Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света, погађајући подједнако и развијене и неразвијене области планете. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје око 1.670.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Србија у овом погледу не заостаје за светским трендовима, па је тако и у нашој земљи рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији. Процене су да чак свака осма жена у Србији током свог живота оболи од рака дојке.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије, у 2013. години регистровано је преко 3.500 новооткривених случајева карцинома дојке, док је у истој години од ове болести преминуло преко 1.600 жена. Када је реч о Београду, ово обољење на првом месту у структури обољевања и умирања жена, где је, према подацима Регистра за рак, током 2015. године регистровано 1.241 новооткривених случајева карцинома дојке, док је у истом посматраном периоду 400 жена изгубило битку са овом болешћу.

Градски завод за јавно здравље је, поводом обележавања Светског дана срца и Међународног дана старих, целу недељу посветио промоцији здравих стилова живота и превенцији кардиоваскуларних болести које су водећи поремећај здравља у нашој популацији.

У склопу тих активности, а као резултат сарадње Канцеларије за здравље старих и Центра за промоцију здравља Градског завода са Соколским друштвом „Београд Матица“, у уторак, 27. септембра у раним вечерњим сатима, организован је здравствено промотивни скуп под називом „Плесом до здравог срца – од младости до старости“.

Овај догађај изазвао је велико интересовање Београђана свих узраста, који су имали прилику да уз искусне плесаче и разноврсне музичке ритмове заиграју на отвореном, на простору новоизграђеног дела Савског шеталишта, и на тај начин стекну непосредан увид у све предности плеса, и као идеалне физичке активности, и као доброг начина да се подстакне социјализација која, сама по себи, има благотворни учинак на емоције и ментално здравље, а самим тим  и на здравље у целини.

У Дому омладине Београда је, 22. и 23. септембра 2016. године, одржан 14. Јесењи фестивал здравља, овог пута под слоганом „Здраве навике, здрава породица“. Фестивал је, као и до сада, реализован уз подршку и покровитељство Града Београда, као и других релевантних градских и републичких институција из области медицине и спорта међу којима су били: Министарство здравља, Републички фонд за здравствено осигурање, Лекарска комора Србије, Агенција за лекове и медицинска средства, Црвени крст Србије, Туристичка организација Београда, Олимпијски комитет Србије и Спортски савез Србије.

Градски завод за јавно здравље је, у складу са дугогодишњом традицијом, и овог пута узео активно учешће на овој репрезентативној градској манифестацији. На штанду Градског завода за јавно здравље, током два дана трајања Фестивала, у улози домаћина сменило се укупно осморо здравствених радника из свих делатности рада Завода. У разговорима са грађанима покренут је широк дијапазон тема које спадају у делокруг рада центара и специјализованих саветовалишта Градског завода, а које се непосредно тичу очувања и унапређења здравља свих наших суграђана.

У сусрет обележавању 29. септембра, Светског дана срца и 1. октобра – Међународног дана старих, Градски завод за јавно здравље Београд у сарадњи са плесном школом Соколског друштва „Београд“ Матица, организује манифестацију под називом „Плесом до здравог срца - од младости до старости“.

Манифестација ће бити одржана у уторак, 27. септембра, на Сава променади (иза здања обновљене зграде Геозавода, ул. Карађорђева 48), у термину од 18.00 до 20.00 часова.

„Оснажите свој живот”

Светски дан срца установљен је 2000. године, на иницијативу Светске федерације за срце (World Heart Federation), са циљем да информише и подигне свест, како стручне, тако и опште јавности, о учесталости и распрострањености болести срца и срчаног удара, као и озбиљности њихових последица. Кардиоваскуларне болести годинама уназад представљају водећи узрок смрти у свету, са 17,3 милиона однетих људских живота сваке године, а процене стручњака су да ће се овај број до 2030. повећати на чак 23 милиона. Само у Европи, од последица кардиоваскуларних болести годишње умире преко 4,5 милиона становника.

У мају 2012. године, светски лидери обавезали су се да ће се смртност од хроничних незаразних болести у свету до 2025. године смањити за 25%. Хроничне незаразне болести одговорне су за око трећину укупног броја умрлих у свету сваке године, а чак половина од тог броја иде на терет кардиоваскуларних болести, укључујући болести срца и инфаркт.

Светски дан срца обележава се 29. септембра.  Глобалну кампању сваке године прати карактеристичан слоган који указује на актуелну тему и промовише кључне поруке за очување здравља срца. Светски дан срца 2016. године обележава се под слоганом „Оснажите свој живот“.

Удружење параплегичара Банат 2013. године покренулo je акцију „Чеп за хендикеп” у оквиру које су пластични затварачи почели да се сакупљају и рециклирају. Захваљујући доброј идеји и ентузијазму удружења параплегичара из Зрењанина, пластични чепови са боца добили су нову намену.

Од прикупљеног новца, за параплегичаре, набављено је више врста инвалидских колица, ходалица, лекова, пелена и других неопходних помагала.

Сепса у свим земљама света представља озбиљан здравствени и економски проблем због чињенице да је инциденција сепсе у порасту, а лечење скупо и неизвесно. Разлози  за  пораст инциденције су старење становништва, боља контрола хроничких болести, примена хемотерапеутика и имуносупресивних лекова, повећан број медицинских интервенција високог ризика и пораст мултирезистентних узрочника инфекција. Зато се каже да модерна медицина продужава живот, али повећава ризик за настанак сепсе.

Зика вирусно обољење је узроковано Зика вирусом које на људе примарно преносе заражени комарци из рода Aedes (углавном Aedes aegypti у тропским крајевима).

Особе које су инфициране Зика вирусом обично имају благо обољење у виду повишене температуре, оспе, болова у зглобовима и мишићима, главобоље и конјуктивитиса. За сада не постоји вакцина, нити специфична терапија. Најбоља мера превенције је избегавање убода комараца. За сада је доказана циркулација вируса у Африци, Америци, Азији и Пацифику.