Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica izloženih određenim zaraznim bolestima

• aktivna i pasivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B
• aktivna i pasivna imunizacija protiv tetanusa kod povređenih lica
• aktivna i pasivna imunizacija protiv besnila
• aktivna imunizacija protiv hepatitisa A
• aktivna imunizacija protiv trbušnog tifusa

Pogledajte tabelarni prikaz imunizacije lica izloženih određenim zaraznim bolestima

Obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta:

• aktivna imunizacija protiv tuberkuloze
• aktivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B
• aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b
• aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele
• aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokusom pneumonije

Имунизација је регулисана Законом о заштити становништва од заразних болести (Сл.Гласник Републике Србије бр.15/16 године и Правилником о имунизацији и начину заштите лековима („Службени гласник РС“, бр. 88/17, 11/18, 14/18, 45/18), Правилником о Програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести (,,Службени гласник РС " број 112/17,11/18), Стручним методолошким упутством за спровођење имунизације становништва против одређених заразних болести.

Имунизација против одређених заразних болести обухвата:

•  обавезна активна имунизација лица одређеног узраста;
•  обавезна активна и пасивна имунизација лица изложених одређеним заразним болестима;
•  обавезна активна и пасивна имунизација лица у посебном ризику;
•  обавезна активна и пасивна имунизација лица запослених у здравственим установама;
•  обавезна активна имунизација путника у међународном саобраћају;
•  препоручена активна имунизација лица одређеног узраста;
•  препоручена активна и пасивна имунизација лица по клиничким индикацијама;
•  препоручена активна имунизација путника у међународном саобраћају.

LAJMSKA BOLEST je infektivno oboljenje  čiji je uzročnik bakterija borelija burgdorferi. Zaražavanje ljudi  nastaje  ubodom krpelja roda Iksodes koji su prenosioci ove bakterije.Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi.

U našoj zemlji lajmska bolest je otkrivena aprila 1987. godine na području Beograda, od kada se  neprekidno sprovodi izučavanje i praćenje ove prirodno-žarišne  bakterijske infekcije. Istovremeno u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu otvoreno je i Savetovalište za lajmsku bolest. Prema podacima ovog Savetovališta do kraja 2017. godine bolest je utvrđena kod oko 6.400 stanovnika Beograda, među kojima je preko 70,0% imalo ubod  krpelja na zelenim površinama Beograda. VIŠE O TOME...


UBOD KRPELJA - VAŽNE NAPOMENE
 
Ubod krpelja je bezbolan, najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana.

Mogućnost sprečavanje infekcije	Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom  pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom.
Pre odstranjivanja krpelja	Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte i dr. Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.
Odstranjivanje krpelja iz kože	Najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.). Krpelj se uhvati pincetom  što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj odigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite  preostali deo već se obavezno obratite lekaru.
Praćenje zdravstvenog stanja osoba koje su imale ubod krpelja	Sprovodi se u trajanju 3 meseca, radi otkrivanja prvih simtoma bolesti. Obavlja ga ili ordinirajući lekar ili lekar u savetovalištu za lajmsku bolest.
Prepoznavanje i otkrivanje prvih simptoma i znakova lajmske bolesti	Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja - erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije : povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Izuzetno je važno početi sa lečenjem što pre primenom  pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa.
Nejasni simptomi i znaci posle uboda krpelja	Obavezno se obratiti ordinirajućem lekaru ili lekaru u Savetovalištu za lajmsku bolest
Kriterijumi za postavljanje dijagnoze	Podatak o ubodu krpelja i/ili boravak u prirodi na području gde ima krpelja zaraženih uzročnikom  lajmske bolesti, simptomi i znaci lajmske bolesti rezultati seroloških ispitivanja (pomoćna dijagnostička metoda).

Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, koje je otvoreno  1987. godine, do kraja 2017. godine od ove bolesti obolelo je skoro 6.400 stanovnika Beograda.  Karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (Erythema migrans) imalo je oko 78% obolelih. Bolest se završila u prvom stadijumu u 68,8%, a razvoj drugog i trećeg stadijuma je utvrđen u 20,1% i 4,3% obolelih. Asimptomatsku infekciju imalo je 6,8% osoba. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su učestala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najmanje srca..

Detaljnija obaveštenja možete dobiti u

Savetovalištu za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje,

Bul. despota Stefana 54a, Beograd

Tel.: 011 2078 677

Dr sc. med. Nevenka Pavlović, specijalista epidemiologije
Dr Ivana Begović-Lazarević, specijalista epidemiologije

Epidemija infekcije izazvane HIV virusom (AIDS) počela je 1981. godine. HIV virus je izolovan 1983 godine.

Savetovalište za HIV i AIDS GZJZ-a, počelo je sa radom 1987. godine, a "hot line" (namenska telefonska linija) svim zainteresovanim stoji na raspolaganju od 1992. godine u vremenu rada Savetovališta: od 8-14 časova (vađenje krvi od 8-12 časova).

Broj telefona je: 011/32-30-038. Savetovalište se nalazi na 4. spratu u sobi 72.

U našem Savetovalištu moguće je obaviti i anonimno testiranje i za sad su testovi za HIV i hepatitise B i C besplatni. Za testiranje na HIV i hepatitis B i C nije potreban uput. Testiranje se ne zakazuje.

Sada svi zainteresovani mogu da se obrate putem elektronskog savetovališta direktno dr Biljani Begović Vuksanović i da postave pitanja na email - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Odgovor na Vaše pitanje očekujte u roku 7 dana.

Neka od najčešćih pitanja sa kojima se srećemo u savetovalištu su:

Kako se sve može preneti ova infekcija?

- Seksualnim putem, putem krvi i sa majke na dete.

Da li inficirana ili obolela osoba može uobičajenim socijalnim kontaktima da ugrozi svoje ukućane i saradnike na radnom mestu?

- Ne.

Da li se putem oralnog seksualnog odnosa može preneti infekcija?

- Može, ali je rizik manji nego pri vaginalnom i analnom seksualnom odnosu.

Da li se upotrebom javnih toleta mogu inficirati?

- NE.

Da li su svi načini korišćenja opijata podjednako rizični?

- NE.

Koliko vremena treba da prode od rizika da bi mogao da se uradi test?

- To je tzv. "VREME PROZORA" i njegova dužina zavisi od vrste reagenasa koji se koriste za dokazivanje virusa.

Koliko žive obolele osobe?

- To je relativna i individualna stvar koja zavisi od puno faktora. Međutim od kad se primenjuje terapija (HAART), to vreme je jako produženo.

Da li je moguće izlečenje?

- NE, ali je moguće usporiti tok i razvoj bolesti.

Kako se inficirane osobe mogu prepoznati?

- Nikako, to su potpuno naizgled zdrave osobe

Imunizacija je regulisana Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl.Glasnik Republike Srbije br. 15/2016, 68/2020 i136/2020), Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 11/2018, 14/2018, 45/2018, 48/2018, 58/2018,  104/2018, 6/2021, 52/2021 i 66/2022), Pravilnikom o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti (,,Službeni glasnik RS " broj 65/2020, 23/2023),  Stručnim metodološkim uputstvom za sprovođenje imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima („"Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 107/2012, 113/2017 - dr. zakon i 105/2017 - dr. zakon), Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja („Sl.glasnik RS“, br. 44/2017 i 58/2018) i Uputstvom za nadzor nad neželjenim događajem nakon imunizacije.

Imunizacija protiv određenih zaraznih bolesti obuhvata:

• obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta;
• obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica izloženih određenim zaraznim bolestima;
• obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica u posebnom riziku;
• obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama;
• obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju;
• preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta;
• preporučena aktivna i pasivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama;
• preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju.

Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze

• Vakcinacija protiv tuberkuloze sprovodi se prilikom otpuštanja iz porodilišta  BCG  vakcinom.
• Deca koja nisu mogla biti vakcinisana u porodilištu, odnosno do navršena dva meseca života moraju se vakcinisati  do navršenih 12 meseci života.  (u porodilištu).

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B (u daljem tekstu: HB) proizvedenom metodom genetskog inženjeringa kod:
– novorođenčadi i odojčadi,
– dece koja pohađaju 6. razred osnovne škole, a koja do tada nisu vakcinisana, kao i nakon toga kod svih neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih lica do navršenih 18 godina života.

Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine (primarna serija) koja se daje kao pojedinačna vakcina (Euvax B).
Prva doza HB vakcine se daje u porodilištu u roku od 24 sata po rođenju, a za novorođenčad rođenu van porodilišta u teritorijalno nadležnoj zdravstvenoj ustanovi što pre po rođenju.
Druga doza HB vakcine daje se u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treća u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze.

Aktivna imunizacija se smatra pravovremenom ako se sprovede do navršenih 12 meseci života.
Nepotpuno imunizovana deca nakon navršenih 12 meseci života treba da prime nedostajuće doze vakcine. U slučaju da dođe do prekida serije aplikovanja, ne treba ponavljati doze. Ukoliko se prekid napravi posle date prve doze, drugu dozu treba dati što pre, a treću u razmaku ne kraćem od 8 nedelja od druge i ne kraćem od 16 nedelja od prve doze.
 
Vakcinacija dece u 6. razredu osnovne škole, odnosno do navršenih 18 godina života, sprovodi se sa tri doze pojedinačne HB (Euvax B) vakcine po šemi 0, 1 i 6 meseci.

Vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta u kome se prima vakcina, u količini od 0,5 ml do navršenih 15 godina života, odnosno 1 ml od 16. godina života u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica izložena infekciji

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono kod:

1. polnih partnera HBsAg pozitivnih lica,
2. kućnih kontakata HBsAg pozitivnih lica,
3. intravenskih narkomana,
4. lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija,
5. štićenika ustanova za ometene u razvoju.
6. lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze HB vakcine (Euvax B) po šemi: 0, 1, 6 meseci od utvrđivanja indikacije.

Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod:
 1. novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki,
 2. lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom,
 3. trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile eksponirane infekciji.

Aktivna imunizacija se sprovodi sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 12 meseci.

Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica obavezno se zaštićuju i intra-muskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIg), odmah po rođenju, odnosno odmah po akcidentu, u skladu sa sažetkom karakteristika leka. HBIg se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u naspramni ekstremitet.


Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica u posebnom riziku

1) lica na hemodijalizi;
2) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti;
3) obolelih od hemofilije i drugih bolesti koje zahtevaju primenu derivata krvi;
4) hroničnih oboljenja jetre i bubrega;
5) presađivanje jetre i bubrega;
6) HIV pozitivnih lica;
7) HCV pozitivnih lica;
8) lica sa multiplom sklerozom koja započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa .

Aktivna imunizacija protiv dečije paralize

Aktivna imunizacija protiv dečije paralize se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života. Aktivna imunizacija se sprovodi inaktivisanom polio vakcinom (IPV), koja se se daje kao pojedinačna vakcina ili kombinovana sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti u skladu sa Kalendarom imunizacije.

Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija). Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca života. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno, do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primenom odgovarajuće IPV u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju.

Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.

Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvorovalentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.

Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica treba da se vakcinišu nedostajućim dozama pojedinačne IPV (Imovax Polio) do navršenih 18 godina života.

IPV (pojednačna i kombinovana) se daje intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.

Dodatne aktivnosti u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez dečije paralize sprovodiće se na osnovu odluka Ministarstva zdravlja, odnosno Nacionalnog koordinacionog komiteta za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa, Republičke stručne komisije za zarazne bolesti i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, shodno preporukama SZO. Obavezna vanredna imunizacija protiv dečije paralize lica u okviru Plana aktivnosti za održavanje statusa zemlje bez poliomijelitisa sprovodiće se OPV ili IPV.


Aktivna imunizacija protiv difterje, tetanusa i velikog kašlja

Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.

Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.

Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.

Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.

Treća revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane dT vakcine (Ditevaksal-T za odrasle) u završnom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih 18 godina života.

Kombinovane vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.

Posebne kontraindikacije za vakcine koje sadrže pertusis komponentu su evolutivne bolesti centralnog nervnog sistema (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Hemofilusom influence tipa b

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Hemofilusom influence tip b sprovodi se kod dece uzrasta od navršenih dva meseca života.

Primarna vakcinacija se sprovodi davanjem tri doze kombinovane petova-lentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje i treba je završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života.

Revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života, godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci davanjem jedne doze kombinovane vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim).

Kombinovana vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femora-lne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta, u količini od 0,5 ml.

Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele

Primarna vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se kod dece od navršenih 12 meseci jednom dozom kombinovane žive vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele – MMR vakcina (M-M-R-VaxPRO) i treba je sprovesti pravovremeno do navršenih 15 meseci života.

Revakcinacija (druga doza) protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se primenom MMR vakcine (M-M-R-VaxPRO) pre upisa u prvi razred osnovne škole, a izuzetno u toku prvog razreda osnovne škole.

Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica (izuzev onih kod kojih postoje trajne kontraindikacije) treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije. Minimalni razmak između davanje dve doze MMR vakcine iznosi četiri nedelje.

Aktivna imunizacija protiv malih boginja može se započeti i kod dece uzrasta od šest do 12 meseci života prema epidemiološkim indikacijama. U tom slučaju ponovna vakcinacija sprovodi se jednom dozom vakcine u uzrastu od navršenih 15 do 24 meseca života.

Osetljive kontakte obolelih od morbila, potrebno je vakcinisati MMR vakcinom što pre, a najkasnije unutar 72 sata od kontakta.

Aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele sprovodi se i kod lica ženskog pola, bez prethodno stečenog imuniteta, koja planiraju trudnoću.

MMR vakcina se daje duboko subkutano ili intramuskularno u dozi od 0,5 ml u predeo deltoidne regije.

Pored opštih kontraindikacija, posebne kontraindikacije za MMR vakcinu su:
1. imunodeficijentna stanja usled malignih bolesti, terapije antimetabolicima, većim dozama kortikosteroida, alkilirajućim jedinjenjima ili radijacijom i druga stanja imunosupresije,
2. trudnoća.

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom vakcinom protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije (PCV10 – Synflorix ili PCV13 – Prevenar 13) kod dece uzrasta od navršena dva meseca života.

Kod dece kod kojih primarna vakcinacija počinje da se sprovodi od 1.1.2023. godine primenjuju se dve doze PCV vakcine sa razmakom od najmanje osam nedelja, pri čemu je preporuka da se druga doza daje istovremeno sa trećom dozom vakcine Pentaxim. Primarnu vakcinaciju treba završiti do navršenih šest meseci života.

Kod dece kod kojih je primarna vakcinacija započeta pre 1.1.2023. godine treba završiti primarnu seriju od tri doze PCV vakcine, sa razmakom između doza od najmanje četiri nedelje.

Revakcinacija se sprovodi jednom dozom PCV vakcine u drugoj godini života, najranije šest meseci nakon kompletiranja primarne serije.

Ukoliko se primarna serija ne sprovede do navršenih 6 meseci života, aktivna imunizacija se sprovodi predviđenim brojem doza PCV za uzrastdo navršena 24 meseca života odnosno do 59 meseci kod sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece rođene posle 01.01.2018. godine.(Tabela 1)

Uzrast u kome se započinje vakcinacija	Primarna vakcinacija	Revakcinacija
Do navršenih 12 meseci	2 doze PCV10 ili PCV13 u razmaku od najmanje 8 nedelja	1 doza PCV10 ili PCV13 najranije nakon 6 meseci od kompletiranja primarne serije
12 - 23 meseca	2 doze PCV10 ili PCV13 u razmaku od najmanje 8 nedelja	/
24 meseca i stariji	2 doze PCV10 u razmaku od najmanje 8 nedelja ili 1 doza PCV13	/

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokokusom pneumonije lica u posebnom riziku

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom pneumokoknom vakcinom i polisaharidnom pneumokoknom vakcinom u sledećim slučajevima:

– anatomska ili funkcionalna asplenija i srpasta anemija;

– nefrotski sindrom;

– simptomatska i asimptomatska HIV infekcija;

– transplantacija organa i tkiva;

– maligna oboljenja;

– hronične kardiovaskularne i plućne bolesti;

– šećerna bolest;

– hronična oboljenja jetre;

– hronična oboljenja bubrega;

– stanja koja dovode do isticanja likvora;

– ugradnje kohlearnih implantata;

– stanja oslabljenog imuniteta;

– osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa;

– česte respiratorne infekcije i otitisi;

– deca koja žive u kolektivnom smeštaju;

– neimunizovana deca od navršene dve godine do navršenih pet godina, koja pohađaju predškolsku ustanovu.

Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:

– kod nepokretnih štićenika u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite,

– kod starijih od 65 godina koji žive u kolektivnom smeštaju.

Kod osoba koje su prethodno primile PCV13, a kod kojih je indikovano i davanje PPV23, PCV23 se daje nakon 8 nedelja od PPV13.

Kod osoba koje su prethodno primile PPV23, a kod kojih je indikovano i davanje PCV13, PCV13 se daje nakon najmanje 12 meseci od PPV23.

Kod osoba sa splenektomijom, odnosno funkcionalnom asplenijom kod kojih je indikovana primena pneumokokne konjugovane (Prevenar 13) i meningokokne konjugo-vane četvorovalentne vakcine (Menactra) prvo treba dati pneumokoknu konjugovanu vakcinu, a potom meningokoknu konjugovanu vakcinu u razmaku ne kraćem od 4 nedelje. Simultana primena ovih vakcina se ne preporučuje, jer konjugovana meningokokna vakcina može da interferira sa produkcijom antitela na pneumokoknu konjugovanu vakcinu.

Vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta, a prema sažetku karakteristika leka.

Bolesti	Vakcine
Tuberkuloza	Tuberkuloza (BCG)
Hepatitis B	Vakcina protiv hepatitisa B
Dečija paraliza	Vakcina protiv dečije paralize (OPV ili IPV, DTaP, IPV, HIB)
Difterija	Vakcina protiv difterije (u okviru kombinovanih vakcina DTaP, IPV, HIB)
Veliki kašalj	Vakcina protiv velikog kašlja (DTaP, IPV, HIB)
Tetanus	Vakcina protiv tetanusa (TT)
Morbili	Vakcina protiv morbila, zaušaka i rubele (MMR)
Zauške	Vakcina protiv morbila, zaušaka i rubele (MMR)
Rubela	Vakcina protiv morbila, zaušaka i rubele (MMR)
Bolesti izazvane Hemofilusom influence tip B	Vakcina protiv hemofilusa influence tip B (DTaP, IPV, HIB)
Bolesti izazvane Streptokokusom pneumonie	Vakcina protiv streptokokusa pneumonie
Hepatits A	Vakcina protiv hepatitisa A (HAV)
Trbušni tifus	Vakcina protiv trbušnog tifusa (Typhoid)
Grip	Vakcina protiv gripa
Meningokokne bolesti	Vakcina protiv meningokoka tip (A,C,W,Y)
Varičela	Vakcina protiv varičele
Infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom	Vakcina protiv respiratornog sincicijalnog virusa

Zoonoze su infekcije i oboljenja životinja čiji se uzročnici u prirodnim uslovima mogu preneti na čoveka. Njihovu pojavu objašnjava biološko srodstvo ljudi i životinja i kontakt između čoveka i životinja, glodara i artopoda (zglavkara) koji žive u njegovom okruženju.

Zoonoze imaju veliki zdravstveni (epizootiološki i epidemiološki) i socijalni značaj. Javljaju se pretežno sporadično, ali i u obliku epizootija i epidemija sa visokim morbiditetom,Značaj zoonoza povećava i karakteristika njihovih uzročnika jer oni mogu da budu i idealno biološko oružje.

Osnovne karakteristike zoonoza su mnogostruka etiologija (bakterije, virusi, rikecije i dr.), polivalentnost širenja (kontaktom, alimentarnim i aerogenim putem i preko vektora - krpelji, komarci i dr.) i polimorfna klinička slika. Bez laboratorijskih ispitivanja dijagnoza zoonoza se teško postavlja.

Istraživanja zoonoza imaju multidisciplinarni pristup i zahtevaju zajedničku saradnju humane i veterinarske medicine.

Gradski zavod za javno zdravlje od 1984. godine, kontinuirano sprovodi "Program izučavanja i istraživanja zoonoza i prirodno-žarišnih infekcija na području Beograda". Epidemiološka istraživanja u okviru Programa obuhvataju praćenje epizootiološke i epidemiološke situacije zoonoza i prirodno-žarišnih infekcija i oboljenja na širem području grada, sistematsko istraživanje i praćenje oboljevanja u prirodnim žarištima i koordinaciju i informisanost među učesnicima u Programu. Zoonoze predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje i nanose ekonomsku štetu stočarstvu i privredi uopšte. Obavljenim istraživanjima u okviru Programa od 1986-2022. godine otkriveno je i registrovano 2.507 obolelih iz grupe zoonoza.

Zoonoze ljudi na području Beograda, 1984-2022.

Oboljenje	Oboleli
	Broj	%
Antrax	4	0,16
Brucellosis	53	2,12
Echinococcosis	59	2,35
Leptospirosis	99	3,95
Listeriosis	32	1,28
Psittacosis - Ornithosis	75	2,99
Rabies - Lyssa	-	-
Tetanus	49	1,95
Toxoplasmosis	160	6,38
Trichinellosis	1.806	72,04
Tularemia	23	0,92
Febris haemorragica cum syndroma renali	69	2,68
Q Febris	78	3,11
Ukupno	2.507	100,00

Među otkrivenim oboljenjima iz grupe zoonoza najzastupljenije su trihineloze sa 72,04% (1.806), toksoplazmoze – 6,38% (160), leptospiroze – 3,95% (99), kju groznica – 3,11% (78) i psitakoze-ornitoze – 2,99% (75) .

Ostale bolesti su otkrivene u manjem procentu koji se kreće od 2,68% do 0,16%. Besnilo u ovom periodu nije otkriveno.

Od 2003. godine na području Beograda se otkrivaju epidemije opasnih zoonoza koje se dugi niz godina nisu javljale ili su registrovani samo sporadični slučajevi oboljevanja - bruceloza, leptospiroza, kju groznica i tularemija.

Otkrivanje bruceloze kod životinja i ljudi na širem području grada 2003, nakon više od 20 godina, bio je povod za pokretanje Projekta "Sprečavanje i suzbijanje bruceloze i drugih zoonoza na području Beograda". Inicijator i nosilac Projekta je Gradski zavod za javno zdravlje - Jedinica za zoonoze. U realizaciji Projekta, učestvoali su stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, Klinike za infektivne i tropske bolesti, higijensko-epidemioloških službi domova zdravlja, Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, Fakulteta veterinarske medicine i veterinarskih stanica.

Pojava bolesti koje se više decenija nisu javljale na području Beograda ukazuje na značaj problema i potrebu kontinuiranog rada u cilju blagovremenog preduzimanja adekvatnih mera.

Aktuelne zoonoze

Trihineloza

Trihineloza je akutna parazitarno-invazivna bolest životinja i ljudi (zoonoza) izazvana parazitom Trichinella spiralis. Karakteriše se povišenom telesnom temperaturom, gastrointestinalnim poremećajima, bolovima u mišićima, otokom lica, a naročito očnih kapaka. Kod obolelog uzročnik može da izazove komplikacije na srčanom mišiću, plućima i mozgu. On može da bude uzrok ne samo dugotrajnoj smetnji već i smrti. Kao parazit larva Trichinella spiralis živi u mišićima divljih i domaćih životinja. Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili nedovoljno pečeno meso ili proizvode od mesa sušenih na dimu, životinja zaraženih larvama. Glavni izvor zaraze za čoveka je meso domaće svinje u kome se nalaze larve Trichinella spiralis.

Toksoplazmoza

Toksoplazmoza je sistemsko oboljenje izazvano protozoom Toxoplasmom gondii. Infekcije su često asimptomatske ili su u obliku akutnog oboljenja praćene limfadenopatijom ili podseća na infektivnu mononukleozu (febrilnost, limfadenopatija i limfocitoza). Kod imunokompromitovanih osoba, toksoplazmoza je često oportunistička infekcija sa teškim kliničkim tokom (encefalopatija, meningoencefalitis...). Bolest se može manifestovati i pojavom ospe po koži, pneumonijom, miokarditisom. Ređe su zahvaćeni bubreg i jetra.

Kongenitalna toksoplazmoza - nastaje transplacentarnom transmisijom infekcije na plod. Kliničke manifestacije zavise od više faktora, u prvom redu od starosti ploda.

Ako je intrauterina infekcija nastupila u ranom fetalnom životu, u fazi organogeneze, dolazi do teških oštećenja ploda, te se većina ovih trudnoća završava smrću ploda i spontanim pobačajem. Ako se trudnoća održi dete se rađa sa znacima teške poodmakle bolesti i to: hidrocefalus, intracerebralne kalcifikacije, encefalomijelitis, mikrocefalija, horioretinitis, hepatosplenomegalija.

Infekcija majke za vreme drugog tromesečja može kod bebe izazvati hidrocefalus, slepilo ili različita neurološka oštećenja slabijeg stepena.
Najčešća je infekcija fetusa u trećem tromesečju. Izaziva horioretinitis i druga oftalmološka oštećenja, smanjenu sposobnost učenja i druge znake oštećenja centralnog nervnog sistema. Asimptomatska, latentna infekcija se može klinički manifestovati u kasnijim godinama. Dete se rađa na izgled zdravo. Kasnije, posle nekoliko meseci ili godina, bolest se može manifestovati kao horioretinitis, strabizam, gubitak vida i sluha, konvulzije i psihomotorne retardacije.

Glavni rezervoar i prvi domaćin je mačka. Prenosi se ingestijom (unošenjem kroz usta) oocisti (jaja) putem povrća, iz zemljišta, vode za piće ili cističnog oblika iz nedovoljno kuvanog mesa. Infekcija može da nastane i putem transfuzije krvi i transplantacijom organa, a postoji i kongenitalni oblik toksoplazmoze.

Leptospiroze

Leptospiroze su akutne, subakutne i hronične zarazne bolesti životinja i ljudi prirodno žarišnog karaktera. One se mogu sa životinja preneti na čoveka posredno i neposredno. Izazivač leptospiroza je bakterija - leptospira sa većim brojem patogenih serotipova iz grupe Leptospira interrogans od kojih je kod nas registrovano sedam. One mogu da budu patogene za životinje i ljude. Rasprostranjene su u celom svetu, a posebno im pogoduju priobalja i slivovi velikih reka.

Leptospiroze kod čoveka su kratkotrajna akutna febrilna oboljenja sa manje-više karakterističnom kliničkom slikom i dobrim ishodom. Beleže se i teža oboljenja sa oštećenjem jetre i bubrega koja se mogu završiti i smrtnim ishodom.

Ljudi se najčešće inficiraju preko kontaminirane sredine i direktnim kontaktom sa inficiranim životinjama, njihovim izlučevinama i proizvodima.

Listerioza

Listerioza je bakterijsko oboljenje izazvano Listeriom monocytogenes, koje se uglavnom manifestuje meningoencefalitisom i/ili septikemijom novorođenčadi i odraslih i abortusom kod trudnica. U visokom riziku su novorođenčad, starije i imunokompromitovane osobe i trudnice.

Kod inficiranoe osobe može se razviti akutno, lako i febrilno oboljenje, sa simptomima sličnim gripu. Kod trudnica može da dođe do prenošenja infekcije na plod. Ova infekcija može dovesti do uginuća ploda ili do rođenja deteta sa septikemijom. Kod inficiranih beba može da se razvije meningitis, čak iako majka nema simptome bolesti.

Glavni rezervoari mikroorganizama su zemljište, stočna hrana, voda, mulj i silaža i inficirane životinje.

Čovek se može zaraziti konzumiranjem sirovog i kontaminiranog mleka, mekih sireva, povrća i polugotovih i gotovoh jela od mesa (paštete).

Bruceloza

Bruceloza je zarazno sistemsko oboljenje ljudi i životinja, tipična zoonoza koja je raširena u čitavom svetu, a posebno u zemljama mediterana. Primarno je oboljenje velikog broja domaćih životinja (ovce, koze, goveda, svinje, psi).

Uzročnik bruceloze, bakterija iz roda brucela, spada u vrlo otporne mikroorganizme koji se i u spoljnoj sredini mogu održavati dosta dugo. U životnim namirnicama - mesu i mlečnim proizvodima, vodi i zemljištu mogu se održati i više meseci.

Čovek se zaražava od inficirane životinje najčešće kontaktom sa njima, upotrebom nekuvanog ili nepasterizovanog mleka i proizvoda spravljenih od njega (mladi sir, maslac, pavlaka i drugo), upotrebom inficiranog mesa kao i udisanjem kontaminirane prašine. Brucela se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Prema težini kliničke slike bruceloza varira od lakih atipičnih formi koje predstavljaju veliki dijagnostički problem do teških akutnih oblika. Kod nelečenih ili nepravilno lečenih bolesnika moguće su komplikacije na plućima, srcu, zglobovima, nervnom tkivu, a smrtni ishod nastaje u oko 2,0% slučajeva.

Kju groznica

Kju groznica je rikecijska zoonoza koja se manifestuje znacima gripoznog sindroma. Obično počinje naglo sa jezom, povišenom temperaturom, teškom retrobulbarnom glavoboljom i znojenjem. Promenljivog je trajanja i težine kliničkog toka, sa čestim promenama na plućima koje su slične atipičnoj pneumoniji.

Kju groznica je tipična prirodno žarišna zoonozna rikecioza koju izaziva Coxiella burnetti. U prirodnim žarištima Q groznice najvažniji rezervoar i izvor zaraze su krpelji, jer se kod njih zaraza održava doživotno, a prenosi se i transovarijalno.

Inficiranje čoveka nastaje različitim alimentarnim putevima - pri upotrebi nekuvanog i nepasterizovanog mleka ili svežih mlečnih proizvoda od inficiranih ovaca, koza ili krava. Kontaktno prenošenje nastaje prodorom uzročnika kroz povređenu kožu i sluzokožu. Transmisivni put prenošenja ubodom inficiranog krpelja kod ljudi je vrlo redak. Vodeći način prenošenja bolesti kod ljudi je aerogeni, tj. udisanjem prašine kontaminirane izlučevinama zaraženih životinja.

Tularemija

Tularemija (glodarska kuga), je akutno infektivno oboljenje životinja i čoveka izazvano gram-negativnim kokobacilom (Francisella tularensis). Na čoveka se prenosi sa bolesne životinje ili ubodom krpelja. Klinički se manifestuje naglim početkom sa povišenom temperaturom, primarnim afektom, regionalnim limfadenitisom. Moguća je hematogena diseminacija sa promenama na udaljenim organima.

Besnilo

Besnilo je akutno infektivno oboljenje, iz grupe zoonoza, koje karakteriše pojava encefalitisa sa letalnim ishodom. Primarno je bolest životinja, a na čoveka se prenosi ujedom obolele životinje ili preko pljuvačke. Uzročnik besnila je virus koji se uvek nalazi u nervnom tkivu i slini zaražene životinje.
Besnilo kod stanovnika Beograda nije registrovano više decenija.

U poslednjih 30 godina na području Beograda je registrovano 97.388 lica ozleđenih od životinja, prosečno godišnje 3.182, odnosno 192 na 100.000 stanovnika. Antirabičnom zaštitom prema indikacijama obuhvaćeno je 4,8% (4.625) ozleđenih građana.

Pružanje pomoći ozleđenim osobama obavlja se u Pasterovoj ambulanti Instituta za infektivne i tropske bolesti, a nadzor se sprovodi u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje.

Sva obaveštenja možete dobiti u Gradskom zavodu za javno zdravlje - Centar za kontrolu i prevenciju bolesti - Odsek za zoonoze, Beograd, Bulevar despota Stefana 54/a.

Prim. mr sc. med. dr Slavica Maris
Tel: 011 2078-671
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.