У београдском хотелу Тulip in 9. децембра одржана је Конференција под називом: „За свако дете најбољи почетак“, на којој су представљени резултати двоипогодишњег пројекта за унапређење примарне здравствене заштите за подршку развоју деце у раном детињству и сарадње са локалном заједницом, у организацији УНИЦЕФ-а и Министарства здравља.

Као један од партнера у реализацији пројекта, Градски завод за јавно здравље Београд спроводио је активности на јачању капацитета поливалентне патронажне службе из 10 домова здравља у Србији за рад са породицама у смислу унапређењa знања и вештина у области раног развоја и  одговорног родитељства.

У хотелу „М“ у Београду у организацији Градског завода за јавно здравље Београд, недавно је одржана 26. Стручна конференција – Дани завода 2016. године, са темом: Квалитет ваздуха – мониторинг, моделовање, унапређење.

У фокусу је било загађење ваздуха као један од најзначајнијих фактора ризика из животне средине којем могу бити изложени становници, пре свега у градским срединама.

Време ницања првих зуба је када одојче има oкo шест месеци живота али је могуће да то буде и трећи месец или чак много касније него што је уобичајено. Те варијације у ницању зуба се сматрају нормалним развојем. Бебе су тада обично нервозне, балаве и жваћу предмете које дохвате ручицом, не могу да спавају, плачу.

Беби ће бити лакше ако јој благо, својим прстом масирате десни или их меканом четкицом чешкате. Постоје и посебне глодалице које се могу држати у фрижидеру па када их бебе глођу онда се десни хладе и тегобе се смањују. Није сувишно напоменути да је потребно да предмети који долазе у додир са бебиним устима буду чисти.

Светски дан борбе против ХИВ/АИДС-а  “Тестирање је у моди! Тестирај се на ХИВ!” - 1. децембар 2016. године

Светски дан борбе против ХИВ/АИДС ове године се одржава под слоганом “Тестирање је у моди! Тестирај се на ХИВ!”. Тим поводом сви заинтересовани грађани моћи ће четвртак 1. децембра 2016. у Градском заводу за јавно здравље Београд (Булевар деспота Стефана 54а) бесплатно да се саветују и тестирају на ХИВ. Тестирање ће се вршити на IV спрату у периоду од 8-18 часова.

Дана 26. октобра 2005. године, Уједињене нације су усвојиле резолуцију којом се позивају владе земаља чланица да трећу недељу у новембру сваке године обележавају као Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода.

Обележавање овог дана пружа прилику да се скрене пажња јавности на глобалне размере и озбиљност проблема саобраћајних незгода, на њихове последице и трошкове, али и на мере које се могу предузети да се оне спрече.

Европски центар за контролу и превенцију болести је 18. новембар прогласио за дан посвећен повећању свести о значају рационалне употребе антибиотика, када се сви субјекти у ланцу коришћења антибиотика подсећају и упозоравају на њихов значај и правилну употребу за добробит читавог човечанства.

Данас људи живе дуже и здравије, једним делом и због употребе антибиотика. Не бисмо се смели лишити тог богатства због свог неразумног понашања. Доказано је да рационално прописивање антибиотика, односно њихово коришћење само у строго индикованим случајевима доводи до смањења резистенције бактерија.

Антибиотици су лекови који се користе у лечењу инфекција које изазивају бактерије. Проналазак антибиотика је једно од назначајнијих открића у медицини у 20. веку. Александар Флеминг је 1928. године пронашао први антибиотик - пеницилин.

До данас је откривено 4000 природних и око 30000 полусинтетских и синтетских антибиотика, али је само 100 испитано у клиничкој пракси, а у терапијске сврхе користи се свега шездесетак.

Иницијатива за обележавање Светског дана дијабетеса покренута је давне 1991. године од стране Међународне федерације за контролу дијабетеса и Светске здравствене организације, као одговор на сагледавање растућег проблема дијабетеса у свету. Сам датум, 14. новембар, озваничен је 2006. године од стране Уједињених нација као Светски дан дијабетеса.

Овогодишњу глобалну кампању Светског дана дијабетеса прати слоган „Поглед на дијабетес”.

Тежиште овогодишње кампање је на благовременом откривању болести што има велико оправдање ако се узму у обзир процене да тек сваки други оболели од дијабетеса на свету има откривену болест, тј. потврђену дијагнозу. Наиме, многи људи могу живети са дијабетесом тип 2 веома дуго без свести о стању у ком се налазе и јасних симптома болести. Код ових особа до коначног успостављања дијагнозе често прође пуно времена, током ког већ дође до развоја бројних компликација.