Svetski dan srca - 29. septembar 2016. godine
„Osnažite svoj život”
Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine, na inicijativu Svetske federacije za srce (World Heart Federation), sa ciljem da informiše i podigne svest, kako stručne, tako i opšte javnosti, o učestalosti i rasprostranjenosti bolesti srca i srčanog udara, kao i ozbiljnosti njihovih posledica. Kardiovaskularne bolesti godinama unazad predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu, sa 17,3 miliona odnetih ljudskih života svake godine, a procene stručnjaka su da će se ovaj broj do 2030. povećati na čak 23 miliona. Samo u Evropi, od posledica kardiovaskularnih bolesti godišnje umire preko 4,5 miliona stanovnika.
U maju 2012. godine, svetski lideri obavezali su se da će se smrtnost od hroničnih nezaraznih bolesti u svetu do 2025. godine smanjiti za 25%. Hronične nezarazne bolesti odgovorne su za oko trećinu ukupnog broja umrlih u svetu svake godine, a čak polovina od tog broja ide na teret kardiovaskularnih bolesti, uključujući bolesti srca i infarkt.
Svetski dan srca obeležava se 29. septembra. Globalnu kampanju svake godine prati karakterističan slogan koji ukazuje na aktuelnu temu i promoviše ključne poruke za očuvanje zdravlja srca. Svetski dan srca 2016. godine obeležava se pod sloganom „Osnažite svoj život“.
Pored tematski usmerenih i oblikovanih poruka i aktivnosti u sklopu kampanja, zdravstveno-promotivno delovanje Svetske federacije za srce ima za cilj da kontinuirano edukuje javnost da se najmanje 80% prevremenih smrti usled kardiovaskularnih bolesti može izbeći samo ukoliko se pod kontrolu stave četiri glavna faktora rizika za nastanak ovih oboljenja: pušenje, nepravilna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i zloupotreba alkohola. Iako se čini da su ovo poruke koje se često ponavljaju, činjenice govore da ih nismo dovoljno svesni ili makar da ne vode ka željenim promenama ponašanja i životnih stilova.
Tako, recimo, iako se decenijama unazad zna da je duvanski dim odgovoran za širok spektar oboljenja, uključujući i kardiovaskularne bolesti, u svetu puši oko milijardu stanovnika. Svako deseto dete školskog uzrasta je gojazno, fizička aktivnost je sve manje zastupljena, kako među odraslima tako i među decom, dok je, s druge strane, broj ljudi sa nekontrolisanom hipertenzijom i dijabetesom u poslednjim decenijama u značajnom porastu.
Kada je reč o našoj zemlji, skoro jedna trećina odraslih stanovnika je prilikom poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije koje je sprovedeno 2013. godine, izvestilo da im je od strane lekara dijagnostikovana hipertenzija. Povišen krvni pritisak, prema njihovim iskazima datim za potrebe ovog istraživanja, sa zastupljenošću od 31,3%, predstavlja najučestalije oboljenje u odrasloj populaciji u Srbiji.
Između dva istraživanja, u 2006. i 2013. godini, u Srbiji se beleži značajno povećanje procenta gojaznog stanovništva (sa 17,3% na 21,2%). Interesantan je podatak o nepodudaranju rezultata merenja i samoprocene stanja uhranjenosti kod ispitanika. Naime, iako su rezultati merenja pokazali da je svaki peti stanovnik gojazan, prilikom samoprocene uhranjenosti sebe je kao gojaznu osobu okarakterisalo njih svega 16,9%.
Isto istraživanje je pokazalo da rasprostranjenost pušenja u populaciji uzrasta 15 i više godina iznosi 34,7%. Svakodnevnih pušača je bilo 29,2%, i iako ih je manje u poređenju sa 2000. godinom, zapaža se značajno povećanje u odnosu na 2006. godinu.
Kada se sagledaju ovi zabrinjavajući trendovi koji se tiču zdravstvenog stanja našeg stanovništva i njihovih životnih navika, za kardiovaskularna oboljenja u Srbiji, na žalost, postoji više nego pogodno tle. Tokom 2014. godine od posledica bolesti krvotoka u našoj zemlji umrle su 53.993 osobe. Ova grupa oboljenja, sa učešćem od 53,3% u svim uzrocima smrti, ubedljivo je vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Bolesti krvotoka su u istoj, 2014. godini, sa zastupljenošću od 51,5%, činile dominantan uzrok smrti i među stanovnicima Beograda.
Svetski dan srca je globalni pokret koji angažuje pojedince, porodice, zajednice, različite organizacije i čitave države, da udruženo rade na zajedničkom cilju – očuvanju zdravlja srca i smanjenju umiranja od hroničnih nezaraznih bolesti. Ovaj dan i njegova ideja imaju moć da simboličnim akcijama ujedine ljude širom sveta i daju inspiraciju i zamajac aktivnostima na međunarodnom nivou čiji cilj treba da bude dug i kvalitetan život sa zdravim srcem svakog pojedinca na planeti.
Srce je u srcu zdravlja. Ono je glavni pokretač našeg tela i stoga je svaka briga o očuvanju zdravlja srca, dodatno pogonsko gorivo za sve što radimo i želimo od svog života.
Ukoliko ne uložimo malo svesti i brige u očuvanje sopstvenog zdravlja, dovodimo se u veliki rizik za nastanak neke iz širokog spektra kardiovaskularnih bolesti. Ipak, samo mali pozitivni zaokreti u ponašanju i svakodnevnim navikama, kao što su prestanak pušenja, više fizičke aktivnosti i zdravija izbalansirana ishrana, štite naše srce i snabdevaju ga neophodnom energijom, a tako dugoročno čuvaju i unapređuju celokupno naše zdravlje.
