Према подацима Светске здравствене организације, 2012. године је око 4,7 милиона жена умрло од незаразних болести пре навршених 70 година живота, већина њих у земљама са ниским и средњим приходима. До превремене смртности су довеле последице саобраћајних незгода, употребе дувана, злоупотребе алкохола, дрога и других супстанци али и гојазност - више од 50 % жена у Европи и Америци има прекомерну телесну тежину.

Према проценама Светске здравствене организације, оптерећење малигним болестима у свету показује наставак вишегодишњег растућег тренда. Оваква глобална кретања за последицу имају све веће заузеће личних и системских ресурса који се користе за потребе дијагностике малигних болести, као и лечења и неге оболелих. Издвајајући се као један од водећих узрока смрти у свету, утицај који малигне болести исказују делом је и последица укупног пораста броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.

Ушли смо у трећу годину пандемије изазване вирусом SARS-CoV-19. Иако покушавамо да живимо „нову нормалност“, страх од заражавања и тежња да се максимално заштитимо, води ка редуковању многих животних активности што опет доводи до тога да и даље доста времена проводимо у ушушканим али затвореним кућним просторима. Управо зато, ни повреде у кући нису ретке, а најчешће се кућним условима дешавају опекотине.

Градски завод за јавно здравље обавио је током 2021. године редовну контролу здравствене исправности воде за пиће на 32 јавнe чесмe са изворском водом у ужој и широј зони града. Ова контрола се реализује у оквиру Програма мониторинга квалитета подземних вода на територији Београда, финансираног од стране Секретаријата за заштиту животне средине града Београда.
Да би вода могла да се користи за пиће мора да буде здравствено безбедна, тј. исправна и у погледу физичко - хемијских и у погледу микробиолошких особина, односно да испуњава услове важећег Правилника о хигијенској исправности воде за пиће.
Када се ради о изворској води која не пролази третман пречишћавања и завршне дезинфекције, најчешћи проблем који се региструје је микробиолошка неисправност, a евидентирају се и физичко - хемијска одступања.

Градски завод за јавно здравље Београд учествује у међународном пројекту „Поређење ресурса различитих субјеката у ванредним ситуацијама“ (CRxSiSS - Comparing Resources for Subjects in Severe Situation, ERASMUS), заједно са партнерима из Шпаније, Италије, Португалије, Словеније. Поред Градског завода учесници су и Универзитет у Малаги, Шпанија, са својим Универзитетским програмом за старије одрасле особе, затим Приватни институт који креира курсеве и активности промоције културне свести у области образовања одраслих из Шпаније, Народни универзитет из Удина, Италија, који сарађује са општинским и регионалним властима, Организација специјализована за мобилност одраслих у области предузетништва и интеркултуралности из Португалије, као и Институција која развија социјалне програме за очување околине и одговорну потрошњу - ГЕА из Словеније.

Велико нам је задовољство да вас позовемо да се упознате са Беббо мобилном апликацијом. То је нова верзија интерактивног водича кроз родитељство и развој малог детета. Беббо је подршка родитељима у првим годинама живота њиховог детета, како би пратили раст и развој, бринули о здрављу, исхрани детета, правовременим педијатријским прегледима и вакцинацији, али и бринули о себи. Унапређену апликацију „ХалоБеба – Ваш сапутник у родитељству“ развили УНИЦЕФ у Србији и Градски завод за јавно здравље Београд, заједно са телефонским саветовалиштем Хало беба, у сарадњи са фондацијом Нордеус и доступна је у више од 11 земаља и територија, на 19 језичких варијанти.

Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, важан је задатак који се обавља здружено са циљем пружања подршке напорима за обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Међународни дан деце оболеле од рака (15. фебруар) установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева. Утемељивач обележавања овог датума била је Међународна конфедерација Удружења родитеља деце оболеле од рака, док је део Календара јавног здравља у Републици Србији постао 2013. године.

Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака већ традиционално обележавају Светски дан борбе против рака сваког 4. фебруара. Нова трогодишња кампања покренута је 2022. године, а са циљем да се јасно укаже на новонастале, актуелне и глобалне проблеме који оптерећују све учеснике у процесу превенције, дијагностике и лечења малигних болести.

Пандемија COVID-19 одразила се на врло сличан начин у целом свету на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Запажено је да је у бројним земљама дошло до мањих или већих поремећаја у раду ових медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и морталитет од рака, осећаће се, према проценама стручњака, и у годнама које долазе. Стога, важност пружања додатне подршке пацијентима и здравственим радницима, као и активан рад на ојачавању целокупног система здравствене заштите имаће пресудан значај за очување и унапређење квалитета живота пацијената.