Respiratorni sincicijalni virus (eng. Respiratory syncytial virus, RSV) je najznačajniji uzročnik akutnih respiratornih bolesti, prvenstveno bronhiolitisa, kod dece u najranijem uzrastu.

Čovek je jedini prirodni domaćin virusa, mada je zabeleženo da u posebnim uslovima RSV može izazvati bolest i nekih primata (Blount i sar., 1956; Kondgen i sar., 2008).

Najviše vrednosti stope incidencije zapažaju se kod odojčadi uzrasta od dva do osam meseci. Infekcija se prenosi kapljičnim putem i direktnim kontaktom sa inficiranom osobom, dok je mesto ulaska sluzokoža konjunktive, nosa i usta. RSV je visoko kontagiozan virus i može preživeti oko sedam sati na neporoznim i poroznim površinama plastičnih igračaka i odeći. Inkubacioni period iznosi oko 3-8 dana, dok se izlučivanje respiratornim tečnostima može produžiti na jednu do tri nedelje. Utvrđeno je da dolaskom u obdanište jednog RSV pozitivnog deteta, dolazi do inficiranja 90% prisutne zdrave dece.

Reinfekcije su česte, javljaju se tokom čitavog života i njihova učestalost iznosi oko 47% u drugoj i oko 45% obolele dece u trećoj godini života (Collins and Melero, 2011). RSV infekcija se može pojaviti sporadično i u epidemijama. U Nemačkoj, Finskoj, Švajcarskoj, Švedskoj i Hrvatskoj, zabeležene su epidemije svake druge godine sa naizmeničnim ciklusima pojavljivanja od 23-25 meseci, dok se u Velikoj Britaniji, SAD-u i Australiji, pojavljuju na godišnjem nivou. U oblastima umerene klime većina RSV infekcija zabeležena je između novembra i maja, dok je u oblastima sa tropskom klimom podjednako zastupljena tokom cele godine.

Palavizumab je jedini za sada dostupan, efikasan i bezbedan, specifičan vid pasivne imunizacije protiv RSV infekcije. Primenjuje se za profilaksu komplikacija RSV infekcije kod definisanih visokorizičnih grupa dece.

Varičela je visoko kontagiozna bolest, pripada osipnim groznicama. Bolest je obično blaga i samoograničavajuća, kod imunokompromitovanih osoba bolest može imati i nepovoljan ishod.

Izazivač bolesti je virus varičele, koji je patogen samo za čoveka. Rezervoar bolesti je bolestan čovek. Virus se nalazi u sekretima i ekstretima respiratornog trakta i u sadržaju vezikula.

Virus je osetljiv u spoljašnjoj sredini i brzo ga inaktivišu visoka tempertaura, ultravioletni zraci i dezinfekciona sredstva.

Infekcija se prenosi respiratornim putem kapljicama nazofaringelnog sekreta,i kontaktom sa obolelim koji ima prisutne vezikule. Inkubacija iznosi najčešće 14-16 dana.

Zaraznost počinje dan- dva pre pojave ospe i traje oko pet dana od pojave prvih vezikula. Nakon preležane bolesti imunitet je solidan i doživotan.

Uspešna prevencija jedino se postiže dobijanjem vakcine protiv ove bolesti.

"Neisseria meningitidis" je bakterija koja najčešće izaziva cerebrospinalni meningitis i meningokoknu sepsu. Ovaj uzročnik rasprostranjen je u celom svetu, ali epidemične forme prisutne su u predelima sa toplom i suvom klimom ako što su Centarlna Afrika i Južna Amerika. Glavni faktor širenja infekcije je kliconoštvo (od 5 do 30%).

Vakcinacija protiv ove bolesti je sve više aktuelna usled sve češće rezistencije ovog uzročnika na antibiotike.

Grip je akutna virusna infekcija koja se lako širi sa osobe na osobu, a koju izazivaju različiti tipovi virusa influence A, B i C, koji se šire kapljicama i direktno i indirektno, tokom kijanja i kašljanja sa obolele osobe. Infekcija nosa i ždrela, sa bolovima u grlu i kašljem, temperaturom, malaksalošću, glavoboljom su početni simptomi, a bolest može dalje da se komplikuje i sa infekcijom donjih disajnih puteva (bronhitis, zapaljenje pluća i dr). Kod osoba mlađih od dve godine i starijih od 65 godina, kao i kod osoba sa hroničnim poremećajima zdravlja (srce, pluća, bubrega, metabolički poremaćaji, maligne bolesti i dr), infekcija može da da teške komplikacije kao što su zapaljenje pluća i smrtni ishod. U epidemijama oboleva osetljiva populacija, a bolest se brže i lakše širi.

Vakcinacijom se kod zdrave populacije u 70-90% redukuje nastanak komplikacija, dok se kod osoba u riziku za 60% redukuju komplikacije, a za 80% smrtni ishodi. Vakcinacija je od značaja za osobe u riziku, ali i za one koje žive sa ili vode brigu o osobama u riziku.

Aktivna imunizacija protiv trbušnog tifusa se sprovodi kod odraslih i dece starije od dve godine života jednom dozom inaktivisane polisaharidne vakcine.

Preporučena doza za odrasle i decu stariju od 2 godine je jedna injekcija od 0,5 ml. Jedna vakcina obezbeđuje zaštitu, revakcinaciju je potrebno izvršiti najkasnije u roku od 3 godine ukoliko postoji kontinuirana izloženost riziku.

Aktivna imunizacija se sprovodi kod:

• kontakata osoba koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa kliconošama trbušnog tifusa;
• osoba koje rade u lošim higijenskim uslovima;
• zaposleni u komunalnim preduzećima na uklanjanju komunalnog otpada, kanalizaciji, sahranjivanju i sl.

Vakcina se daje intramuskularno u količini od 0,5 ml, a može se aplikovati i subkutano.

Aktivna imununizacija protiv trbušnog tifusa sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim IJZ/ZJZ.

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonijeAktivna imunizacija protiv oboljenja izazavanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom vakcinom protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije (PCV10 – Synflorix, odnosno PCV13 – Prevenar 13) kod dece uzrasta od navršena dva meseca života.

Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze vakcine u razmacima ne kraćim od četiri nedelje do navršenih šest meseci života.

Revakcinacija se sprovodi jednom dozom PCV10 ili PCV13 u drugoj godini života, najranije šest meseci nakon kompletiranja primarne serije.

Ukoliko se primarna serija ne sprovede do navršenih šest meseci života, aktivna imunizacija se sprovodi predviđenim brojem doza PCV10 ili PCV13 za uzrast, do navršena 24 meseca života, odnosno do 59 meseci kod sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece rođene posle 1.1.2018. godine (tabela 1).


Tabela 1. Obavezna aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije

Uzrast u kome se započinje vakcinacija	Primarna vakcinacija	Revakcinacija
do navršenih 6 meseci	3 doze PCV10/PCV13 u razmaku od najmanje 4 nedelje	1 doza naranije nakon 6 meseci od kompletiranja primarne serije
7–11 meseci	2 doze PCV10/PCV13 u razmaku od najmanje 4 nedelje	1 doza naranije nakon 6 meseci od kompletiranja primarne serije
12 meseci i kasnije	2 doze PCV10 u razmaku od najmanje 8 nedelja ili 1 doza PCV13	/

 

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokokusom pneumonije lica u posebnom riziku

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije sprovodi se konjugovanom polisaharidnom pneumokoknom vakcinom i polisaharidnom pneumokoknom vakcinom u sledećim slučajevima:

– anatomska ili funkcionalna asplenija i srpasta anemija;

– nefrotski sindrom;

– simptomatska i asimptomatska HIV infekcija;

– transplantacija organa i tkiva;

– maligna oboljenja;

– hronične kardiovaskularne i plućne bolesti;

– šećerna bolest;

– hronična oboljenja jetre;

– hronična oboljenja bubrega;

– stanja koja dovode do isticanja likvora;

– ugradnje kohlearnih implantata;

– stanja oslabljenog imuniteta;

– osoba sa multiplom sklerozom koje započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa;

– česte respiratorne infekcije i otitisi;

– deca koja žive u kolektivnom smeštaju;

– neimunizovana deca od navršene dve godine do navršenih pet godina, koja pohađaju predškolsku ustanovu.

Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:

– kod nepokretnih štićenika u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite,

– kod starijih od 65 godina koji žive u kolektivnom smeštaju.

Kod osoba koje su prethodno primile PCV13, a kod kojih je indikovano i davanje PPV23, PCV23 se daje nakon 8 nedelja od PPV13.

Kod osoba koje su prethodno primile PPV23, a kod kojih je indikovano i davanje PCV13, PCV13 se daje nakon najmanje 12 meseci od PPV23.

Kod osoba sa splenektomijom, odnosno funkcionalnom asplenijom kod kojih je indikovana primena pneumokokne konjugovane (Prevenar 13) i meningokokne konjugo-vane četvorovalentne vakcine (Menactra) prvo treba dati pneumokoknu konjugovanu vakcinu, a potom meningokoknu konjugovanu vakcinu u razmaku ne kraćem od 4 nedelje. Simultana primena ovih vakcina se ne preporučuje, jer konjugovana meningokokna vakcina može da interferira sa produkcijom antitela na pneumokoknu konjugovanu vakcinu.

Vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta, a prema sažetku karakteristika leka..

Aktivna i pasivna imunizacija protiv tetanusa kod povređenih lica

Imunizacija protiv tetanusa povređenih lica sprovodi se vakcinom koja sadrzi TT komponentu i humanim antitetanusnim imunoglobulinom (HTIg) na sledeći način:

- lica sa dokazom da su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast (najmanje 4 doze vakcine sa komponentom protiv tetanusa), a od poslednje doze do povrede je prošlo manje od 10 godina, ne dobijaju ni vakcinu ni HTIg;

- lica koja su potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa za svoj uzrast, a od poslednje doze do povrede je prošlo više od 10 godina, dobijaju jednu dozu vakcine i 250I.J. HTIg, odmah po povređivanju.

- Lica koja nisu vakcinisana ili nemaju dokaze o imunizaciji protiv tetanusa, dobijaju prvu doze vakcine odmah, drugu dozu u razmaku ne kraćem od mesec dana, treću dozu najranije šest meseci nakon druge doze i četvrtu dozu najranije godinu dana nakon treće           doze. Ova lica dobijaju i HTIg sa prvom dozom vakcine, odmah po povređivanju.  Za prvu dozu mogu se koristiti sve vakcine koje sadrže TT komponentu (TT, Td, Tdap, DT) u zavisnosti od uzrasta.

Vakcina i HTIg se daju istovremeno, intramuskularno u naspramne ekstremitete, u deltoidni mišić ili anterolateralni deo femoralne regije u zavisnosti od uzrasta lica koje prima vakcinu.

Kod eksponirane novorođenčadi (porođaj van zdravstvene ustanove bez stručne medicinske pomoći) daje se samo HTIg.

Aktivna imununizacija protiv tetanusa sprovodi se u nadležnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama van zdravstvenog sistema (kod čijih je korisnika indikovano davanje), u koordinaciji sa teritorijalno nadležnim IJZ/ZJZ.

Imunizacija protiv tetanusa kod nepotpuno vakcinisanih povređenih lica starijih od 18 godina

Број претходно примљених доза вакцине са компонентом против тетануса	Време које је протекло од последње дозе	HTIg*	Број доза вакцине против тетануса (ТТ)	Шема давања
1	Без обзира на протекло време	250 И.Ј.	3	доза одмах; доза након најмање месец дана после прве; доза након најмање 6 месеци после друге.
2	Без обзира на протекло време	250 И.Ј.	2	доза одмах; доза након најмање месец дана после прве.
3	<10 година	/	1	одмах
	≥10 година	250 И.Ј.

Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja

Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.

Primarna vakcinacija se sprovodi sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim) u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje. Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa Kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.

Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane petovalentne vakcine DTaP-IPV-Hib (Pentaxim), odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.

Druga revakcinacija se sprovodi primenom jedne doze kombinovane četvoro-valentne vakcine (DTaP-IPV, Tetraxim) pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole.

Kombinovane vakcine se daju intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml) u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.

Posebne kontraindikacije za vakcine koje sadrže pertusis komponentu su evolutivne bolesti centralnog nervnog sistema (nekontrolisana epilepsija, infantilni spazmi, progresivna encefalopatija).