ПЛATФOРMA ЗA AКЦИJУ

Свeтски Дaн живoтнe срeдинe (СДЖС) je у Уjeдињeним Нaциjaмa нajвaжниjи дaн зa пoдстицaњe рaзвoja свeсти и прeдузимaњe aктивнoсти пo питaњу зaштитe нaшe живoтнe срeдинe.

Oд сaмoг устaнoвљeњa 1974. гoдинe, oбeлeжaвaњe oвoг дaнa сe рaзвилo у глoбaлну плaтфoрму зa приближaвaњe jaвнoсти кoja сe ширoм свeтa прoслaвљa у вишe oд 100 зeмaљa.

Контрола квалитета воде Савског језера за почетак сезоне, који је заказан за 10. јун, извршена је 18. маја. Као и сваке године, обухваћене су четири стандардне локације на којима се спроводи редован мониторинг квалитета воде овог језера у циљу заштите здравља купача.

Резултати извршених физичко-хемијских, микробиолошких и биолошких анализа указују на веома чисту воду која задовољава све прописане норме за површинске воде намењене за купање и рекреацију, како Републике Србије тако и Европске Уније.

У циљу промоције досадашњих активности и достигнућа пројекта „Подршка раном развоју и социјалној инклузији деце кроз јачање капацитета поливалентне патронажне службе и обезбеђење континуитета здравствене заштите породице“ представници Градског завода за јавно здравље су, у својству предавача по позиву учествовали на XV симпозијуму Удружења медицинских сестара, техничара и бабица Републике Србије који је одржан на Тари, у хотелу Оморика од 18.-22. маја 2016. године.

Циљ симпозијума је био да се истакне допринос медицинских сестара како у очувању и унапређењу здравља становништва, тако и у процесу дијагностиковања, лечења и рехабилитације.

Поводом обележавања 31. маја, Светског дана без дуванског дима, у циљу мобилисања грађана на размишљање на ову тему, подизања свести о величини овог јавноздравственог проблема и креирања мотивације за активно деловање, Градски завод за јавно здравље Београд реализовао је пригодне активности.

За предшколце из Раковице уприличена је дечја позоришна представа, док су одрасли суграђани имали прилику да посете здравствено-промотивну акцију у центру града која је била посвећена управо обележавању овог значајног датума из Календара јавног здравља.

Светски дан без дуванског дима обележава се сваког 31. маја, на иницијативу Светске здравствене организације (СЗО). Један од циљева обележавања овог датума и кампања које га прате, јесте и активна промоција мера које воде ка контроли и сузбијању ове глобалне јавноздравствене претње по здравље становништва. Наиме, према подацима СЗО, употреба дувана се повезује са смртним исходом код око 6 милиона људи у свету годишње.

Светски дан без дуванског дима, ове године се обележава под слоганом: „Припремимо се за безлична (стандардизована) паковања дуванских производа“.

Аустралија је прва земља која је још у децембру 2012. године увела и у потпуности имплементирала ову меру. Током 2015. године, Ирска, Француска и Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске донеле су одговарајуће законе чиме је припремљен правни оквир за увођење ове мере у мају 2016.

Зубни плак, тј. меке беле наслаге на зубима, најодговорнији је за настајање пародонтопатије. Чак и када се оперу зуби, плак може остати на површини зуба и десни. У том случају плак се не може видети голим оком, али се може открити помоћу средстава која га могу обојити. Та средства могу обојити плак у две боје – свеже зубне наслаге старе до 24 сата у црвено, а оне старије од 24 сата у плаво.

Плаво обојене наслаге показују она подручја где нисмо темељно одстранили зубне наслаге јер та подручја из неког разлога занемарујемо у дужем периоду па их заобиђемо. Некада то може бити због бола или осетљивости на притисак четкице и тако стварамо услове за нагомилавање каменца и упалу десни.

26. Недеља здравља уста и зуба, пропраћена слоганом „Осмехни се здраво“ је пригодно обележена завршном манифестацијом 21. маја од 10 до 14 часова, у централној београдској пешачкој зони, са преко 50 активних учесника, деце из предшколских установа, као и многих здравствених прегаоца који раде на унапређењу здравља уста и зуба наших суграђана.

Повреде и тровања представљају велики проблем савременог друштва. Трауматизам је у порасту и за собом оставља бројне последице у виду високог морталитета, инвалидности изгубљених година животаи и високих материјалних трошкова. Повреде се дешавају у кући, спорту, саобраћају, на послу, у пољопривреди, школи, у урбаним и руралним срединама, а повређени могу бити сви: деца, стари и радно активно становништво.

Применом програма превентивних мера за смањење трауматизма, на свим нивоима постигли би се велики успеси и ова епидемија би се свела у мање размере.