Непобитна је чињеница да је пушење значајан фактор ризика за настанак бројних обољења респираторног система, почев од обичних прехлада, преко грипа, све до упала плућа изазваних различитим инфективним узрочницима, док је директна веза змеђу пушења и рака плућа одавно свима добро позната. Имајући све то у виду, логично се намеће питање – постој ли и какав је здравствени утицај конзумирања дувана у доба актуелне пандемије COVID 19?

Повећан ризик од заражавања

Када говоримо о овој навици у доба које намеће значајно подизање лествице епидемиолошке и колективне свести сваког појединца, пре свега треба нагласити инфективни ризик који је везан за сам чин пушења. Наиме, прсти, који су иначе у великом ризику од контаминације (јер њима све додирујемо, макар и са рукавицама!), уз цигарете које такође могу бити извор заразе, код пушача долазе у директан додир са устима значајно чешће, што потенцијалну трансмисију вируса од руку до уста код ове групе људи чини вероватнијом него код непушача. Посебан ризик од заражавања у том смислу представљају дувански производи чије конзумирање има социјалну компоненту па их традиционално користи више особа - попут наргила, мада потенцијална претња могу бити и електронски дувански производи, нарочито услед могуће недоступности у ситуацијама ограниченог кретања (тзв. “lockdown”), када може доћи до коришћења једног уређаја од стране више особа

Тежа клиничка слика болести

Поред тога што су у већем ризику да се уопште заразе корона вирусом, пушачи су потенцијално и пацијенти са озбиљнијом клиничком сликом болести. Наиме, већина пушача, чак и када нема дијагностиковано неко обољење, има редукован капацитет плућа што, поред тога што може донекле реметити и свакодневни живот, посебан проблем представља у ситуацијама када је потреба организма за кисеоником повећана или када је могућност да се он у телу адекватно користи смањена, а то је случај управо када дође до инфекција попут упале плућа. Имајући ту елементарну чињеницу у виду, не чуди што из дана у дан расте број научних доказа да су управо пушачи група која је у већем ризику од самог оболевања од COVID 19, али и од развоја озбиљније клиничке слике ове болести. Пушење је, наиме, повезано са већом могућношћу развоја акутног респираторног дистресс синдрома (АРДС), а управо то је најчешћа клиничка компликација озбиљних респираторних инфекција код оболелих од COVID 19.

Од лоше навике ка горој

Ипак, чак и ако оставимо по страни све поменуте инфективне и патофизиолошке ризике,те пођемо од претпоставке да до заражавања неће доћи због придржавања свих других препоручених мера опреза и поштовања социјалног дистанцирања, пушење као јавноздравствена тема и даље добија на актуелности у доба актуелне пандемије. Зашто?

COVID 19 нам је у последњих пар месеци значајно преиначио животе. Глобални поредак је у корену уздрман, а како неће бити наше дневно фукционисање?! Различите земље су различито конципирале и приоритизовале превентивне мере које имају за циљ да спрече ширење епидемије, али свима је заједничко да су куће и станови постали ти ограничени простори у којима доминантно боравимо, већина људи сада неупоредиво више него раније.

Чињеница да је тако, када је реч о пушачима, вуче са собом још неке потенцијалне појачаваче тог већ ризичног понашања. Куће су многима постале и канцеларије, па радни простор самим тим више није (по сили закона) непушачки простор, већ је онакав каквим га сами одредите. Чак и ако су нека домаћинства била опредељена као непушачка, постоји ризик да ће се услед измењених околности, које подразумева пролонгирални боравак у овом сада вишенаменском простору, преиначити у пушачка.

Додатно, периоди продуженог боравка код куће, које се сада све чешће мери и данима, ствара потребу пушачима да обезбеде залихе цигарета значајно веће од својих уобичајених дневних потреба. У стањима смањене активности, чак и досаде која није ретка у овом животном ангажману, а код неких и услед повећаног стреса и анксиозности, које пандемија свакако може проузроковати, чешће посезање за цигаретом представља реалну опасност. Направљене залихе ово чине веома могућим, а измењене животне околности, као и сваки други стрес увек добро дођу као повод за цигарету више, а на жалост можда и за повратничку цигарету код оних који су прошлости престали да пуше.

Кућа као безбедна зона - а шта је са пасивним пушењем?

Ипак, оно о чему се у овим околностима продуженог кућног боравка посебно мора размишљати је повећан здравствени ризик од пасивног пушења. Ако имамо у виду да преко 50% нашег становништва изјављује да је изложено дуванском диму управо у сопственој кући, као и да је у само 13% домаћинстава у потпуности забрањено пушење, можемо с правом очекивати да измењене околности живота које нам је пандемија донела, са собом носе, како повећану вероватноћу, тако и продужено време невољне изложености дуванском диму.

Деца су најосетљивија на продукте сагоревања дувана, а сада су више него икада, принуђена да време проводе у затвореном простору са својим старијим укућанима. Подсећања ради, деца која одрастају у условима повећане изложености дуванском диму у већем су ризику за оболевање од читавог спектра инфекција доњих дисајних путева, упала средњег уха, настанка астме, док су им одбрамбене снаге организма генерално ослабљене. Ова деца такође развијају озбиљнију клиничку слику упале плућа вирусног порекла, каква је и она коју изазива нови корона вирус.

Посебан ризик по малишане у актуелној ситуацији представља и тзв. “задржани” дувански дим (“thirdhand smoke”), који се састоји од продуката сагоревања дувана који могу, ако су у гасовитом стању реаговати са оксидантима или другим једињењима у околини чиме постају још токсичнији и/или се у виду ситних честица задржавати на површинама и предметима у околини где дуго могу емитовати своје токсично дејство. Оно је посебно ризично управо за најмлађе, који све ове токсичне материје могу у организам унети удисањем, стављењем ручица у уста, чак и преко коже.

COVID 19 - повод за преиспитивање и позитивне заокрете

Имајући све наведено у виду, у овој глобалној недаћи, пред све нас су постављени бројни нови и модификовани стари изазови, али можда, с друге стране, и нови мотиви, па чак и средства која би нам помогла да се са неким својом штетним навикама суочимо. Вишак времена у кућним условима може бити плодан терен за досаду, па тако и повод за цигарету више. Ипак, цело актуелно стање, може се посматрати и као јединствен животни период у коме нам је редукован прилив уобичајених дневних стресова и обавеза створио простор да се неким променама у себи и зарад себе, за које никад раније нисмо проналазили времена и енергије, сада можемо посветити активније и квалитетније. Нека једна од тих могућих промена буде усмерена на свеопште здравље Вас и Ваших укућана, а престанак пушења је свакако једна од најважнијих међу њима! Нека свест о повећаном ризику за озбиљнију инфекцију корона вирусом послужи само као опомена и иницијални мотив.

Што здравија плућа, темељно очишћена од наслага никотина и катрана, која ће имати свој пун капацитет и снагу, тек ће нам требати - да поново дубоко удахемо свој живот у његовом пуном обиму и разноликости, онда када се све врати у нормалу.

Назад на најважнија питања и одговоре

Значај редовне физичке активности током продуженог боравка у затвореном простору

У складу са поштовањем препорука свих релевантних институција током периода проглашене епидемије и повећане опасности од заразе коронавирусом, обављање редовне физичке активности од велике је важности за одржање доброг општег здравственог стања организма, као и нашег имуног система, док боравимо у затвореном простору (стан, кућа ...)

Наредне препоруке се односе пре свега на особе зрелије животне доби (60 и више година), али може помоћи и свим другим особама које желе да помогну свом телу да се избори са изазовима које поставља продужени боравак у затвореном простору.

Кретање представља једну од есенцијалних људских потреба, а физичка активност један је од најзначајнијих фактора  у  спречавању настанка  многобројних болести - од дијабетеса, преко кардиоваскуларних болести до различитих малигнитета.

Физичка активност побољшава снагу и издржљивост костију и мишића, равнотежу, флексибилност и кондицију. Редовна физичка активност позитивно утиче на ментално здравље, поправља расположење и смањује анксиозност и депресију.

Примарни начин преноса коронавируса са особе на особу је капљично-контактним путем. Да би се вирус пренео, у зависности од услова околине, потребно је да између две особе раздаљина буде мања од 2 метра. Такође, услед недовољно добрих хигијенских услова незаражена особа може доћи у контакт са телесним излучевинама заражене особе у којима се бележи присуство вируса у великој концентрацији, и онда их сама пренесе на сопствено лице, очи, нос или уста, уколико руке нису довољно добро опране.

Вода за пиће

Према свим актуелним и расположивим стручним подацима, до сада ни у једној држави где се појавила зараза, вирус COVID-19 није регистрован у води за пиће централних градских система за водоснабдевање који снабдевају кориснике пречишћеном и хлорисаном водом за пиће.

Градски завод за јавно здравље Београд, и током епидемије, у потпуности обавља редовне и стриктне контроле квалитета воде за пиће београдског водовода, као и централних водовода који снабдевају суграђане у градским општинама на широј територији Београда.

У овом тренутку, вода за пиће у дистрибутивној мрежи којом се снабдева становништво на територији Београда је у потпуности исправна и безбедна за коришћење.

Намирнице

Коронавирус, као изазивач тежег облика обољења дисајних путева не спада у групу вируса који се шире путем хране.

Уколико су намирнице правилно спремљене и праивлно запаковане, ризик од ширења коронавируса овим путем је изузетно низак.

Како не би дошло до контаминације амбалаже, намирница које се користе сирове, или готових јела која се допремају на кућну адресу, током трајања проглашене епидемије, сво особље које се налази у ланцу допремања намирница, припреме хране, доставе оброка, уз појачане мере личне и хигијене радног простора, треба да уз редовну (кецеља, мрежица за косу...) користи и додатну личну заштитну опрему (пре свега одговарајуће гумене рукавице и маску за лице).

Како је коронавирус изузетно осетљив већ на средњевисоку темпратуру спремања намирница (виша од 60 ^оC)  у кућним условима је потребно уз појачане мере личне хигијене поштовати следећа четири важна корака:

• очисти (довољно је спрати сирове намирнице неколико минута под млазом хладне воде из водовода)
• раздвој (од велике важности је да намирнице које смо опрали и очистили не дођу у контакт са неочишћеним)
• скувај (важан је корак термички добро обрадити намирнице, висока температура свакако елиминише коронавирус)
• расхлади (оставити неколико минута да припремљена храна буде спремна за конзумирање)

На овај начин примењене мере максимално смањују ризик од преноса било ког патогена путем хране.

Наравно, обавезно је редовно прање руку сапуном и водом, пре свега након сваке посете продавници хране или супермаркету, као и након сваког контакта са намирницама које нису опране и очишћене.

Као једна од могућности је и коришћење брзосмрзнутих намирница (кукуруз, грашак, боранија, друго поврће, риба...) или конзервиране хране (обратити пажњу на могућ повећан садржај кухињске соли у конзервираној храни и сухомеснатим производима, која може да утиче на раст крвног притиска, нарочито код срчаних болесника).

Исхрана

Правилна исхрана је од великог значаја за очување доброг општег стања организма као и нашег имуног система који нас брани од коронавируса, као и мноштва других вируса.

Током периода продуженог боравка у затвореном простору (стан, кућа...), са аспекта одржања општег доброг здравља, исхрану пре свега треба базирати на свежем воћу и поврћу (унос витамина), намирницама богатим беланчевинама (легуминозе, орашасто воће, млечни прозводи, јаја, месо) уз редован унос довољних количина течности 2 и више литара сваки дан (вода, чај, супа...).

У овом периоду треба избегавати зашећерене, негазиране или газиране сокове, и алкохолне напитке, као и поховану, или храну пржену у уљу.

Услед продуженог боравка у затвореном простору, без довољне изложености Сунчевој светлости, као и због значајно смањене физичке активности, нашем организму морамо обезбедити довољне количине пре свега витамина C, витамина D, калцијума (Cа), и беланчевина.

Витамин C

Намирнице богате витамином C су цитруси (лимун, поморанџа, мандарине…). Могу се користити и суплементи у дневној дози витамина C од 500 мг за одрасле здраве особе. Како витамин C спада у витамине растворљиве у води, он се не може накупљати у нашем организму и потребно га је уности свакодневно. Нема научног смисла узимати веће дозе витамина C од препоручених јер наш организам искористи само колико му је потребно за тај дан, а “вишак” бива избачен, пре свега путем урина, па у циљу очувања функције бубрега не треба претеривати са уносом овог, а ни једног другог витамина.

Витамин D

Намирнице богате витамином D су уља (пре свега рибље, маслиново уље...), кравље или сојино млеко са додатим витамином D, као и жуманце кокошијег јајета. Могу се користити и суплементи у препорученој дневној дози од 1000 иј за одрасле здраве особе. Витамин D спада у витамине који се могу таложити у нашем организму, могу се узимати и једнократно у већој дози (једном недељно на пример), али не сме се уносити у повећаним количинама дужи временски период јер може доћи до потенцијално токсичног учинка витамина D услед нагомилавња у организму.

За активацију витамина D потребно је да сваки дан у трајању од најмање 10 минута будемо под директним утицајем Сунчеве светлости (боравак на тераси, или уз отворен прозор).

Калцијум (Cа)

Услед боравка у затвореном простору, смањеног кретања, и недостатка витамина D који је непходан за правилан метаболизам калцијума, постоји могућност слабљења коштаног ткива, нарочито код старијих особа. Намирнице богате овим важним минералом су пре свега млеко и млечни производи (сир, кајмак, путер..),али и кувани сок од парадајза (укључујући и пастеризовани “пелат” парадајз). Могу се користити и суплементи у дневној дози од 1000 мг Cа за одрасле здраве особе. Ради правилне уградње калцијума у наше кости, добро је вршити редовну физичку активност, вежбе које је могуће радити у затвореном простору.

Беланчевине

Смањена физичка активност, уз недовољно кретање у затвореном простору, доводи до убрзаног губљења мишићне масе, нарочито код старијих особа, процес познат и као саркопенија. Намирнице богате беланчевинама су беланце кокошијег јајета, млеко, млади сир, месо (телетина, свињетина, ћуретина, пилетина, риба,...), легуминозе (пасуљ, грашак, сланутак...), хлеб. Код старијих особа је препоручено и додавање одређених количина млека у праху у храну (или кафу) како би се повећао садржај беланчевина у сваком оброку. У циљу одржања “здравог” мишићног ткива, потребно је редовно радити физичке вежбе које су могуће у затвореном простору (за млађе особе чучњеви, склекови, згибови, са или без додатог оптерећења, а за старије пре свега изометричке вежбе које се могу изводити и седећи на столици или на кревету).

Назад на најважнија питања и одговоре

Непроцењиво је важно да уложимо посебан напор како бисмо свој организам одржавали у што бољем општем стању, како би се у случају потенцијалне инфекције новим корона вирусом, он са њом што успешније изборио.

С тим циљем, нудимо неколико универзалних препорука, које у периоду актуелне пандемије посебно добијају на значају и тежини:

• Немојте пушити!

Повећање концентрације никотина у крви узрокује сужавање крвних судова што отежава доток кисеоника у сва наша ткива и органе. Смањена оксигенација у респираторном тракту и другим организма директно утиче на њихову функцију, али и на умањен имуни одговор читавог организма. Посебно је важно упозорити да се ово стање повећаног нивоа страха и анксиозности који пандемија собом доноси, не искористити као повод да се пушењу врате они који су га у претходном периоду успешно оставили, као и да се, због дужег боравка код куће и измењеног дневног режима, не повећава број попушених цигарета код тренутних пушача. Напротив, недвосмислена препорука је да управо пандемија новим корона вирусом буде додатни повод да се актуелизује и појача борба са овом штетном навиком и тако умањи ризик од инфекције и настанка тежих облика болести!

• Водите рачуна о исхрани! Важно је уносити пуно поврћа, воћа и намирница богатих влакнима, како би организам био опскрбљен неопходним макро и микронутријентима, витаминима и минералима који јачају одбрамбене снаге организма. Поред тога што је важно да исхрана буде добро уравнотежена, пожељно је и да калоријски унос буде прилагођен условима могуће смањене енергетске потрошње, који код већине може бити последица продуженог боравка у кућним условима и редукције уобичајених дневних активности.

Често се поставља питање протективног ефекта белог лука када је у питању инфекција ЦОВИД 19? Наиме, бели лук је неспорно здрава и корисна намирница, која доказано има одређена антимикробна својства. Ипак, када је реч о инфекцији новим корона вирусом, не постоје докази који указују да бели лук има ефекат у спречавању настанка инфекције.

• Редовно вежбајте!

Ово представља посебан изазов у стању продуженог боравка у кући и немогућности вежбања у за то намењеним просторима. Ипак - није немогуће! Интернет, више него икад, обилује и свакодневно се додатно обогаћује бројним занимљивим програмима за вежбање у кућним условима, који захтевају минимум средстава и адаптирања вашег животног простора. Дакле, није неопходно да од свог стана или спаваће собе направите кућну теретану, потребно је само да за вежбање одвојите мало времена и да вам то постане незаобилазна дневна рутина!

• Избегавајте алкохол!

Неумерено пијење може нашкодити органима за варење, јетри, као и ћелијама нервног система. Све ово посредно утиче на смањење имуног одговора организма у случају претње од инфекције.

• Спавајте довољно!

Сан је апсолутно неопходан за регенерацију свих ћелија нашег организма, а посебно ћелија нашег имуног система које представљају прву линију одбране организма против инфекције.

• Одржавајте хигијену у складу са актуелним препорукама надлежних институција и здравствених стручњака! 

Назад на најважнија питања и одговоре

Ретки изласци из домова су ових дана најчешће усмерени на одлазак у набавку основних потрепштина. Том приликом треба да имамо на уму да својим понашањем можемо да смањимо ризик од потенцијалног преношења COVID-а 19. Шта чинити:

Социјална дистанца

Уколико се куповина обавља у затвореним објектима, најчешће је на самом улазу истакнут максималан број потрошача који у истом тренутку могу да се нађу у продавници, па то треба и испоштовати. У реду испред објекта или док чекате у самој радњи, водите рачуна да растојање између вас и особа око вас буде 1-2 метра.

Лична заштита

Пожељно је да у затвореном простору носите заштитну маску која прекрива уста и нос. 

Будите ефикасни

Идите у набавку само када је неопходно, планирајте недељну куповину, како бисте избегли сувишно излагање потенцијалном ризику. Куповину је пожељно обавити у што краћем времену да би се избегло предуго задржавање у затвореном простору, па унапред припремљен списак може бити од користи.  

Хигијена пре свега

Како би се избегла контаминација производа, потребно је избегавати преметање производа по рукама и њихово враћање на полице. У сваком случају, коришћење гела за дезинфекцију руку пре и непосредно након куповине доприноси мањем ризику од потенцијалне инфекције. Избегавајте да додирујете лице током набавке како не бисте пренели вирусе који се могу наћи на полицама, производима и новчаницама.  

Хигијена и код куће

По доласку кући, након темељног прања руку водом и сапуном пожељно је метална, стаклена и пластична паковања производа опрати или пребрисати влажном марамицом за дезинфекцију, јер вируси могу дуго опстати на њима. Након распакивања, пожељно је пребрисати и радну површину на којој смо ређали производе. 

Добра хигијена, лична заштита и социјална дистанца делују превентивно у свакој ситуацији, па и током куповине.

Назад на најважнија питања и одговоре

Останите повезани са другима путем електронске комуникације - користите технологију

Повежите се са људима који су вам важни телефоном, путем друштвених медија, видео ћаскања и текста. Самоизолација не значи затворити све канале комуникације - у ствари, сада је важније него икада да разговарате, слушате друге, делите приче и савете и останете у контакту са људима који су вам битни. На пример, можда ћете пожелети да организујете дигиталну заједничку кафу или чак ручак, или закажите дневне разговоре са својом баком.

Обратите пажњу на ствари које чине да се осећате добро

Конзумирајте здраву храну, приметите лепоту испред вашег прозора - птице, дрвеће, облаке..., читајте омиљену књигу, погледајте филм или серију. Пронађите начине да се опустите - ово је посебно важно ако сте узнемирени или под стресом. Дишите дубоко и повремено се „искључите“.

Одржите кретање                                                                                                                

Покушајте да не проведете цео дан у кревету или на каучу. Радите једноставније вежбе, које ће вам помоћи да свој ум и тело ослободите напетости и стреса и које ће вам дати енергију и позитивна осећања која су вам потребна. Пронађите начине да покренете своје тело и своје расположење сваки дан. Запамтите, можете изаћи напоље (уколико нисте старији од 65 година), у времену ван забране кретања, али морате да ограничите контакт са другима. У реду је да се оде у шетњу или вози бицикл, док избегавате људе који нису у самоизолацији.

Размислите о томе шта можете понудити другима

Давање нам помаже да се осећамо да смо још увек део наше заједнице, чак и када морамо да останемо код куће. Имате толико тога да понудите - будите креативни и размислите о начинима на које можете своје време, вештине и знања употребити да помогнете другима. На пример, можете да препоручите и поделите добар рецепт или књигу или позовете некога ко би могао да се осећа усамљено.

Одржите дневну рутину

Ово можда звучи досадно, али то ће вам помоћи да кроз сваки дан у овом периоду прођете успешно. Идите на спавање и будите се у исто време, једите редовно, туширајте се, мењајте своју одећу, проветравајте просторије и удахните свеж ваздух, читајте књигу или имајте видео разговоре са колегом сваког дана у исто време. Не заборавите да сваког дана обезбедите време и саговорника за шалу!

Примените „информациону дијету“

Covid-19 је глобални проблем и бескрајна су ажурирања из новина и од људи на друштвеним медијима, која могу да вас у потпуности преплаве. Обратите пажњу какав осећај све то код вас изазива. Одаберите један поуздан извор информација и проверавајте новости једном дневно. Посетите сајт www.covid19.rs

Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима:

0800 309 309

Посебни телефони Института за ментално здравље:

Назад на најважнија питања и одговоре