Кретање представља једну од есенцијалних људских потреба, а физичка активност један је од најзначајнијих фактора  у  спречавању настанка  многобројних болести - од дијабетеса, преко кардиоваскуларних болести до различитих малигнитета.

Физичка активност побољшава снагу и издржљивост костију и мишића, равнотежу, флексибилност и кондицију. Редовна физичка активност позитивно утиче на ментално здравље, поправља расположење и смањује анксиозност и депресију.

Значај редовне физичке активности током продуженог боравка у затвореном простору

У складу са поштовањем препорука свих релевантних институција током периода проглашене епидемије и повећане опасности од заразе коронавирусом, обављање редовне физичке активности од велике је важности за одржање доброг општег здравственог стања организма, као и нашег имуног система, док боравимо у затвореном простору (стан, кућа ...)

Наредне препоруке се односе пре свега на особе зрелије животне доби (60 и више година), али може помоћи и свим другим особама које желе да помогну свом телу да се избори са изазовима које поставља продужени боравак у затвореном простору.

Борба против COVID-а 19 је узела маха и сви заједно се надамо да ћемо победити. Победити може да значи много тога, у овом тренутку победити значи слушати лекаре који нас неуморно саветују. То је отприлике све, делује да не захтева превише ангажовања и труда, само мало стрпљења и одговорности.

Делује једноставно, али заправо није. Није једноставно јер нас потпуно разумљиво обузима страх. Њему се није лако одупрети, поготово онда када завлада целим друштвом. Управо због тога, покушајмо да се дистанцирамо од сопственог страха и видимо шта је оно што можемо да учинимо за себе и све око нас.

Корона вирус припада групи вируса који узрокују болест у распону од благе прехладе (које су најчешће) до тешког акутног респираторног синдрома (САРС). Први пут су изоловани 1962. године и од тада до данас су доказани као проузроковачи обољења код сисара и птица. Постоје корона вируси који узрокују обољење само код животиња. Инфекције корона вирусима су честе у људској популацији. Процењује се да вируси из ове групе проузрокују око половине свих респираторних инфекција код човека.

Нови корона вирус (SARS-Cov-2) припада истој подгрупи вируса као и већ познати корона вируси (MERS-CoV, SARS-CoV). Потврђен је интерхумани пренос вируса.

„Здравље бубрега свима и свуда - од превенције до откривања и равноправног приступа лечењу”

Oд болести бубрега, које се сврставају у хронична незаразна обољења, тренутно болује око 850 милиона људи широм света. Једна од десет одраслих особа има хроничну болест бубрега (ХББ). Оптерећење друштва овим болестима је у порасту, а предвиђа се да ће постати пети најчешћи узрок изгубљених година живота на глобалном нивоу до 2040. године.

Малигне болести представљају један од највећих јавноздравствених проблема на светском нивоу. Према најновијим подацима Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оптерећење малигним болестима у свету је у порасту, a очекује се да ће до 2032. године оболети 25 милиона људи широм света.

Стручњаци још и предвиђају да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Установљен 2002. године од стране Међународне кофедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, Међународни дан деце оболеле од рака постао је део Календара јавног здравља у Републици Србији 2013. године.

Данас се обележава у 88 земаља света са циљем подизања свести о малигним болестима у дечијем узрасту, и додатне подршке напорима који имају за циљ обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и подршке породицама.