Nepobitna je činjenica da je pušenje značajan faktor rizika za nastanak brojnih oboljenja respiratornog sistema, počev od običnih prehlada, preko gripa, sve do upala pluća izazvanih različitim infektivnim uzročnicima, dok je direktna veza zmeđu pušenja i raka pluća odavno svima dobro poznata. Imajući sve to u vidu, logično se nameće pitanje – postoj li i kakav je zdravstveni uticaj konzumiranja duvana u doba aktuelne pandemije COVID 19?

Povećan rizik od zaražavanja

Kada govorimo o ovoj navici u doba koje nameće značajno podizanje lestvice epidemiološke i kolektivne svesti svakog pojedinca, pre svega treba naglasiti infektivni rizik koji je vezan za sam čin pušenja. Naime, prsti, koji su inače u velikom riziku od kontaminacije (jer njima sve dodirujemo, makar i sa rukavicama!), uz cigarete koje takođe mogu biti izvor zaraze, kod pušača dolaze u direktan dodir sa ustima značajno češće, što potencijalnu transmisiju virusa od ruku do usta kod ove grupe ljudi čini verovatnijom nego kod nepušača. Poseban rizik od zaražavanja u tom smislu predstavljaju duvanski proizvodi čije konzumiranje ima socijalnu komponentu pa ih tradicionalno koristi više osoba - poput nargila, mada potencijalna pretnja mogu biti i elektronski duvanski proizvodi, naročito usled moguće nedostupnosti u situacijama ograničenog kretanja (tzv. “lockdown”), kada može doći do korišćenja jednog uređaja od strane više osoba

Teža klinička slika bolesti

Pored toga što su u većem riziku da se uopšte zaraze korona virusom, pušači su potencijalno i pacijenti sa ozbiljnijom kliničkom slikom bolesti. Naime, većina pušača, čak i kada nema dijagnostikovano neko oboljenje, ima redukovan kapacitet pluća što, pored toga što može donekle remetiti i svakodnevni život, poseban problem predstavlja u situacijama kada je potreba organizma za kiseonikom povećana ili kada je mogućnost da se on u telu adekvatno koristi smanjena, a to je slučaj upravo kada dođe do infekcija poput upale pluća. Imajući tu elementarnu činjenicu u vidu, ne čudi što iz dana u dan raste broj naučnih dokaza da su upravo pušači grupa koja je u većem riziku od samog obolevanja od COVID 19, ali i od razvoja ozbiljnije kliničke slike ove bolesti. Pušenje je, naime, povezano sa većom mogućnošću razvoja akutnog respiratornog distress sindroma (ARDS), a upravo to je najčešća klinička komplikacija ozbiljnih respiratornih infekcija kod obolelih od COVID 19.

Od loše navike ka goroj

Ipak, čak i ako ostavimo po strani sve pomenute infektivne i patofiziološke rizike,te pođemo od pretpostavke da do zaražavanja neće doći zbog pridržavanja svih drugih preporučenih mera opreza i poštovanja socijalnog distanciranja, pušenje kao javnozdravstvena tema i dalje dobija na aktuelnosti u doba aktuelne pandemije. Zašto?

COVID 19 nam je u poslednjih par meseci značajno preinačio živote. Globalni poredak je u korenu uzdrman, a kako neće biti naše dnevno fukcionisanje?! Različite zemlje su različito koncipirale i prioritizovale preventivne mere koje imaju za cilj da spreče širenje epidemije, ali svima je zajedničko da su kuće i stanovi postali ti ograničeni prostori u kojima dominantno boravimo, većina ljudi sada neuporedivo više nego ranije.

Činjenica da je tako, kada je reč o pušačima, vuče sa sobom još neke potencijalne pojačavače tog već rizičnog ponašanja. Kuće su mnogima postale i kancelarije, pa radni prostor samim tim više nije (po sili zakona) nepušački prostor, već je onakav kakvim ga sami odredite. Čak i ako su neka domaćinstva bila opredeljena kao nepušačka, postoji rizik da će se usled izmenjenih okolnosti, koje podrazumeva prolongiralni boravak u ovom sada višenamenskom prostoru, preinačiti u pušačka.

Dodatno, periodi produženog boravka kod kuće, koje se sada sve češće meri i danima, stvara potrebu pušačima da obezbede zalihe cigareta značajno veće od svojih uobičajenih dnevnih potreba. U stanjima smanjene aktivnosti, čak i dosade koja nije retka u ovom životnom angažmanu, a kod nekih i usled povećanog stresa i anksioznosti, koje pandemija svakako može prouzrokovati, češće posezanje za cigaretom predstavlja realnu opasnost. Napravljene zalihe ovo čine veoma mogućim, a izmenjene životne okolnosti, kao i svaki drugi stres uvek dobro dođu kao povod za cigaretu više, a na žalost možda i za povratničku cigaretu kod onih koji su prošlosti prestali da puše.

Kuća kao bezbedna zona - a šta je sa pasivnim pušenjem?

Ipak, ono o čemu se u ovim okolnostima produženog kućnog boravka posebno mora razmišljati je povećan zdravstveni rizik od pasivnog pušenja. Ako imamo u vidu da preko 50% našeg stanovništva izjavljuje da je izloženo duvanskom dimu upravo u sopstvenoj kući, kao i da je u samo 13% domaćinstava u potpunosti zabranjeno pušenje, možemo s pravom očekivati da izmenjene okolnosti života koje nam je pandemija donela, sa sobom nose, kako povećanu verovatnoću, tako i produženo vreme nevoljne izloženosti duvanskom dimu.

Deca su najosetljivija na produkte sagorevanja duvana, a sada su više nego ikada, prinuđena da vreme provode u zatvorenom prostoru sa svojim starijim ukućanima. Podsećanja radi, deca koja odrastaju u uslovima povećane izloženosti duvanskom dimu u većem su riziku za obolevanje od čitavog spektra infekcija donjih disajnih puteva, upala srednjeg uha, nastanka astme, dok su im odbrambene snage organizma generalno oslabljene. Ova deca takođe razvijaju ozbiljniju kliničku sliku upale pluća virusnog porekla, kakva je i ona koju izaziva novi korona virus.

Poseban rizik po mališane u aktuelnoj situaciji predstavlja i tzv. “zadržani” duvanski dim (“thirdhand smoke”), koji se sastoji od produkata sagorevanja duvana koji mogu, ako su u gasovitom stanju reagovati sa oksidantima ili drugim jedinjenjima u okolini čime postaju još toksičniji i/ili se u vidu sitnih čestica zadržavati na površinama i predmetima u okolini gde dugo mogu emitovati svoje toksično dejstvo. Ono je posebno rizično upravo za najmlađe, koji sve ove toksične materije mogu u organizam uneti udisanjem, stavljenjem ručica u usta, čak i preko kože.

COVID 19 - povod za preispitivanje i pozitivne zaokrete

Imajući sve navedeno u vidu, u ovoj globalnoj nedaći, pred sve nas su postavljeni brojni novi i modifikovani stari izazovi, ali možda, s druge strane, i novi motivi, pa čak i sredstva koja bi nam pomogla da se sa nekim svojom štetnim navikama suočimo. Višak vremena u kućnim uslovima može biti plodan teren za dosadu, pa tako i povod za cigaretu više. Ipak, celo aktuelno stanje, može se posmatrati i kao jedinstven životni period u kome nam je redukovan priliv uobičajenih dnevnih stresova i obaveza stvorio prostor da se nekim promenama u sebi i zarad sebe, za koje nikad ranije nismo pronalazili vremena i energije, sada možemo posvetiti aktivnije i kvalitetnije. Neka jedna od tih mogućih promena bude usmerena na sveopšte zdravlje Vas i Vaših ukućana, a prestanak pušenja je svakako jedna od najvažnijih među njima! Neka svest o povećanom riziku za ozbiljniju infekciju korona virusom posluži samo kao opomena i inicijalni motiv.

Što zdravija pluća, temeljno očišćena od naslaga nikotina i katrana, koja će imati svoj pun kapacitet i snagu, tek će nam trebati - da ponovo duboko udahemo svoj život u njegovom punom obimu i raznolikosti, onda kada se sve vrati u normalu.

Nazad na najvažnija pitanja i odgovore

Značaj redovne fizičke aktivnosti tokom produženog boravka u zatvorenom prostoru

U skladu sa poštovanjem preporuka svih relevantnih institucija tokom perioda proglašene epidemije i povećane opasnosti od zaraze koronavirusom, obavljanje redovne fizičke aktivnosti od velike je važnosti za održanje dobrog opšteg zdravstvenog stanja organizma, kao i našeg imunog sistema, dok boravimo u zatvorenom prostoru (stan, kuća ...)

Naredne preporuke se odnose pre svega na osobe zrelije životne dobi (60 i više godina), ali može pomoći i svim drugim osobama koje žele da pomognu svom telu da se izbori sa izazovima koje postavlja produženi boravak u zatvorenom prostoru.

Kretanje predstavlja jednu od esencijalnih ljudskih potreba, a fizička aktivnost jedan je od najznačajnijih faktora  u  sprečavanju nastanka  mnogobrojnih bolesti - od dijabetesa, preko kardiovaskularnih bolesti do različitih maligniteta.

Fizička aktivnost poboljšava snagu i izdržljivost kostiju i mišića, ravnotežu, fleksibilnost i kondiciju. Redovna fizička aktivnost pozitivno utiče na mentalno zdravlje, popravlja raspoloženje i smanjuje anksioznost i depresiju.

Voda za piće, namirnice, i ishrana u vreme trajanja proglašene epidemije koronavirusom (COVID-19)

Primarni način prenosa koronavirusa sa osobe na osobu je kapljično-kontaktnim putem. Da bi se virus preneo, u zavisnosti od uslova okoline, potrebno je da između dve osobe razdaljina bude manja od 2 metra. Takođe, usled nedovoljno dobrih higijenskih uslova nezaražena osoba može doći u kontakt sa telesnim izlučevinama zaražene osobe u kojima se beleži prisustvo virusa u velikoj koncentraciji, i onda ih sama prenese na sopstveno lice, oči, nos ili usta, ukoliko ruke nisu dovoljno dobro oprane.

Voda za piće

Prema svim aktuelnim i raspoloživim stručnim podacima, do sada ni u jednoj državi gde se pojavila zaraza, virus COVID-19 nije registrovan u vodi za piće centralnih gradskih sistema za vodosnabdevanje koji snabdevaju korisnike prečišćenom i hlorisanom vodom za piće.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, i tokom epidemije, u potpunosti obavlja redovne i striktne kontrole kvaliteta vode za piće beogradskog vodovoda, kao i centralnih vodovoda koji snabdevaju sugrađane u gradskim opštinama na široj teritoriji Beograda.

U ovom trenutku, voda za piće u distributivnoj mreži kojom se snabdeva stanovništvo na teritoriji Beograda je u potpunosti ispravna i bezbedna za korišćenje.

Namirnice

Koronavirus, kao izazivač težeg oblika oboljenja disajnih puteva ne spada u grupu virusa koji se šire putem hrane.

Ukoliko su namirnice pravilno spremljene i praivilno zapakovane, rizik od širenja koronavirusa ovim putem je izuzetno nizak.

Kako ne bi došlo do kontaminacije ambalaže, namirnica koje se koriste sirove, ili gotovih jela koja se dopremaju na kućnu adresu, tokom trajanja proglašene epidemije, svo osoblje koje se nalazi u lancu dopremanja namirnica, pripreme hrane, dostave obroka, uz pojačane mere lične i higijene radnog prostora, treba da uz redovnu (kecelja, mrežica za kosu...) koristi i dodatnu ličnu zaštitnu opremu (pre svega odgovarajuće gumene rukavice i masku za lice).

Kako je koronavirus izuzetno osetljiv već na srednjevisoku tempraturu spremanja namirnica (viša od 60 ^oC)  u kućnim uslovima je potrebno uz pojačane mere lične higijene poštovati sledeća četiri važna koraka:

• očisti (dovoljno je sprati sirove namirnice nekoliko minuta pod mlazom hladne vode iz vodovoda)
• razdvoj (od velike važnosti je da namirnice koje smo oprali i očistili ne dođu u kontakt sa neočišćenim)
• skuvaj (važan je korak termički dobro obraditi namirnice, visoka temperatura svakako eliminiše koronavirus)
• rashladi (ostaviti nekoliko minuta da pripremljena hrana bude spremna za konzumiranje)

Na ovaj način primenjene mere maksimalno smanjuju rizik od prenosa bilo kog patogena putem hrane.

Naravno, obavezno je redovno pranje ruku sapunom i vodom, pre svega nakon svake posete prodavnici hrane ili supermarketu, kao i nakon svakog kontakta sa namirnicama koje nisu oprane i očišćene.

Kao jedna od mogućnosti je i korišćenje brzosmrznutih namirnica (kukuruz, grašak, boranija, drugo povrće, riba...) ili konzervirane hrane (obratiti pažnju na moguć povećan sadržaj kuhinjske soli u konzerviranoj hrani i suhomesnatim proizvodima, koja može da utiče na rast krvnog pritiska, naročito kod srčanih bolesnika).

Ishrana

Pravilna ishrana je od velikog značaja za očuvanje dobrog opšteg stanja organizma kao i našeg imunog sistema koji nas brani od koronavirusa, kao i mnoštva drugih virusa.

Tokom perioda produženog boravka u zatvorenom prostoru (stan, kuća...), sa aspekta održanja opšteg dobrog zdravlja, ishranu pre svega treba bazirati na svežem voću i povrću (unos vitamina), namirnicama bogatim belančevinama (leguminoze, orašasto voće, mlečni prozvodi, jaja, meso) uz redovan unos dovoljnih količina tečnosti 2 i više litara svaki dan (voda, čaj, supa...).

U ovom periodu treba izbegavati zašećerene, negazirane ili gazirane sokove, i alkoholne napitke, kao i pohovanu, ili hranu prženu u ulju.

Usled produženog boravka u zatvorenom prostoru, bez dovoljne izloženosti Sunčevoj svetlosti, kao i zbog značajno smanjene fizičke aktivnosti, našem organizmu moramo obezbediti dovoljne količine pre svega vitamina C, vitamina D, kalcijuma (Ca), i belančevina.

Vitamin C

Namirnice bogate vitaminom C su citrusi (limun, pomorandža, mandarine…). Mogu se koristiti i suplementi u dnevnoj dozi vitamina C od 500 mg za odrasle zdrave osobe. Kako vitamin C spada u vitamine rastvorljive u vodi, on se ne može nakupljati u našem organizmu i potrebno ga je unosti svakodnevno. Nema naučnog smisla uzimati veće doze vitamina C od preporučenih jer naš organizam iskoristi samo koliko mu je potrebno za taj dan, a “višak” biva izbačen, pre svega putem urina, pa u cilju očuvanja funkcije bubrega ne treba preterivati sa unosom ovog, a ni jednog drugog vitamina.

Vitamin D

Namirnice bogate vitaminom D su ulja (pre svega riblje, maslinovo ulje...), kravlje ili sojino mleko sa dodatim vitaminom D, kao i žumance kokošijeg jajeta. Mogu se koristiti i suplementi u preporučenoj dnevnoj dozi od 1000 ij za odrasle zdrave osobe. Vitamin D spada u vitamine koji se mogu taložiti u našem organizmu, mogu se uzimati i jednokratno u većoj dozi (jednom nedeljno na primer), ali ne sme se unositi u povećanim količinama duži vremenski period jer može doći do potencijalno toksičnog učinka vitamina D usled nagomilavnja u organizmu.

Za aktivaciju vitamina D potrebno je da svaki dan u trajanju od najmanje 10 minuta budemo pod direktnim uticajem Sunčeve svetlosti (boravak na terasi, ili uz otvoren prozor).

Kalcijum (Ca)

Usled boravka u zatvorenom prostoru, smanjenog kretanja, i nedostatka vitamina D koji je nephodan za pravilan metabolizam kalcijuma, postoji mogućnost slabljenja koštanog tkiva, naročito kod starijih osoba. Namirnice bogate ovim važnim mineralom su pre svega mleko i mlečni proizvodi (sir, kajmak, puter..),ali i kuvani sok od paradajza (uključujući i pasterizovani “pelat” paradajz). Mogu se koristiti i suplementi u dnevnoj dozi od 1000 mg Ca za odrasle zdrave osobe. Radi pravilne ugradnje kalcijuma u naše kosti, dobro je vršiti redovnu fizičku aktivnost, vežbe koje je moguće raditi u zatvorenom prostoru.

Belančevine

Smanjena fizička aktivnost, uz nedovoljno kretanje u zatvorenom prostoru, dovodi do ubrzanog gubljenja mišićne mase, naročito kod starijih osoba, proces poznat i kao sarkopenija. Namirnice bogate belančevinama su belance kokošijeg jajeta, mleko, mladi sir, meso (teletina, svinjetina, ćuretina, piletina, riba,...), leguminoze (pasulj, grašak, slanutak...), hleb. Kod starijih osoba je preporučeno i dodavanje određenih količina mleka u prahu u hranu (ili kafu) kako bi se povećao sadržaj belančevina u svakom obroku. U cilju održanja “zdravog” mišićnog tkiva, potrebno je redovno raditi fizičke vežbe koje su moguće u zatvorenom prostoru (za mlađe osobe čučnjevi, sklekovi, zgibovi, sa ili bez dodatog opterećenja, a za starije pre svega izometričke vežbe koje se mogu izvoditi i sedeći na stolici ili na krevetu).

Nazad na najvažnija pitanja i odgovore

Neprocenjivo je važno da uložimo poseban napor kako bismo svoj organizam održavali u što boljem opštem stanju, kako bi se u slučaju potencijalne infekcije novim korona virusom, on sa njom što uspešnije izborio.

S tim ciljem, nudimo nekoliko univerzalnih preporuka, koje u periodu aktuelne pandemije posebno dobijaju na značaju i težini:

• Nemojte pušiti!

Povećanje koncentracije nikotina u krvi uzrokuje sužavanje krvnih sudova što otežava dotok kiseonika u sva naša tkiva i organe. Smanjena oksigenacija u respiratornom traktu i drugim organizma direktno utiče na njihovu funkciju, ali i na umanjen imuni odgovor čitavog organizma. Posebno je važno upozoriti da se ovo stanje povećanog nivoa straha i anksioznosti koji pandemija sobom donosi, ne iskoristiti kao povod da se pušenju vrate oni koji su ga u prethodnom periodu uspešno ostavili, kao i da se, zbog dužeg boravka kod kuće i izmenjenog dnevnog režima, ne povećava broj popušenih cigareta kod trenutnih pušača. Naprotiv, nedvosmislena preporuka je da upravo pandemija novim korona virusom bude dodatni povod da se aktuelizuje i pojača borba sa ovom štetnom navikom i tako umanji rizik od infekcije i nastanka težih oblika bolesti!

• Vodite računa o ishrani! Važno je unositi puno povrća, voća i namirnica bogatih vlaknima, kako bi organizam bio opskrbljen neophodnim makro i mikronutrijentima, vitaminima i mineralima koji jačaju odbrambene snage organizma. Pored toga što je važno da ishrana bude dobro uravnotežena, poželjno je i da kalorijski unos bude prilagođen uslovima moguće smanjene energetske potrošnje, koji kod većine može biti posledica produženog boravka u kućnim uslovima i redukcije uobičajenih dnevnih aktivnosti.

Često se postavlja pitanje protektivnog efekta belog luka kada je u pitanju infekcija COVID 19? Naime, beli luk je nesporno zdrava i korisna namirnica, koja dokazano ima određena antimikrobna svojstva. Ipak, kada je reč o infekciji novim korona virusom, ne postoje dokazi koji ukazuju da beli luk ima efekat u sprečavanju nastanka infekcije.

• Redovno vežbajte!

Ovo predstavlja poseban izazov u stanju produženog boravka u kući i nemogućnosti vežbanja u za to namenjenim prostorima. Ipak - nije nemoguće! Internet, više nego ikad, obiluje i svakodnevno se dodatno obogaćuje brojnim zanimljivim programima za vežbanje u kućnim uslovima, koji zahtevaju minimum sredstava i adaptiranja vašeg životnog prostora. Dakle, nije neophodno da od svog stana ili spavaće sobe napravite kućnu teretanu, potrebno je samo da za vežbanje odvojite malo vremena i da vam to postane nezaobilazna dnevna rutina!

• Izbegavajte alkohol!

Neumereno pijenje može naškoditi organima za varenje, jetri, kao i ćelijama nervnog sistema. Sve ovo posredno utiče na smanjenje imunog odgovora organizma u slučaju pretnje od infekcije.

• Spavajte dovoljno!

San je apsolutno neophodan za regeneraciju svih ćelija našeg organizma, a posebno ćelija našeg imunog sistema koje predstavljaju prvu liniju odbrane organizma protiv infekcije.

• Održavajte higijenu u skladu sa aktuelnim preporukama nadležnih institucija i zdravstvenih stručnjaka! 

Nazad na najvažnija pitanja i odgovore

Retki izlasci iz domova su ovih dana najčešće usmereni na odlazak u nabavku osnovnih potrepština. Tom prilikom treba da imamo na umu da svojim ponašanjem možemo da smanjimo rizik od potencijalnog prenošenja Covid-a 19.  Šta činiti:

Socijalna distanca

Ukoliko se kupovina obavlja u zatvorenim objektima, najčešće je na samom ulazu istaknut maksimalan broj potrošača koji u istom trenutku mogu da se nađu u prodavnici, pa to treba i ispoštovati. U redu ispred objekta ili dok čekate u samoj radnji, vodite računa da rastojanje između vas i osoba oko vas bude 1-2 metra.

Lična zaštita

Poželjno je da u zatvorenom prostoru nosite zaštitnu masku koja prekriva usta i nos. 

Budite efikasni

Idite u nabavku samo kada je neophodno, planirajte nedeljnu kupovinu, kako biste izbegli suvišno izlaganje potencijalnom riziku. Kupovinu je poželjno obaviti u što kraćem vremenu da bi se izbeglo predugo zadržavanje u zatvorenom prostoru, pa unapred pripremljen spisak može biti od koristi. 

Higijena pre svega

Kako bi se izbegla kontaminacija proizvoda, potrebno je izbegavati premetanje proizvoda po rukama i njihovo vraćanje na police. U svakom slučaju, korišćenje gela za dezinfekciju ruku pre i neposredno nakon kupovine doprinosi manjem riziku od potencijalne infekcije. Izbegavajte da dodirujete lice tokom nabavke kako ne biste preneli viruse koji se mogu naći na policama, proizvodima i novčanicama. 

Higijena i kod kuće

Po dolasku kući, nakon temeljnog pranja ruku vodom i sapunom poželjno je metalna, staklena i plastična pakovanja proizvoda oprati ili prebrisati vlažnom maramicom za dezinfekciju, jer virusi mogu dugo opstati na njima. Nakon raspakivanja, poželjno je prebrisati i radnu površinu na kojoj smo ređali proizvode. 

Dobra higijena, lična zaštita i socijalna distanca deluju preventivno u svakoj situaciji, pa i tokom kupovine.

Nazad na najvažnija pitanja i odgovore

Kako da organizujem vreme kod kuće?

Ostanite povezani sa drugima putem elektronske komunikacije - koristite tehnologiju

Povežite se sa ljudima koji su vam važni telefonom, putem društvenih medija, video ćaskanja i teksta. Samoizolacija ne znači zatvoriti sve kanale komunikacije - u stvari, sada je važnije nego ikada da razgovarate, slušate druge, delite priče i savete i ostanete u kontaktu sa ljudima koji su vam bitni. Na primer, možda ćete poželeti da organizujete digitalnu zajedničku kafu ili čak ručak, ili zakažite dnevne razgovore sa svojom bakom.

Obratite pažnju na stvari koje čine da se osećate dobro

Konzumirajte zdravu hranu, primetite lepotu ispred vašeg prozora - ptice, drveće, oblake..., čitajte omiljenu knjigu, pogledajte film ili seriju. Pronađite načine da se opustite - ovo je posebno važno ako ste uznemireni ili pod stresom. Dišite duboko i povremeno se „isključite“.

Održite kretanje                                                                                                                     

Pokušajte da ne provedete ceo dan u krevetu ili na kauču. Radite jednostavnije vežbe, koje će vam pomoći da svoj um i telo oslobodite napetosti i stresa i koje će vam dati energiju i pozitivna osećanja koja su vam potrebna. Pronađite načine da pokrenete svoje telo i svoje raspoloženje svaki dan. Zapamtite, možete izaći napolje (ukoliko niste stariji od 65 godina), u vremenu van zabrane kretanja, ali morate da ograničite kontakt sa drugima. U redu je da se ode u šetnju ili vozi bicikl, dok izbegavate ljude koji nisu u samoizolaciji.

Razmislite o tome šta možete ponuditi drugima

Davanje nam pomaže da se osećamo da smo još uvek deo naše zajednice, čak i kada moramo da ostanemo kod kuće. Imate toliko toga da ponudite - budite kreativni i razmislite o načinima na koje možete svoje vreme, veštine i znanja upotrebiti da pomognete drugima. Na primer, možete da preporučite i podelite dobar recept ili knjigu ili pozovete nekoga ko bi mogao da se oseća usamljeno.

Održite dnevnu rutinu

Ovo možda zvuči dosadno, ali to će vam pomoći da kroz svaki dan u ovom periodu prođete uspešno. Idite na spavanje i budite se u isto vreme, jedite redovno, tuširajte se, menjajte svoju odeću, provetravajte prostorije i udahnite svež vazduh, čitajte knjigu ili imajte video razgovore sa kolegom svakog dana u isto vreme. Ne zaboravite da svakog dana obezbedite vreme i sagovornika za šalu!

Primenite „informacionu dijetu“

Covid-19 je globalni problem i beskrajna su ažuriranja iz novina i od ljudi na društvenim medijima, koja mogu da vas u potpunosti preplave. Obratite pažnju kakav osećaj sve to kod vas izaziva. Odaberite jedan pouzdan izvor informacija i proveravajte novosti jednom dnevno. Posetite sajt www.covid19.rs

Telefon za psihosocijalnu pomoć građanima:

0800 309 309

Posebni telefoni Instituta za mentalno zdravlje:

Nazad na najvažnija pitanja i odgovore