Zdravstvena pismenost mladih
Zdravstvena pismenost podrazumeva kapacitet pojedinca da blagovremeno, na efikasan i delotvoran način pronađe, razume i primeni informacije koje se tiču sopstvenog zdravlja, kao i zdravlja zajednice. Predstavlja jednu od važnih odrednica zdralja i osobe koje imaju viši nivo zdravstvene pismenosti su odgovornije za svoje zdravlje i njihovo zdravstveno stanje je bolje.
Nedovoljna zdravstvena pismenost predstavlja potencijalni faktor rizika i direktno je povezana sa širokim spektrom loših ishoda po zdravlje. Nezdrav način života (unošenje prevelikih količina masti i šećera, konzumiranje alkohola u velikim količinama, pušenje, nedostatak fizičke aktivnoti, ignorisanje simptoma, i sl.) često se povezuje sa nedovoljnim razumevanjem zdravstvenih problema, što predstavlja određenu vrstu nepismenosti i pojedinca i društva.
Kako bi se podigla svest o ovoj vrsti problema, a samim tim i povećala briga svakog pojedinca o sopstvenom zdravlju, neophodno je da se o njemu više govori. U tom kontekstu, zdravstvena pismenost mladih je od posebnog značaja i predstavlja jednu od ključnih kompetencija koju mladi treba da razvijaju što ranije.
Jedan od ciljeva obrazovanja mladih treba da bude jačanje i rast pojedinca kroz razvoj funkcionalnih veština zdravstvene pismenosti, kako bi na odgovarajući način razumeli i primenili zdravstvene savete i uputstva i imali aktivnu ulogu u očuvanju i unapređenju svog zdravlja, ali i zdravlja zajednice.
Važnu ulogu u razvoju zdravstvene pismenosti imaju obrazovne ustanove, pre svega kroz sprovođenje programa promocije zdravlja. Poboljšanje zdravstvene pismenosti uključuje više od prenošenja zdravstvenih informacija i unapređenja znanja. Podrazumeva aktivnu uključenost mladih u zdravstveno promotivne aktivnosti, razvoj odgovornosti, samopoštovanja, razvoj socijalnih veština, emocionalne inteligencije, kapaciteta za timski rad. Intervencije u školskom okruženju su se pokazale kao efikasan način za promovisanje zdravog ponašanja. Sprovođenje programa zasnovanih na digitalnim medijima u obrazovnom okruženju nudi snažan potencijal.
Uloga obrazovnih ustanova je da osnaže mlade ljude da pravovremeno donose odluke koje doprinose unapređenju i očuvanju zdravlja .
Pandemija Kovid-a 19 je, između ostaloga istakla značaj zdravstvene pismenosti u cilju adekvatnog razumevanja informacija i preduzimanja odgovarajućih mera. Zdravstvena pismenost pomaže deci i adolescentima da shvate kakve su potencijalne posledice po njihovo zdravlje usled delovanja virusa, šta mogu da urade da zaštite sebe i druge, odnosno kako bolje da razumeju javnozdravstvene mere i da ih primene.
Zdravstveni radnici, takođe, imaju ulogu u izgradnji zdravstvene pismenosti dece i mladih tako što ih aktivno uključuju u razgovor i odlučivanje o zdravlju. Glavna uloga zdravstvenih radnika u procesu zdravstvenog opismenjavanja mladih je da omoguće da informacije budu dostupne, lako razumljive i primenjive.
Nedovoljna zdravstvena pismenost predstavlja potencijalni faktor rizika i direktno je povezana sa širokim spektrom loših ishoda po zdravlje. Nezdrav način života (unošenje prevelikih količina masti i šećera, konzumiranje alkohola u velikim količinama, pušenje, nedostatak fizičke aktivnoti, ignorisanje simptoma, i sl.) često se povezuje sa nedovoljnim razumevanjem zdravstvenih problema, što predstavlja određenu vrstu nepismenosti i pojedinca i društva.
Kako bi se podigla svest o ovoj vrsti problema, a samim tim i povećala briga svakog pojedinca o sopstvenom zdravlju, neophodno je da se o njemu više govori. U tom kontekstu, zdravstvena pismenost mladih je od posebnog značaja i predstavlja jednu od ključnih kompetencija koju mladi treba da razvijaju što ranije.
Jedan od ciljeva obrazovanja mladih treba da bude jačanje i rast pojedinca kroz razvoj funkcionalnih veština zdravstvene pismenosti, kako bi na odgovarajući način razumeli i primenili zdravstvene savete i uputstva i imali aktivnu ulogu u očuvanju i unapređenju svog zdravlja, ali i zdravlja zajednice.
Važnu ulogu u razvoju zdravstvene pismenosti imaju obrazovne ustanove, pre svega kroz sprovođenje programa promocije zdravlja. Poboljšanje zdravstvene pismenosti uključuje više od prenošenja zdravstvenih informacija i unapređenja znanja. Podrazumeva aktivnu uključenost mladih u zdravstveno promotivne aktivnosti, razvoj odgovornosti, samopoštovanja, razvoj socijalnih veština, emocionalne inteligencije, kapaciteta za timski rad. Intervencije u školskom okruženju su se pokazale kao efikasan način za promovisanje zdravog ponašanja. Sprovođenje programa zasnovanih na digitalnim medijima u obrazovnom okruženju nudi snažan potencijal.
Uloga obrazovnih ustanova je da osnaže mlade ljude da pravovremeno donose odluke koje doprinose unapređenju i očuvanju zdravlja .
Pandemija Kovid-a 19 je, između ostaloga istakla značaj zdravstvene pismenosti u cilju adekvatnog razumevanja informacija i preduzimanja odgovarajućih mera. Zdravstvena pismenost pomaže deci i adolescentima da shvate kakve su potencijalne posledice po njihovo zdravlje usled delovanja virusa, šta mogu da urade da zaštite sebe i druge, odnosno kako bolje da razumeju javnozdravstvene mere i da ih primene.
Zdravstveni radnici, takođe, imaju ulogu u izgradnji zdravstvene pismenosti dece i mladih tako što ih aktivno uključuju u razgovor i odlučivanje o zdravlju. Glavna uloga zdravstvenih radnika u procesu zdravstvenog opismenjavanja mladih je da omoguće da informacije budu dostupne, lako razumljive i primenjive.