
  • analiza vode 1
    Вода: упутства, захтеви, препоруке
  • Санитарни прегледи
    Санитарни прегледи

Међународни дан деце оболеле од рака - 15. фебруар 2022.

dan dece obolele od rakaПодизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, важан је задатак који се обавља здружено са циљем пружања подршке напорима за обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Међународни дан деце оболеле од рака (15. фебруар) установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева. Утемељивач обележавања овог датума била је Међународна конфедерација Удружења родитеља деце оболеле од рака, док је део Календара јавног здравља у Републици Србији постао 2013. године.

4. фебруар - Светски дан борбе против рака: Превенцијом до очувања здравља 2022.

borba protiv rakaСветска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака већ традиционално обележавају Светски дан борбе против рака сваког 4. фебруара. Нова трогодишња кампања покренута је 2022. године, а са циљем да се јасно укаже на новонастале, актуелне и глобалне проблеме који оптерећују све учеснике у процесу превенције, дијагностике и лечења малигних болести.

Пандемија COVID-19 одразила се на врло сличан начин у целом свету на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Запажено је да је у бројним земљама дошло до мањих или већих поремећаја у раду ових медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и морталитет од рака, осећаће се, према проценама стручњака, и у годнама које долазе. Стога, важност пружања додатне подршке пацијентима и здравственим радницима, као и активан рад на ојачавању целокупног система здравствене заштите имаће пресудан значај за очување и унапређење квалитета живота пацијената.

Падови на поледици и леду - како их спречити?

Padovi na ledu 1. deoЗима, снег, празници, одмор... звучи идилично, зар не? Међутим, колико год снежне чаролије могу бити примамљиве за шетњу и забаву, лед који настаје услед ниских спољашњих температура може бити веома опасан, чак и за оне најспретније.

Подаци из света указују да клизање и падови на снегу, поледици и леду представљају водећи узрок повреда код старијих особа, а такође су и један од водећих узрока повреда на раду у зимским условима. 

Правилно ходајте по снегу и залеђеним површинама!

hod po leduПонекад се ходање по леду и поледици не може избећи. Уколико немате другог избора и морате да пређете преко залеђене површине придржавајте се следећих савета:

•    Ходајте полако и правите мање кораке.
•    Останите фокусирани и гледајте испред себе. Немојте разговарати мобилним телефоном, нити куцати поруке док ходате.
•    Ослободите се ометања приликом ходања. Одложите мобилни телефон и немојте носити велике терете како не бисте изгубили равнотежу.
•    Нека вам руке буду слободне како би вам помогле у одржавању равнотеже - немојте их држати у џеповима.
•    Избегните искушење да трчите како бисте стигли на превоз и не претрчавајте преко пешачког прелаза (посебан опрез када ходате преко белих површина на зебри).

Уколико до пада дође...

pad na leduПОКУШАЈТЕ ДА ПАДНЕТЕ БЕЗБЕДНО!
Нажалост, незгоде се дешавају и неки падови се не могу избећи. Покушајте да ублажите пад придржавањем следећих савета:
Ако осетите да почињете да падате, трудите се да избегнете пад на колена, зглобове или леђа. Покушајте да паднете на меснати део тела, на пример на бок, задњицу или рамена. Немојте испружити руке како бисте прекинули пад јер на тај начин повећавате ризик од прелома шаке и ручног зглоба. Уколико је могуће нека вам лактови буду савијени, а тело опуштено. Опуштени мишићи помажу да се ударац након пада равномерније распореди по телу, и самим тим смањује шансе за повреду. Ако је ваше тело укочено, то може повећати ризик од прелома кости.

31. јануар – Национални дан без дувана


Сваки дан без дувана је - ДОБАР ДАН


dan bez duvanaУ Србији се обележава 31. јануар – Национални дан без дувана, ове године, као и претходне, под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”. Прошлогодишња кампања се наставља са циљем постизања континуираног здравствено - промотивног деловања и слања недвосмислених порука у вези са штетношћу конзумирања дуванских производа. На овај начин, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и свих дуванских производа, као и свих врста изложености овим производима, посебно се наглашава значај престанка пушења, што је у условима пандемије KОВИД-19 добило нову јавноздравствену димензију.

Вакцинација - симбол успеха савремене медицине

vakcinacijaЈош од настанка човека као свесног бића постоји свест о постојању болести и потреби да се она лечи. Болест се лечила према искуству и скромном знању, а све у вези ње приписивало вишој сили. Током миленијума и векова знања су се стицала и преносила, али без великих резултата. Заразне болести су и даље харале и односиле милионе живота.

XVI Европска недеља превенције рака грлића материце 2022. године

rak grlica materice 2018Трећа недеља јануара се од 2007. године, на иницијативу и под покровитељством Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), обележава као Европска недеља превенције рака грлића материце. Ове године ће се она, шеснаести пут заредом у нашој земљи, обележити у периоду од 17 - 23. јануара 2022. године.

Нова публикација Градског завода за јавно здравље Београд „Најчешће врсте повреда и како их спречити“

publikacija-povredeИмајући у виду значај ове теме, Градски завод за јавно здравље Београд је, у оквиру пројекта „Превенција настанка повреда код осетљивих популационих група“ који је подржао Секретаријат за здравство Управе града Београда, припремио публикацију под називом „Најчешће врсте повреда и како их спречити“, са циљем да читаоцима приближи тему превенције повреда и ближе их упозна са најчешћим врстама ненамерних повреда, факторима ризика за њихов настанак, најчешћим механизмима повређивања, са начинима како их спречити, али и како реаговати уколико до повреде дође.

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351