Здравствена писменост младих
Здравствена писменост подразумева капацитет појединца да благовремено, на ефикасан и делотворан начин пронађе, разуме и примени информације које се тичу сопственог здравља, као и здравља заједнице.
Представља једну од важних одредница здраља и особе које имају виши ниво здравствене писмености су одговорније за своје здравље и њихово здравствено стање је боље.
Недовољна здравствена писменост представља потенцијални фактор ризика и директно је повезана са широким спектром лоших исхода по здравље. Нездрав начин живота (уношење превеликих количина масти и шећера, конзумирање алкохола у великим количинама, пушење, недостатак физичке активноти, игнорисање симптома, и сл.) често се повезује са недовољним разумевањем здравствених проблема, што представља одређену врсту неписмености и појединца и друштва.
Како би се подигла свест о овој врсти проблема, а самим тим и повећала брига сваког појединца о сопственом здрављу, неопходно је да се о њему више говори. У том контексту, здравствена писменост младих је од посебног значаја и представља једну од кључних компетенција коју млади треба да развијају што раније.
Један од циљева образовања младих треба да буде јачање и раст појединца кроз развој функционалних вештина здравствене писмености, како би на одговарајући начин разумели и применили здравствене савете и упутства и имали активну улогу у очувању и унапређењу свог здравља, али и здравља заједнице.
Важну улогу у развоју здравствене писмености имају образовне установе, пре свега кроз спровођење програма промоције здравља. Побољшање здравствене писмености укључује више од преношења здравствених информација и унапређења знања. Подразумева активну укљученост младих у здравствено промотивне активности, развој одговорности, самопоштовања, развој социјалних вештина, емоционалне интелигенције, капацитета за тимски рад. Интервенције у школском окружењу су се показале као ефикасан начин за промовисање здравог понашања. Спровођење програма заснованих на дигиталним медијима у образовном окружењу нуди снажан потенцијал.
Улога образовних установа је да оснаже младе људе да правовремено доносе одлуке које доприносе унапређењу и очувању здравља .
Пандемија Ковид-а 19 је, између осталога истакла значај здравствене писмености у циљу адекватног разумевања информација и предузимања одговарајућих мера. Здравствена писменост помаже деци и адолесцентима да схвате какве су потенцијалне последице по њихово здравље услед деловања вируса, шта могу да ураде да заштите себе и друге, односно како боље да разумеју јавноздравствене мере и да их примене.
Здравствени радници, такође, имају улогу у изградњи здравствене писмености деце и младих тако што их активно укључују у разговор и одлучивање о здрављу. Главна улога здравствених радника у процесу здравственог описмењавања младих је да омогуће да информације буду доступне, лако разумљиве и примењиве.
Представља једну од важних одредница здраља и особе које имају виши ниво здравствене писмености су одговорније за своје здравље и њихово здравствено стање је боље.
Недовољна здравствена писменост представља потенцијални фактор ризика и директно је повезана са широким спектром лоших исхода по здравље. Нездрав начин живота (уношење превеликих количина масти и шећера, конзумирање алкохола у великим количинама, пушење, недостатак физичке активноти, игнорисање симптома, и сл.) често се повезује са недовољним разумевањем здравствених проблема, што представља одређену врсту неписмености и појединца и друштва.
Како би се подигла свест о овој врсти проблема, а самим тим и повећала брига сваког појединца о сопственом здрављу, неопходно је да се о њему више говори. У том контексту, здравствена писменост младих је од посебног значаја и представља једну од кључних компетенција коју млади треба да развијају што раније.
Један од циљева образовања младих треба да буде јачање и раст појединца кроз развој функционалних вештина здравствене писмености, како би на одговарајући начин разумели и применили здравствене савете и упутства и имали активну улогу у очувању и унапређењу свог здравља, али и здравља заједнице.
Важну улогу у развоју здравствене писмености имају образовне установе, пре свега кроз спровођење програма промоције здравља. Побољшање здравствене писмености укључује више од преношења здравствених информација и унапређења знања. Подразумева активну укљученост младих у здравствено промотивне активности, развој одговорности, самопоштовања, развој социјалних вештина, емоционалне интелигенције, капацитета за тимски рад. Интервенције у школском окружењу су се показале као ефикасан начин за промовисање здравог понашања. Спровођење програма заснованих на дигиталним медијима у образовном окружењу нуди снажан потенцијал.
Улога образовних установа је да оснаже младе људе да правовремено доносе одлуке које доприносе унапређењу и очувању здравља .
Пандемија Ковид-а 19 је, између осталога истакла значај здравствене писмености у циљу адекватног разумевања информација и предузимања одговарајућих мера. Здравствена писменост помаже деци и адолесцентима да схвате какве су потенцијалне последице по њихово здравље услед деловања вируса, шта могу да ураде да заштите себе и друге, односно како боље да разумеју јавноздравствене мере и да их примене.
Здравствени радници, такође, имају улогу у изградњи здравствене писмености деце и младих тако што их активно укључују у разговор и одлучивање о здрављу. Главна улога здравствених радника у процесу здравственог описмењавања младих је да омогуће да информације буду доступне, лако разумљиве и примењиве.