10. Мај - међународни дан физичке активности

Сваке године, 10. маја, обележава се Међународни дан физичке активности, под слоганом „Кретањем до здравља“. Овај важан датум се обележава у склопу глобалне иницијативе коју од 2002. године спроводе  земље чланице Светске здравствене организације (СЗО), у циљу указивања на значај физичке активности као једне од кључних активности за унапређење здравља и добробити сваког човека.

Физичка неактивност, уз нездраву исхрану и употребу дувана, представља један од водећих фактора ризика који доприносе глобалном оболевању и умирању од   бројних хроничних незаразних болести - болести срца и крвних судова, дијабетеса, карцинома и респираторних обољења, које у великој мери могу бити спречене или њихове последице ублажене променом начина живота. Она доприноси и неправилном развоју тела и настанку бројних деформитета у дечијем узрасту. Упркос томе, подаци из земље и света указују да последњих година физичка неактивност прераста у праву пандемију у свим узрасним категоријама.



У свету, више од четвртине одрасле популације- 1,4 милијарде, односно свака трећа одрасла жена и сваки четврти одрасли мушкарац, нису довољно физички активни, а преко 80% адолесцената не упражњава препоручени минимум физичке активности.

У нашој земљи, према последњем Истраживању здравља становништва из 2019. године, скоро половина одраслих (41%) је физички неактивна, при чему су жене мање активне од мушкараца. Особе старије од 15 година у просеку проводе близу пет сати дневно седећи, а становници Београда чак и дуже. Прекомерном седењу (седам и више сати дневно) изложена је готово четвртина популације старости 15 и више година. Само 10% грађана редовно шета или вози бицикл у препорученом трајању, док се тек сваки једанаести бави фитнесом, спортом или рекреацијом три пута недељно.


У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75-150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.


ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО БИТИ ФИЗИЧКИ АКТИВАН?

Бити физички активан једна је од најважнијих радњи коју сви људи, без обзира на узрасну категорију, треба да предузму како би очували или унапредили своје здравље.

Користи од физичке активности су бројне:

      Физичка активност снижава крвни притисак, смањује количину масти у организму,  побољшава метаболизам шећера у крви, смањује задржавање хране у цревима, а уједно побошљава циркулацију и снабдевање ткива и органа кисеоником, и повећава ниво андиоксиданаса, чиме смањује ризик од настанка бројних хроничних обољења и поремећаја здравља - болести срца и крвних судова, можданог удара, шећерне болести, карцинома (пре свега дебелог црева, дојке, плућа, простате, јетре, ендометријума) и др.

      Упражњавање физичке активности побољшава развој моторичких вештина, здравље мишићно-скелетног система, контролише телесну тежину, спречава настанак остеопорозе, падова (посебно код старијих особа) и последичних повреда, прелома и инвалидитета.

      Физичка активност умањује стрес, напетост, незадовољство, депресију, који представљају честе психолошке и емоционалне последице седентарног начина живота .

      Она подстиче производњу мелатонина и тиме побољшава и дужину и квалитет сна.

      Вежбање јача самопоуздање, побољшава когнитивне функције и целокупно ментално здравље.

      Физичка активност побољшава стицање и одржавање социјалних вештина и значајно доприноси друштвеној интеграцији.

      Млади људи који су физички активни  имају бољу пажњу и памћење и сходно томе бољи успех у школи, а претпоставља се и да ређе развијају лоше навике као што су злоупотреба дувана, алкохола и других психоактивних супстанци.

      И појединац и друштво у целини имају бројне социоекономске добити од физичке активности, које се пре свега огледају у смањеним трошковима лечења, већој радној продуктивности и стварању здравијег животног окружења.

 

АДЕКВАТНА ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ДОПРИНОСИ СМАЊЕЊУ БРОЈА ПРЕВРЕМЕНИХ СМРТИ ЗА  ГОТОВО 5 МИЛИОНА ГОДИШЊЕ!

 

ОСНОВНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ:

•   Будите физички активни током целог живота – кад год и колико год је могуће!
•   Трудите се да време проведено у седећем положају сведете на минимум.
•   Нека физичка активнот буде разноврсна- мењајте учесталост, интензитет, трајање и врсту физичке активности.
•   Одраслима се препоручује најмање 150 минута умерене аеробне активности недељно, уз најмање две сесије вежби за јачање мишића.
•   Вежбе за флексибилност треба радити најмање два пута недељно.
•   Мала деца треба да буду физички активна најмање 180 минута дневно, кроз различите активности.
•   Школска деца и адолесценти треба да имају барем 60 минута физичке активности сваког дана.
•   Време које деца и млади проводе испред екрана треба ограничити на највише два сата дневно.
•   Особама старијим од 65 година препоручују се додатне активности за одржавање и побољшање равнотеже и координације.
•   Сваки додатни облик физичке активности доноси додатне здравствене користи.
•   Физичку активност увек спроводите у безбедном окружењу и користите одговарајућу опрему.

 

САВЕТ ВИШЕ...

•   Укључите физичку активност у свакодневне обавезе – користите степенице уместо лифта, идите пешке или бициклом до посла или продавнице, паркирајте се даље од улаза. Уколико користите јавни превоз, изађите две станице пре жељене дестинације и прошетајте.
•   Физичка активност не мора бити спорт – рад у башти, чишћење, игра са децом или кућним љубимцима се такође рачунају.
•   Укључите породицу и пријатеље – заједничка активност повећава мотивацију и ствара навику.
•   Поставите реалне циљеве и пратите напредак – вођење дневника активности или коришћење апликација може помоћи у одржавању континуитета.

НЕКА ВАМ ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ БУДЕ ЗАДОВОЉСТВО, А НЕ ОБАВЕЗА!



Уколико желите да проверите своје знање о физичкој активности, то можете учинити попуњавањем теста „Шта знате о физичкој активности“.