Градски завод за јавно здравље је, уз подршку бројних партнера, у суботу 20. маја 2017. године, на Ади Циганлији, обележио Дан здравих градова.

Ова здравствено-промотивна акција, смештена у срце једне од омиљених београдских зелених оаза, осим промоције здравих стилова живота, имала је за циљ унапређење партнерства за здравље на нивоу локалне заједнице. Тим поводом, овом градском догађају су се прикључили Дом здравља „Др Симо Милошевић“ Чукарица, Удружење за борбу против дијабетеса „Плави круг“, Удружење студената медицине ИФМСА, Црвени крст Београда, Плесна секција Соколског друштва Београд Матица, Велнес академија Пеђа Филиповић, ЈКП Градска чистоћа, удружење „Улице за бициклисте“ и часопис „Лицеулице“.

Градски завод за јавно здравље, Београд је 16 и 17.маја године, у хотелу Србија, у Београду,  у сарадњи са Светском здравственом организацијом  (СЗО) одржао дводневну радионицу на тему превенције и контроле повређивања (TEACH VIP) намењену едукаторима и стручњацима из области превенције повреда и промоције здравља, прву радионицу ове тематике на територији Републике Србије.

TEACH-VIP представља тренинг програм који се састоји из више модула о превенцији и контроли повређивања, развијен уз помоћ глобалне мреже стручњака из области превенције повреда, који се може применити на широк аудиторијум. Курс је намењен изградњи капацитета у превенцији насиља и повреда у државама чланицама СЗО, и представља један од алата СЗО за подршку националној примени Резолуције EUR/RC55/R9 о превенцији повреда у Европи.

Сећање на преминуле од АИДС-а (сиде) (International AIDS Candlelight Memorial) је једна од најстаријах и највећих мобилизационих кампања која има за циљ подизање свести у вези са ХИВ-ом и АИДС-ом на глобалном нивоу. Координатор кампање је Глобални здравствени савет (Global Health Council). 

Овогодишња, 34-та кампања посвећена сећању на преминуле од АИДС-а обележава се 21. маја у више од стотину земаља пригодним манифестацијама које имају за циљ промовисање глобалне солидарности и заједничких акција у области ХИВ инфекције и АИДС-а, под слоганом „ENDING AIDS TOGETHER”- „ZАUSTАVIMО AIDS ZАЈЕDNО!“. Координатори кампање су особе које живе са ХИВ-ом кроз Глобалну мрежу особа које живе са ХИВ-ом (Global Network of People Living with HIV - GNP+).

Овогодишњи Дан здравих градова биће обележен у три највећа града у Републици Србији као јединствена манифестација скупом различитих активности намењених грађанима Ниша, Београда и Новог Сада. Иницијатори ове идеје – центри за промоцију здравља Института за јавно здравље Ниш, Градског завода за јавно здравље Београд и Института за јавно здравље Војводине, желе да мобилишу грађане за заједничке напоре у очувању и унапређењу здравља у урбаним срединама.

Заједничка манифестација почиње 17. маја у Новом Саду промоцијом публикације „Здравствени профил Града Новог Сада” и едукацијом „Како да град постане здрав град?”. Оба догађаја ће се одвијати у организацији Института за јавно здравље Војводине. На едукацији ће бити представљени поједини аспекти од значаја за здрав град као што су животна средина, урбано планирање, ментално здравље и партиципација локалне заједнице.

У Градском заводу за јавно здравље Београд, од 9. до 11. маја одржана је обука тренера за предстојећу серију едукација намењених јачању рада поливалентне патронажне службе у домену раног раста и развоја деце. Ове едукације за циљ имају континуирано унапређење знања, вештина и снага патронажне службе, као и изградњу и афирмисање нове, обогаћене улоге патронажне сестре као пријатеља породице.

Прве године живота најважније су за развој детета у свим његовим аспектима - физичком, менталном, емоционалном и интелектуалном. Бројни су докази да мала деца достижу свој највећи потенцијал када од самог почетка када одрастају у безбедним и здравим условима, али је подједнако важно да се што раније и што ефикасније успостави и јака емотивна веза са одраслима, односно да деца расту у подстицајном окружењу које им пружа широк спектар могућности.

Физичка активност је један од критеријума за оцену здравља. Ово потврђује и чињеница да је недостатак физичке активности препознат као четврти водећи фактор ризика који глобално доводи до 3,2 милиона смртних случајева годишње.

Наиме, физичка неактивност представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, какве су кардиоваскуларна обољења, дијабетес  и малигне болести. С друге стране, недостатак физичке активности у дечјем узрасту има негативан утицај на телесни развој и може узроковати настанак широког спектра коштано-зглобних деформитета.
Континуирани пад физичке активности присутан је у све више земаља широм света. Глобално гледано, 23% одраслих и чак 81% школараца узраста од 11 до 17 година нису довољно физички активни.

Сваке године 1,25 милиона људи погине у саобраћајним незгодама на путевима, а између 20 и 50 милиона бива лакше или теже повређено. Повреде у саобраћају представљају водећи узрок смрти деце и младих узраста 5-29 година.

Подаци Светске здравствене организације указују да је превелика или неприлагођена брзина основни узрочник скоро сваког трећег смртног исхода у саобраћајним незгодама широм света. У Европи готово 50% погинулих чине рањиви учесници у саобраћају - пешаци, бициклисти или мотоциклисти.

Инфекције повезане са здравственом заштитом представљају велики проблем у целом свету. Рачуна се да у развијеним земљама 5 -10% свих болесника добије инфекцију у току лечења, а у земљама у развоју тај број је још већи. Још од времена I.P.Semelweissa, познато је да су руке најважнији појединачни фактор који може смањити број тих инфекција.

Светска здравствена организација препознала је тај проблем као проблем сигурности болесника и установила је 5. мај као Светски дан хигијене руку у здравственим установама, који се обележава глобално у различитим деловима света.