Светски дан срца - 29. септембар 2016. године

Volite svoje srce 2016„Оснажите свој живот”

Светски дан срца установљен је 2000. године, на иницијативу Светске федерације за срце (World Heart Federation), са циљем да информише и подигне свест, како стручне, тако и опште јавности, о учесталости и распрострањености болести срца и срчаног удара, као и озбиљности њихових последица. Кардиоваскуларне болести годинама уназад представљају водећи узрок смрти у свету, са 17,3 милиона однетих људских живота сваке године, а процене стручњака су да ће се овај број до 2030. повећати на чак 23 милиона. Само у Европи, од последица кардиоваскуларних болести годишње умире преко 4,5 милиона становника.

У мају 2012. године, светски лидери обавезали су се да ће се смртност од хроничних незаразних болести у свету до 2025. године смањити за 25%. Хроничне незаразне болести одговорне су за око трећину укупног броја умрлих у свету сваке године, а чак половина од тог броја иде на терет кардиоваскуларних болести, укључујући болести срца и инфаркт.

Светски дан срца обележава се 29. септембра.  Глобалну кампању сваке године прати карактеристичан слоган који указује на актуелну тему и промовише кључне поруке за очување здравља срца. Светски дан срца 2016. године обележава се под слоганом „Оснажите свој живот“.

Поред тематски усмерених и обликованих порука и активности у склопу кампања, здравствено-промотивно деловање  Светске федерације за срце има за циљ да континуирано едукује јавност да се најмање 80% превремених смрти услед кардиоваскуларних болести може избећи само уколико се под контролу ставе четири главна фактора ризика за настанак ових обољења: пушење, неправилна исхрана, недостатак физичке активности и злоупотреба алкохола.  Иако се чини да су ово поруке које се често понављају, чињенице говоре да их нисмо довољно свесни или макар да не воде ка жељеним променама понашања и животних стилова.

Тако, рецимо, иако се деценијама уназад зна да је дувански дим одговоран за широк спектар обољења, укључујући и кардиоваскуларне болести, у свету пуши око милијарду становника. Свако десето дете школског узраста је гојазно, физичка активност је све мање заступљена, како међу одраслима тако и међу децом, док је, с друге стране, број људи са неконтролисаном хипертензијом и дијабетесом у последњим деценијама у значајном порасту.

Када је реч о нашој земљи, скоро једна трећина одраслих становника је приликом последњег Истраживања здравља становника Републике Србије које је спроведено 2013. године, известило да им је од стране лекара дијагностикована хипертензија. Повишен крвни притисак, према њиховим исказима датим за потребе овог истраживања, са заступљеношћу од 31,3%, представља најучесталије обољење у одраслој популацији у Србији.

Између два истраживања, у 2006. и 2013. години, у Србији се бележи значајно повећање процента гојазног становништва (са 17,3% на 21,2%). Интересантан је податак о неподударању резултата мерења и самопроцене стања ухрањености код испитаника. Наиме, иако су резултати мерења показали да је сваки пети становник гојазан, приликом самопроцене ухрањености себе је као гојазну особу окарактерисало њих свега 16,9%.

Исто истраживање је показало да распрострањеност пушења у популацији узраста 15 и више година износи 34,7%. Свакодневних пушача је било 29,2%, и иако их је мање у поређењу са 2000. годином, запажа се значајно повећање у односу на 2006. годину.
Када се сагледају ови забрињавајући трендови који се тичу здравственог стања нашег становништва и њихових животних навика, за кардиоваскуларна обољења у Србији, на жалост, постоји више него погодно тле.  Током 2014. године од последица болести крвотока у нашој земљи умрле су 53.993 особе. Ова група обољења, са учешћем од 53,3% у свим узроцима смрти, убедљиво је водећи узрок умирања у Србији. Болести крвотока су у истој, 2014. години, са заступљеношћу од  51,5%, чиниле доминантан узрок смрти и међу становницима Београда.
Светски дан срца је глобални покрет који ангажује појединце, породице, заједнице, различите организације и читаве државе, да удружено раде на заједничком циљу – очувању здравља срца и смањењу умирања од хроничних незаразних болести. Овај дан и његова идеја имају моћ да симболичним акцијама уједине људе широм света и дају инспирацију и замајац активностима на међународном нивоу чији циљ треба да буде дуг и квалитетан живот са здравим срцем сваког појединца на планети.
Срце је у срцу здравља. Оно је главни покретач нашег тела и стога је свака брига о очувању здравља срца, додатно погонско гориво за све што радимо и желимо од свог живота.

Уколико не уложимо мало свести и бриге у очување сопственог здравља, доводимо се у велики ризик за настанак неке из широког спектра кардиоваскуларних болести. Ипак, само мали позитивни заокрети у понашању и свакодневним навикама, као што су престанак пушења, више физичке активности и здравија избалансирана исхрана, штите наше срце и снабдевају га неопходном енергијом, а тако дугорочно чувају и унапређују целокупно наше здравље.

 

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351