ХИВ инфекција је хронична инфекција са којом данас може дуго да се живи уколико је откривена на време и уз редовно узимање терапије. Терапија је у Србији бесплатна и доступна свима којима је потребна. Према подацима Регистра за ХИВ/АИДС Градског завода за јавно здравље Београд, годишње се и до 30% новоткривених ХИВ инфекција региструје у одмаклој фази, што као последицу има већи ризик за оболевање и умирање од последица инфекције.

Такође, процењује се да на сваку откривену ХИВ инфекцију иде бар једна неоткривена. Ако није могао ризик да се спречи јако је битно што пре проверити свој ХИВ статус.

Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2016/2017 спроводи се од 3.10.2016. године (40.извештајна недеља), како би се омогућило праћење епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика обољења и траје до 20. извештајне недеље (15-21.5.2017. године).

Према извештајима здравствених установа примарне здравствене заштите (домови здравља, Завод за заштиту здравља студената, Завод за здравствену заштиту радника ЖТП-а и Завод за здравствену заштиту радника МУП-а) на територији Београда у периоду 5.12.- 11.12.2016. године од акутних респираторних инфекција (АРИ) оболело је 19.119 особа са бројем новооболелих од 1.152,1 на 100.000, а од обољења сличних грипу (ОСГ) 79 (4,8 новооболелих на 100.000 становника).

У београдском хотелу Тulip in 9. децембра одржана је Конференција под називом: „За свако дете најбољи почетак“, на којој су представљени резултати двоипогодишњег пројекта за унапређење примарне здравствене заштите за подршку развоју деце у раном детињству и сарадње са локалном заједницом, у организацији УНИЦЕФ-а и Министарства здравља.

Као један од партнера у реализацији пројекта, Градски завод за јавно здравље Београд спроводио је активности на јачању капацитета поливалентне патронажне службе из 10 домова здравља у Србији за рад са породицама у смислу унапређењa знања и вештина у области раног развоја и  одговорног родитељства.

У хотелу „М“ у Београду у организацији Градског завода за јавно здравље Београд, недавно је одржана 26. Стручна конференција – Дани завода 2016. године, са темом: Квалитет ваздуха – мониторинг, моделовање, унапређење.

У фокусу је било загађење ваздуха као један од најзначајнијих фактора ризика из животне средине којем могу бити изложени становници, пре свега у градским срединама.

Време ницања првих зуба је када одојче има oкo шест месеци живота али је могуће да то буде и трећи месец или чак много касније него што је уобичајено. Те варијације у ницању зуба се сматрају нормалним развојем. Бебе су тада обично нервозне, балаве и жваћу предмете које дохвате ручицом, не могу да спавају, плачу.

Беби ће бити лакше ако јој благо, својим прстом масирате десни или их меканом четкицом чешкате. Постоје и посебне глодалице које се могу држати у фрижидеру па када их бебе глођу онда се десни хладе и тегобе се смањују. Није сувишно напоменути да је потребно да предмети који долазе у додир са бебиним устима буду чисти.

Светски дан борбе против ХИВ/АИДС-а  “Тестирање је у моди! Тестирај се на ХИВ!” - 1. децембар 2016. године

Светски дан борбе против ХИВ/АИДС ове године се одржава под слоганом “Тестирање је у моди! Тестирај се на ХИВ!”. Тим поводом сви заинтересовани грађани моћи ће четвртак 1. децембра 2016. у Градском заводу за јавно здравље Београд (Булевар деспота Стефана 54а) бесплатно да се саветују и тестирају на ХИВ. Тестирање ће се вршити на IV спрату у периоду од 8-18 часова.

Дана 26. октобра 2005. године, Уједињене нације су усвојиле резолуцију којом се позивају владе земаља чланица да трећу недељу у новембру сваке године обележавају као Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода.

Обележавање овог дана пружа прилику да се скрене пажња јавности на глобалне размере и озбиљност проблема саобраћајних незгода, на њихове последице и трошкове, али и на мере које се могу предузети да се оне спрече.

Европски центар за контролу и превенцију болести је 18. новембар прогласио за дан посвећен повећању свести о значају рационалне употребе антибиотика, када се сви субјекти у ланцу коришћења антибиотика подсећају и упозоравају на њихов значај и правилну употребу за добробит читавог човечанства.

Данас људи живе дуже и здравије, једним делом и због употребе антибиотика. Не бисмо се смели лишити тог богатства због свог неразумног понашања. Доказано је да рационално прописивање антибиотика, односно њихово коришћење само у строго индикованим случајевима доводи до смањења резистенције бактерија.