Светски дан без дуванског дима обележава се сваког 31. маја, на иницијативу Светске здравствене организације (СЗО). Један од циљева обележавања овог датума и кампања које га прате, јесте и активна промоција мера које воде ка контроли и сузбијању ове глобалне јавноздравствене претње по здравље становништва. Наиме, према подацима СЗО, употреба дувана се повезује са смртним исходом код око 6 милиона људи у свету годишње.

Светски дан без дуванског дима, ове године се обележава под слоганом: „Припремимо се за безлична (стандардизована) паковања дуванских производа“.

Аустралија је прва земља која је још у децембру 2012. године увела и у потпуности имплементирала ову меру. Током 2015. године, Ирска, Француска и Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске донеле су одговарајуће законе чиме је припремљен правни оквир за увођење ове мере у мају 2016.

Зубни плак, тј. меке беле наслаге на зубима, најодговорнији је за настајање пародонтопатије. Чак и када се оперу зуби, плак може остати на површини зуба и десни. У том случају плак се не може видети голим оком, али се може открити помоћу средстава која га могу обојити. Та средства могу обојити плак у две боје – свеже зубне наслаге старе до 24 сата у црвено, а оне старије од 24 сата у плаво.

Плаво обојене наслаге показују она подручја где нисмо темељно одстранили зубне наслаге јер та подручја из неког разлога занемарујемо у дужем периоду па их заобиђемо. Некада то може бити због бола или осетљивости на притисак четкице и тако стварамо услове за нагомилавање каменца и упалу десни.

26. Недеља здравља уста и зуба, пропраћена слоганом „Осмехни се здраво“ је пригодно обележена завршном манифестацијом 21. маја од 10 до 14 часова, у централној београдској пешачкој зони, са преко 50 активних учесника, деце из предшколских установа, као и многих здравствених прегаоца који раде на унапређењу здравља уста и зуба наших суграђана.

Повреде и тровања представљају велики проблем савременог друштва. Трауматизам је у порасту и за собом оставља бројне последице у виду високог морталитета, инвалидности изгубљених година животаи и високих материјалних трошкова. Повреде се дешавају у кући, спорту, саобраћају, на послу, у пољопривреди, школи, у урбаним и руралним срединама, а повређени могу бити сви: деца, стари и радно активно становништво.

Применом програма превентивних мера за смањење трауматизма, на свим нивоима постигли би се велики успеси и ова епидемија би се свела у мање размере.

Сећање на преминуле од AIDS-а (сиде) (International AIDS Candlelight Memorial) је једна од најстаријах и највећих мобилизационих кампања која има за циљ подизање свести у вези са HIV-ом и AIDS-ом на глобалном нивоу. Координатор кампање је Глобални здравствени савет (Global Health Council).

Овогодишња, 33. кампања посвећена сећању на преминуле од AIDS-а обележава се 15. маја у више од стотину земаља пригодним манифестацијама које имају за циљ промовисање глобалне солидарности и заједничких акција у области HIV инфекције и AIDS-а, под слоганом „Engage, Educate, Empower”- „Укључи, Научи, Оснажи!“. Координатори кампање су особе које живе са HIV-ом кроз Глобалну мрежу особа које живе са HIV-ом (Global Network of People Living with HIV - GNP+).

У Грaдскoм зaвoду зa jaвнo здрaвљe 9. и 10. мaja 2016. гoдинe oдржaнa je oбукa зa тимoвe здрaвствeних рaдникa и сaрaдникa из пeт дoмoвa здрaвљa у Србиjи, oдaбрaних у oквиру прojeктa “Зajeднo зa Шкoлe зa рoдитeљствo”. Пoжaрeвaц, Уб, Сурдулицa, Куршумлиja и Врaњe су, нaкoн oпсeжнe aнaлизe Грaдскoг зaвoдa зa jaвнo здрaвљe, oдaбрaни oд стрaнe Mинистaрствa здрaвљa, кao дoмoви здрaвљa кoje пoсeдуjу oдгoвaрajућe кaдрoвскe и прoстoрнe кaпaцитeтe зa рeaлизaциjу oвoг видa aктивнoсти, a у кojимa oвaj вид eдукaциje и стручнe пoдршкe рoдитeљимa дo сaдa ниje пoстojao.

Шкoлe зa рoдитeљствo прeдстaвљajу oблик групнoг здрaвствeнo вaспитнoг рaдa кojи сe спрoвoди у дoмoвимa здрaвљa сa трудницaмa, будућим oчeвимa и другим члaнoвимa пoрoдицe, a у циљу oснaживaњa пoлaзникa зa oдгoвoрнo и успeшнo рoдитeљствo.

Физичка активност дефинише се као сваки покрет тела настао као резултат рада скелетних мишића, који доводи до утрошка енергије. Недовољна физичка активност идентификована је као четврти водећи узрок општег морталитета - она доводи до око 3,2 милиона смрти годишње, што представља око 6% свих смртних исхода у свету за годину дана, док је у европском региону одговорна за око милион смртних исхода, односно за сваку десету смрт током године. Такође, недовољна физичка активност доминантно је одговорна за појаву скоро сваког четвртог случаја рака дојке, дебелог црева и дијабетеса, као и за скоро сваки трећи случај исхемијске болести срца.

Сагледавајући величину, али и здравствени, социјални и економнски значај сваког од ових проблема, и увиђајући улогу који физичка активност има у њиховој превенцији и контроли, земље чланице Европског региона Светске здравствене организације, одлучиле су да прогласе 10. мај Међународним даном физичке активности, који се обележава под слоганом „Кретањем до здравља“.

У здравственим установама у свету се обележава 5. мај, Светски дан хигијене руку у здравственим установама. Овај дан је установила Светска здравствена организација (СЗО) оснивајући Програм за безбедност пацијената „Чиста нега је сигурнија нега“, а мото под којим се сваке године обележава 5.мај је „Сачувајте животе - оперите своје руке“.

Организујући Национални програм хигијене руку у здравственим установама под називом „Чисте руке – безбедне руке“, Србија је 2008. год. постала члан наведеног програма СЗО.