Повреде у саобраћају сврставају се у три водећа узрока смрти у свету, у старосној групи од 5 до 44 године. У последњих десет година у Републици Србији, у саобраћајним незгодама просечно годишње погине 800 људи, док више од 19.000 људи бива повређено.

Брзина

Непрописна и неприлагођена брзина кретања учесника у саобраћају доводи до саобраћајних незгода са погинулим, повређеним лицима и материјалном штетом, али доприноси и значајном повећању буке и издувних гасова.

Број људи на свету непрекидно расте и тренутна предвиђања су да ће нас до 2050. године на планети бити око 9,6 милијарди. Тако велики број људи диктира појачане потребе за свим ресурсима, па и за храном. Процењује се да ће такав раст популације захтевати раст производње хране од чак 60% у односу на актуелну.

Овако озбиљан захтев подразумева неопходност усклађивања целокупне пољопривреде и система производње хране са принципима одрживог развоја. Тo подразумева улагање што мањих средстава за постизање што већих приноса, уз одговорно коришћење природних ресурса и што мању емисију штетних гасова.

Тема овогодишње глобалне кампање која прати обележавање Светског дана хране је: „Климатске промене утичу на производњу хране”. Седам поља деловања на које је усмерен овогодишњи Светски дан хране су: шумарство, земљорадња, сточарство, штедња хране, прииродни ресурси, рибарство и системи производње хране.

Понашање возача је проблем који је заинтересовао велики број истраживача јер се „људски фактор“ показао као најзначајнији узрок саобраћајних незгода. Наиме, подаци говоре да неки облици понашања у вожњи узрокују незгоде у преко 90% случајева.

Понашање возача у саобраћају је врло сложено јер укључује реакције на већи број истовремених информација у ситуацијама које се стално мењају. Од квалитета и брзине реаговања возача зависиће његова безбедност и безбедност других учесника у саобраћају.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света, погађајући подједнако и развијене и неразвијене области планете. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје око 1.670.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Србија у овом погледу не заостаје за светским трендовима, па је тако и у нашој земљи рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији. Процене су да чак свака осма жена у Србији током свог живота оболи од рака дојке.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије, у 2013. години регистровано је преко 3.500 новооткривених случајева карцинома дојке, док је у истој години од ове болести преминуло преко 1.600 жена. Када је реч о Београду, ово обољење на првом месту у структури обољевања и умирања жена, где је, према подацима Регистра за рак, током 2015. године регистровано 1.241 новооткривених случајева карцинома дојке, док је у истом посматраном периоду 400 жена изгубило битку са овом болешћу.

Градски завод за јавно здравље је, поводом обележавања Светског дана срца и Међународног дана старих, целу недељу посветио промоцији здравих стилова живота и превенцији кардиоваскуларних болести које су водећи поремећај здравља у нашој популацији.

У склопу тих активности, а као резултат сарадње Канцеларије за здравље старих и Центра за промоцију здравља Градског завода са Соколским друштвом „Београд Матица“, у уторак, 27. септембра у раним вечерњим сатима, организован је здравствено промотивни скуп под називом „Плесом до здравог срца – од младости до старости“.

Овај догађај изазвао је велико интересовање Београђана свих узраста, који су имали прилику да уз искусне плесаче и разноврсне музичке ритмове заиграју на отвореном, на простору новоизграђеног дела Савског шеталишта, и на тај начин стекну непосредан увид у све предности плеса, и као идеалне физичке активности, и као доброг начина да се подстакне социјализација која, сама по себи, има благотворни учинак на емоције и ментално здравље, а самим тим  и на здравље у целини.

У Дому омладине Београда је, 22. и 23. септембра 2016. године, одржан 14. Јесењи фестивал здравља, овог пута под слоганом „Здраве навике, здрава породица“. Фестивал је, као и до сада, реализован уз подршку и покровитељство Града Београда, као и других релевантних градских и републичких институција из области медицине и спорта међу којима су били: Министарство здравља, Републички фонд за здравствено осигурање, Лекарска комора Србије, Агенција за лекове и медицинска средства, Црвени крст Србије, Туристичка организација Београда, Олимпијски комитет Србије и Спортски савез Србије.

Градски завод за јавно здравље је, у складу са дугогодишњом традицијом, и овог пута узео активно учешће на овој репрезентативној градској манифестацији. На штанду Градског завода за јавно здравље, током два дана трајања Фестивала, у улози домаћина сменило се укупно осморо здравствених радника из свих делатности рада Завода. У разговорима са грађанима покренут је широк дијапазон тема које спадају у делокруг рада центара и специјализованих саветовалишта Градског завода, а које се непосредно тичу очувања и унапређења здравља свих наших суграђана.

У сусрет обележавању 29. септембра, Светског дана срца и 1. октобра – Међународног дана старих, Градски завод за јавно здравље Београд у сарадњи са плесном школом Соколског друштва „Београд“ Матица, организује манифестацију под називом „Плесом до здравог срца - од младости до старости“.

Манифестација ће бити одржана у уторак, 27. септембра, на Сава променади (иза здања обновљене зграде Геозавода, ул. Карађорђева 48), у термину од 18.00 до 20.00 часова.

„Оснажите свој живот”

Светски дан срца установљен је 2000. године, на иницијативу Светске федерације за срце (World Heart Federation), са циљем да информише и подигне свест, како стручне, тако и опште јавности, о учесталости и распрострањености болести срца и срчаног удара, као и озбиљности њихових последица. Кардиоваскуларне болести годинама уназад представљају водећи узрок смрти у свету, са 17,3 милиона однетих људских живота сваке године, а процене стручњака су да ће се овај број до 2030. повећати на чак 23 милиона. Само у Европи, од последица кардиоваскуларних болести годишње умире преко 4,5 милиона становника.

У мају 2012. године, светски лидери обавезали су се да ће се смртност од хроничних незаразних болести у свету до 2025. године смањити за 25%. Хроничне незаразне болести одговорне су за око трећину укупног броја умрлих у свету сваке године, а чак половина од тог броја иде на терет кардиоваскуларних болести, укључујући болести срца и инфаркт.

Светски дан срца обележава се 29. септембра.  Глобалну кампању сваке године прати карактеристичан слоган који указује на актуелну тему и промовише кључне поруке за очување здравља срца. Светски дан срца 2016. године обележава се под слоганом „Оснажите свој живот“.