Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta

Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut“.

Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se na osnovu preporuke doktora medicine ili doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine koji sprovodi imunizaciju uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.

Pismena saglasnost ili odbijanje saglasnosti za preporučenu aktivnu imunizaciju daje se na Obrascu 3. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su:

• varičela;
• oboljenja izazvana humanim papiloma virusima;
• hepatitis A;
• hepatitis B;
• grip;
• oboljenja izazvana Streptokokom pneumonije;
• zoster;
• rota virusne infekcije;
• meningokokna bolest;
• difterija;
• tetanus;
• veliki kašalj;
• rubela;
• krpeljski meningoencefalitis;

druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom po epidemiološkim indikacijama.

Obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju

Obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi se u skladu sa stručno-metodološkim uputstvom Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut“

Putnici u međunarodnom saobraćaju aktivno se imunizuju ako putuju u zemlje koje zahtevaju određenu vakcinaciju, prema epidemiološkim indikacijama u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom.

Obavezna aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju sprovodi se protiv žute groznice i meningokokne bolesti u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Obaveznoj aktivnoj imunizaciji protiv žute groznice podležu lica koja putuju u zemlje u kojima se ova bolest endemski održava ili u zemlje koje zahtevaju imunizaciju protiv te bolesti ili prema epidemiološkim indikacijama.

Aktivna imunizacija sprovodi se primenom jedne doze vakcine najkasnije 10 dana pre polaska na put, kod lica od navršenih 9 meseci života aplikovanjem 0,5 ml rekonstituisane vakcine subkutano.

Vakcina se ne sme davati deci uzrasta ispod 6 meseci života.

Usled većeg rizika od ozbiljne i potencijalno fatalne bolesti povezane sa vakcinom protiv žute groznice kod osoba počev od 60 godina života, vakcinu je potrebno dati ukoliko je procenjen značajan rizik od dobijanja infekcije žutom groznicom.

Jedna doza vakcine daje doživotnu zaštitu.

Pogledajte još informacija o obaveznoj aktivnoj imunizaciji putnika u međunarodnom saobraćaju

Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama sprovodi se protiv sledećih bolesti:

• hepatitisa B
• gripa
• malih boginje (primena od 10.2 2018.)
• rubele
• zauški
• difterije (primena od 1.1.2020.)
• velikog  kašlja(primena od 1.1.2020.)
• meningokokne bolesti (primena od 1.1.2020.)
• varičele (primena od 1.1.2020.)
• drugih zaraznih bolesti

Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica u posebnom riziku sprovodi se protiv sledećih bolesti:

• gripa
• meningokokne bolesti
• oboljenja izazvana Streptokokom pneumonije
• oboljenja izazvana Hemofilusom influence tip b
• hepatitisa B
• varičela  - (primena  od 1.1.2019.)
• infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom

Pogledajte i tabelarni prikaz aktivne i pasivne imunizacije za lica u posebnom riziku

Obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica izloženih određenim zaraznim bolestima

• aktivna i pasivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B
• aktivna i pasivna imunizacija protiv tetanusa kod povređenih lica
• aktivna i pasivna imunizacija protiv besnila
• aktivna imunizacija protiv hepatitisa A
• aktivna imunizacija protiv trbušnog tifusa

Pogledajte tabelarni prikaz imunizacije lica izloženih određenim zaraznim bolestima

Obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta:

• aktivna imunizacija protiv tuberkuloze
• aktivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B
• aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b
• aktivna imunizacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele
• aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokusom pneumonije

Имунизација је регулисана Законом о заштити становништва од заразних болести (Сл.Гласник Републике Србије бр.15/16 године и Правилником о имунизацији и начину заштите лековима („Службени гласник РС“, бр. 88/17, 11/18, 14/18, 45/18), Правилником о Програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести (,,Службени гласник РС " број 112/17,11/18), Стручним методолошким упутством за спровођење имунизације становништва против одређених заразних болести.

Имунизација против одређених заразних болести обухвата:

•  обавезна активна имунизација лица одређеног узраста;
•  обавезна активна и пасивна имунизација лица изложених одређеним заразним болестима;
•  обавезна активна и пасивна имунизација лица у посебном ризику;
•  обавезна активна и пасивна имунизација лица запослених у здравственим установама;
•  обавезна активна имунизација путника у међународном саобраћају;
•  препоручена активна имунизација лица одређеног узраста;
•  препоручена активна и пасивна имунизација лица по клиничким индикацијама;
•  препоручена активна имунизација путника у међународном саобраћају.

LAJMSKA BOLEST je infektivno oboljenje  čiji je uzročnik bakterija borelija burgdorferi. Zaražavanje ljudi  nastaje  ubodom krpelja roda Iksodes koji su prenosioci ove bakterije.Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi.

U našoj zemlji lajmska bolest je otkrivena aprila 1987. godine na području Beograda, od kada se  neprekidno sprovodi izučavanje i praćenje ove prirodno-žarišne  bakterijske infekcije. Istovremeno u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu otvoreno je i Savetovalište za lajmsku bolest. Prema podacima ovog Savetovališta do kraja 2017. godine bolest je utvrđena kod oko 6.400 stanovnika Beograda, među kojima je preko 70,0% imalo ubod  krpelja na zelenim površinama Beograda. VIŠE O TOME...


UBOD KRPELJA - VAŽNE NAPOMENE
 
Ubod krpelja je bezbolan, najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana.

Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, koje je otvoreno  1987. godine, do kraja 2017. godine od ove bolesti obolelo je skoro 6.400 stanovnika Beograda.  Karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (Erythema migrans) imalo je oko 78% obolelih. Bolest se završila u prvom stadijumu u 68,8%, a razvoj drugog i trećeg stadijuma je utvrđen u 20,1% i 4,3% obolelih. Asimptomatsku infekciju imalo je 6,8% osoba. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su učestala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najmanje srca..

Detaljnija obaveštenja možete dobiti u

Savetovalištu za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje,

Bul. despota Stefana 54a, Beograd

Tel.: 011 2078 677

Dr sc. med. Nevenka Pavlović, specijalista epidemiologije
Dr Ivana Begović-Lazarević, specijalista epidemiologije