Difterija je akutno bakterijsko oboljenje koje najčešće zahvata krajnike, ždrelo, nos, a ponekad i druge sluzokože ili kožu. Oboljenje je teško za novorođenčad i malu decu. Lokalno nastale promene se sastoje od krpastih sivkastih skrama, a kasni efekti nakon dejstva otrova koji luči bakterija mogu nastati nakon 2-6 nedelja i obuhvataju paralizu određenih centralnih i perifernih nerava i zapaljenje srčanog mišića. Bolest se prenosi u kontaktu sa obolelima ili kliconošama. Inkubacija je od 2 do 5 dana, a osoba je zarazna obično dve nedelje. U 5-10% slučajeva bolest se završava smrtnim ishodom. Preležana bolest ne dovodi uvek do stvaranja dugotrajnog imuniteta. Nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca i odrasli mogu da obole.

Poslednji slučaj difterije u Srbiji je registrovan 1980. godine.

Treća revakcinacija se sprovodi primenom kombinovane vakcine protiv difterije i tetanusa, odnosno kombinovane vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja u završnom razredu osnovne škole, a najkasnije do navršenih  18 godina života.

Kombinovana vakcina se daje intramuskularno u odgovarajućoj dozi (0,5 ml), u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić u zavisnosti od uzrasta deteta.

U skladu sa kalendarom imunizacije uredno vakcinisana deca ovu vakcinu dobijaju u završnom razredu osnovne škole. Vakcina se preporučuje i odraslim osobama prilikom putovanja u zemlje gde se ova bolest registruje u endemskom ili epidemijskom obliku. Pored lokalnih reakcija na vakcinu (crvenilo, otok, bol) veoma retko mogu se javiti i opšte reakcije koje su uglavnom blage.

Vakcina se ne sme zamrzavati.

Nepotpuno vakcinisani koji su ranije primili dve doze vakcine koja sadrži komponente protiv difterije i tetanusa primaju nedostajuću treću dozu odmah.

Revakcinacija ovih lica  sprovodi se godinu dana nakon treće doze odgovarajućom vakcinom u skladu sa uzrastom.

Druga revakcinacija se sprovodi primenom kombinovane vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, odnosno kombinovane vakcine protiv difterije i tetanusa, pre upisa u prvi razred osnovne škole ili izuzetno tokom prvog razreda osnovne škole. 

Vakcinacija protiv difterije i tetanusa kod dece starije  od sedam do osamnaest godina života. Sprovodi se kombinovanom vakcinom protiv difterije i tetanusa za odrasle (Td)

Vakcina se daje intramuskularno u deltoidnu regiju nadlaktice u količini od 0,5 ml. Vakcina se ne sme zamrzavati.

Pored lokalnih reakcija na vakcinu (crvenilo, otok, bol) veoma retko mogu se javiti i opšte reakcije koje su uglavnom blage.

Za vakcinaciju dece koristi se petovalentna vakcina koja u svom sastavu sadrži antigene protiv pet različitih bolesti uključujući i difteriju ( D-difterija, T-tetanus, aP-veliki kašalj, IPV-dečija paraliza, HIB-hemofilus influence tip-B).

U Gradskom zavodu za javno zdravlje sprovodi se vakcinacija protiv Difterije i Tetanusa samo za putnike u međunarodnom saobraćaju, vakcinom Ditevaksal-T za odrasle.

Hepatitis B je zarazna bolest izazvana virusom Hepatitisa B. Prema procenama SZO trećina svetske populacije je inficirana virusom. Akutna infekcija javlja se u periodu od šest nedelja do šest meseci od trenutka izloženosti virusu Hepatitisa B.

Hepatitis B se prenosi kada se zaražena krv, sperma, vaginalni sekret ili pljuvačka (izuzetno retko), unese u organizam neimune, tj. osetljive osobe, kroz oštećenu kožu i sluzokožu.

Simptomi i znaci akutnog hepatitisa B su: umereno povišena temperatura, slabost, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, tup bol u stomaku, bol u zglobovima, ospa, žuta prebojenost kože i /ili beonjače.

Svi nosioci HBsAg antigena su potencijalno zarazni. Krv inficiranih osoba je zarazna više nedelja pre pojave simptoma bolesti i ostaje zarazna tokom akutne faze bolesti.

Virus Hepatitisa B je otporan u spoljnoj sredini i može da preživi sedam i više dana van organizma domaćina (čoveka) i tokom tog vremena virus može uzrokovati infekciju ukoliko dospe u organizam osetljive, tj. neimune osobe  (npr. preko kontaminiranih predmeta).

Hronični Hepatitis B je dugotrajna i ozbiljna bolest javlja se kada virus Hepatitisa B ostane u organizmu inficirane osobe. Verovatnoća prelaska iz akutnog u hronični oblik prevashodno zavisi od uzrasta inficirane osobe, što je ososba mlađa rizik je veći.

Mnoge osobe sa hroničnom infekcijom, nemaju tegobe, ne osećaju se loše i ne izgledaju bolesno, međutim, mogu preneti infekciju drugima. Oko 15 do 25% osoba sa hroničnim infekcijom će razviti cirozu jetre (fibrozno ožiljavanje jetrinog tkiva) ili karcinom jetre (primarni).

Najefikasnija i najdelotvornija preventivna mera je vakcinacija vakcinom protiv Hepatitisa B.

Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca do navrešene pete godine života.

Aktivna imunizacija se sprovodi primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja sa ili bez komponenata protiv drugih zaraznih bolesti (u daljem tekstu: kombinovane vakcine), u skladu sa kalendarom imunizacije.

Aktivna imunizacija se sprovodi sa tri doze kombinovane vakcine u razmacima koji ne smeju biti kraći od četiri nedelje (primarna serija). Aktivna imunizacija se započinje kada dete navrši dva meseca. Primarnu seriju primenom kombinovane vakcine treba završiti pravovremeno do navršenih šest meseci života. Kod nepotpuno imunizovanih i neimunizovanih lica starijih od šest meseci imunizacija se sprovodi primarnom serijom primenom odgovarajuće kombinovane vakcine u skladu sa kalendarom imunizacije i sažetkom karakteristika leka. Nepotpuno imunizovani primaju nedostajuće doze, a neimunizovani potpunu primarnu seriju kombinovane vakcine.

Revakcinacija se sprovodi davanjem jedne doze kombinovane vakcine.

Prva revakcinacija se sprovodi u drugoj godini života primenom jedne doze kombinovane vakcine odnosno godinu dana nakon završetka primarne serije, a najranije po isteku šest meseci.

Pored opštih kontraindikacija, posebne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kašlja su evolutivna neurološka oboljenja (nekontrolisana epilepsija, infantili spazmi, progresivna encefalopatija.

Dete uzrasta od navršena dva meseca do navršenih 5 godina života kod kojih se utvrdi postojanje trajne kontraindikacije za vakcinaciju protiv velikog kašlja, vakciniše se kombinovanom vakcinom protiv difterije i tetanusa (DT vakcinom), na način na koji se vakciniše vakcinom protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja.

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B (u daljem tekstu: HB) proizvedenom metodom genetskog inženjeringa kod:
– novorođenčadi i odojčadi,
– dece koja pohađaju 6. razred osnovne škole, a koja do tada nisu vakcinisana, kao i nakon toga kod svih neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih lica do navršenih 18 godina života.

Aktivna imunizacija se sprovodi davanjem tri doze HB vakcine (primarna serija) koja se daje kao pojedinačna vakcina (Euvax B).
Prva doza HB vakcine se daje u porodilištu u roku od 24 sata po rođenju, a za novorođenčad rođenu van porodilišta u teritorijalno nadležnoj zdravstvenoj ustanovi što pre po rođenju.
Druga doza HB vakcine daje se u razmaku ne kraćem od mesec dana, a treća u razmaku ne kraćem od šest meseci nakon prve doze.

Aktivna imunizacija se smatra pravovremenom ako se sprovede do navršenih 12 meseci života.
Nepotpuno imunizovana deca nakon navršenih 12 meseci života treba da prime nedostajuće doze vakcine. U slučaju da dođe do prekida serije aplikovanja, ne treba ponavljati doze. Ukoliko se prekid napravi posle date prve doze, drugu dozu treba dati što pre, a treću u razmaku ne kraćem od 8 nedelja od druge i ne kraćem od 16 nedelja od prve doze.
 
Vakcinacija dece u 6. razredu osnovne škole, odnosno do navršenih 18 godina života, sprovodi se sa tri doze pojedinačne HB (Euvax B) vakcine po šemi 0, 1 i 6 meseci.

Vakcina se daje intramuskularno u anterolateralni deo femoralne regije ili deltoidni mišić, u zavisnosti od uzrasta u kome se prima vakcina, u količini od 0,5 ml do navršenih 15 godina života, odnosno 1 ml od 16. godina života u skladu sa sažetkom karakteristika leka.
Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica izložena infekciji

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se preekspoziciono kod:

1. polnih partnera HBsAg pozitivnih lica,
2. kućnih kontakata HBsAg pozitivnih lica,
3. intravenskih narkomana,
4. lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija,
5. štićenika ustanova za ometene u razvoju.
6. lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se sa tri doze HB vakcine (Euvax B) po šemi: 0, 1, 6 meseci od utvrđivanja indikacije.

Aktivna i pasivna imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se postekspoziciono kod:
 1. novorođenčadi HBsAg pozitivnih majki,
 2. lica koja su imala akcident sa infektivnim materijalom,
 3. trudnica sa oštećenjem jetre, ako su bile eksponirane infekciji.

Aktivna imunizacija se sprovodi sa četiri doze HB vakcine po šemi 0, 1, 2, 12 meseci.

Neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica obavezno se zaštićuju i intra-muskularnim davanjem hepatitis B imunoglobulina (u daljem tekstu: HBIg), odmah po rođenju, odnosno odmah po akcidentu, u skladu sa sažetkom karakteristika leka. HBIg se daje istovremeno sa prvom dozom vakcine, u naspramni ekstremitet.

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B lica u posebnom riziku

1) lica na hemodijalizi;
2) insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti;
3) obolelih od hemofilije i drugih bolesti koje zahtevaju primenu derivata krvi;
4) hroničnih oboljenja jetre i bubrega;
5) presađivanje jetre i bubrega;
6) HIV pozitivnih lica;
7) HCV pozitivnih lica;
8) lica sa multiplom sklerozom koja započinju proceduru lečenja određenim lekom, po mišljenju specijaliste neurologa .

Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze se sprovodi sa BCG vakcinom kod dece u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, diseminovani oblici tuberkuloze).

Deca se vakcinišu prilikom otpuštanja iz porodilišta, a ona rođena van porodilišta do navršena dva meseca života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja. U cilju racionalizacije potrošnje, odnosno predviđenog rastura, potrebno je organizovati imunizaciju pozivanjem dece u definisanom vremenskom periodu grupisanjem ili davanjem vakcine prilikom dolaska na pregled sa navršenih mesec dana života, kada se daje druga doza vakcine protiv hepatitisa B.

Ona deca koja nisu mogla biti vakcinisana na navedeni način, treba da budu vakcinisana do navršenih 12 meseci života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja.

Vakcina se daje intradermalno u dozi od 0,05 ml u predeo deltoidnog mišića, na spoju unutrašnje i spoljne strane leve nadlaktice.

Pored opštih kontraindikacija, za vakcinaciju BCG vakcinom posebna kontraindikacija je poremećaj celularnog imuniteta usled HIV infekcije i drugih uzroka.

Preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju su:

• trbušni tifus;
• hepatitis A;
• hepatitis B;
• grip;
• dečja paraliza;
• druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom.

Pogledajte tabelu imunizacije putnika u međunarodnom saobraćaju