Svetski dan srca - 29.09.2020. - „Svim srcem za zdravo srce”
U maju 2012. svetski lideri su se obavezali da će smanjiti globalnu smrtnost od nezaraznih bolesti za 25% do 2025. godine. Kardiovaskularne bolesti (KVB) su odgovorne za skoro polovinu svih smrtnih ishoda od hroničnih nezaraznih bolesti, što ih čini glavnim „ubicom“ na svetu. Svetska federacija za srce, obeležavanjem Svetskog dana srca upoznaje ljude širom sveta sa činjenicom da su KVB vodeći svetski uzrok smrti koji svake godine odnese 17,9 miliona života i predlaže akcije koje pojedinci i zajednica mogu preduzeti u cilju njihovog sprečavanja i kontrole. Akcije su usmerene ka upoznavanju ljudi sa faktorima rizika, kao što su upotreba duvana, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost čijom se prevencijom i kontrolom može izbeći najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda od ovih bolesti.
Svetski dan srca se ove godine obeležava pod sloganom „Svim srcem za zdravo srce”. Ovogodišnja kampanja ističe značaj bolesti srca i krvnih sudova koje predstavljaju veliki izazov posebno u vreme pandemije bolesti koju izaziva korona virus COVID-19. Ove godine je posebna pažnja usmerena ka zdravstvenim profesionalcima, nacionalnom zdravstvenom sistemu ali i ka individualnoj odgovornosti - za sopstveno zdravlje i zdravlje ranjivih društvenih grupa. Oboleli od kardiovaskularnih bolesti su izloženi većem riziku za razvoj teških formi infekcije ovim virusom, a mogu biti izloženi i riziku zbog bojazni da se blagovremeno jave radi zbrinjavanja i daljeg lečenja, zbog većeg opterećenja zdravstvenih službi.
Epidemiološka situacija u Srbiji
Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2018. godine u Srbiji je umrlo 52.663 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,8% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.
U kardiovaskularne bolesti se ubrajaju: reumatska bolest srca koja čini 0,4% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 13,7%, ishemijske bolesti srca 18,1%, cerebrovaskularne bolesti 19,9%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 47,9% svih smrtnih ishoda od KVB.
Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Tokom 2018. godine od ovog sindroma u Srbiji su umrle 4.652 osobe. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 40,4 na 100.000 stanovnika
Epidemiološka situacija u Beogradu
Prema podacima HNO Gradskog zavoda za javno zdravlje iz 2019. godine broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti je 28.310. Prvo mesto po učestalosti zauzimaju angina pektoris i akutni infarkt miokarda. Broj umrlih iste godine je bio 9.927 a najčešći uzrok smrti su su razna oboljenja srčanog mišića nastala kao posledica povišenog krvnog pritiska, gojaznosti, oštećenja mišića usled prethodnog infarkta.
Uticaji na prevenciju KVB
- Pojedinca: dati primer zdravih navika svojim najbližima
- Zdravstvenog radnika: pomoći pacijentima da naprave pozitivne promene u vezi zdravlja srca
- Poslodavca: ulagati u zdravlje svojih zaposlenih
- Vlade: sprovoditi politike i inicijative koje će dovesti do boljeg zdravlja u društvu, poput dodatnog oporezivanja visoko kalorijskih namirnica, zabrane pušenja i smanjenja zagađenja vazduha; aktivnosti usmerenih na zaštitu i unapređenje položaja posebno osetljivih grupa u društvu.
Pojedinci, zajednice i organizacije su reagovali na pandemiju podržavajući jedni druge, zdravstvenu profesiju i najosetljivije u društvu.
Svi možemo brinuti o zdravlju svog srca i doprineti sprečavanju KVB tako što ćemo se hraniti zdravo, reći „NE“ duvanu i alkoholu i vežbati - dajući primer svojoj deci i najbližima!
Ako imate neku bolest srca, srčanu slabost, dijabetes, visok krvni pritisak ili gojaznost, ne dozvolite da vam KOVID-19 zaustavi redovne preglede!
Nikada ne izbegavajte da pozovete hitnu službu ako je potrebno - medicinski radnici su tu za vas!
Pomozite da Svetski dan srca 2020. učinimo upečatljivijim nego ikad – da postane moćna platforma za pozitivne promene i da pomognemo ljudima da žive duže, bolje i zdravije sa ciljem da napravimo bolje izbore na svim nivoima - od ličnih i naših svakodnevnih izbora, do sprovođenja politika širom sveta, za zdravlje stanovništva.
Naučite šta je potrebno da biste živeli zdrav život i delovali na osnovu tog znanja, promenili svoje ponašanje za bolji kvalitet života sada i u budućnosti.
Najvažnije informacije o bolestima srca možete preuzeti i u PDF formatu.
