10. Мaj - medjunarodni dan fizičke aktivnosti

Svake godine, 10. maja, obeležava se Međunarodni dan fizičke aktivnosti, pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“. Ovaj važan datum se obeležava u sklopu globalne inicijative koju od 2002. godine sprovode  zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u cilju ukazivanja na značaj fizičke aktivnosti kao jedne od ključnih aktivnosti za unapređenje zdravlja i dobrobiti svakog čoveka.

Fizička neaktivnost, uz nezdravu ishranu i upotrebu duvana, predstavlja jedan od vodećih faktora rizika koji doprinose globalnom obolevanju i umiranju od   brojnih hroničnih nezaraznih bolesti - bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa, karcinoma i respiratornih oboljenja, koje u velikoj meri mogu biti sprečene ili njihove posledice ublažene promenom načina života. Ona doprinosi i nepravilnom razvoju tela i nastanku brojnih deformiteta u dečijem uzrastu. Uprkos tome, podaci iz zemlje i sveta ukazuju da poslednjih godina fizička neaktivnost prerasta u pravu pandemiju u svim uzrasnim kategorijama.



U svetu, više od četvrtine odrasle populacije- 1,4 milijarde, odnosno svaka treća odrasla žena i svaki četvrti odrasli muškarac, nisu dovoljno fizički aktivni, a preko 80% adolescenata ne upražnjava preporučeni minimum fizičke aktivnosti.

U našoj zemlji, prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovništva iz 2019. godine, skoro polovina odraslih (41%) je fizički neaktivna, pri čemu su žene manje aktivne od muškaraca. Osobe starije od 15 godina u proseku provode blizu pet sati dnevno sedeći, a stanovnici Beograda čak i duže. Prekomernom sedenju (sedam i više sati dnevno) izložena je gotovo četvrtina populacije starosti 15 i više godina. Samo 10% građana redovno šeta ili vozi bicikl u preporučenom trajanju, dok se tek svaki jedanaesti bavi fitnesom, sportom ili rekreacijom tri puta nedeljno.


U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti (ili 75-150 minuta intenzivne aerobne aktivnosti) nedeljno za odrasle osobe, kao i prosečno 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente.


ZAŠTO JE VAŽNO BITI FIZIČKI AKTIVAN?

Biti fizički aktivan jedna je od najvažnijih radnji koju svi ljudi, bez obzira na uzrasnu kategoriju, treba da preduzmu kako bi očuvali ili unapredili svoje zdravlje.

Koristi od fizičke aktivnosti su brojne:

      Fizička aktivnost snižava krvni pritisak, smanjuje količinu masti u organizmu,  poboljšava metabolizam šećera u krvi, smanjuje zadržavanje hrane u crevima, a ujedno pobošljava cirkulaciju i snabdevanje tkiva i organa kiseonikom, i povećava nivo andioksidanasa, čime smanjuje rizik od nastanka brojnih hroničnih oboljenja i poremećaja zdravlja - bolesti srca i krvnih sudova, moždanog udara, šećerne bolesti, karcinoma (pre svega debelog creva, dojke, pluća, prostate, jetre, endometrijuma) i dr.

      Upražnjavanje fizičke aktivnosti poboljšava razvoj motoričkih veština, zdravlje mišićno-skeletnog sistema, kontroliše telesnu težinu, sprečava nastanak osteoporoze, padova (posebno kod starijih osoba) i posledičnih povreda, preloma i invaliditeta.

      Fizička aktivnost umanjuje stres, napetost, nezadovoljstvo, depresiju, koji predstavljaju česte psihološke i emocionalne posledice sedentarnog načina života .

      Ona podstiče proizvodnju melatonina i time poboljšava i dužinu i kvalitet sna.

      Vežbanje jača samopouzdanje, poboljšava kognitivne funkcije i celokupno mentalno zdravlje.

      Fizička aktivnost poboljšava sticanje i održavanje socijalnih veština i značajno doprinosi društvenoj integraciji.

      Mladi ljudi koji su fizički aktivni  imaju bolju pažnju i pamćenje i shodno tome bolji uspeh u školi, a pretpostavlja se i da ređe razvijaju loše navike kao što su zloupotreba duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

      I pojedinac i društvo u celini imaju brojne socioekonomske dobiti od fizičke aktivnosti, koje se pre svega ogledaju u smanjenim troškovima lečenja, većoj radnoj produktivnosti i stvaranju zdravijeg životnog okruženja.

 

ADEKVATNA FIZIČKA AKTIVNOST DOPRINOSI SMANJENJU BROJA PREVREMENIH SMRTI ZA  GOTOVO 5 MILIONA GODIŠNJE!

 

OSNOVNE PREPORUKE ZA FIZIČKU AKTIVNOST:

•   Budite fizički aktivni tokom celog života – kad god i koliko god je moguće!
•   Trudite se da vreme provedeno u sedećem položaju svedete na minimum.
•   Neka fizička aktivnot bude raznovrsna- menjajte učestalost, intenzitet, trajanje i vrstu fizičke aktivnosti.
•   Odraslima se preporučuje najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, uz najmanje dve sesije vežbi za jačanje mišića.
•   Vežbe za fleksibilnost treba raditi najmanje dva puta nedeljno.
•   Mala deca treba da budu fizički aktivna najmanje 180 minuta dnevno, kroz različite aktivnosti.
•   Školska deca i adolescenti treba da imaju barem 60 minuta fizičke aktivnosti svakog dana.
•   Vreme koje deca i mladi provode ispred ekrana treba ograničiti na najviše dva sata dnevno.
•   Osobama starijim od 65 godina preporučuju se dodatne aktivnosti za održavanje i poboljšanje ravnoteže i koordinacije.
•   Svaki dodatni oblik fizičke aktivnosti donosi dodatne zdravstvene koristi.
•   Fizičku aktivnost uvek sprovodite u bezbednom okruženju i koristite odgovarajuću opremu.

 

SAVET VIŠE...

•   Uključite fizičku aktivnost u svakodnevne obaveze – koristite stepenice umesto lifta, idite peške ili biciklom do posla ili prodavnice, parkirajte se dalje od ulaza. Ukoliko koristite javni prevoz, izađite dve stanice pre željene destinacije i prošetajte.
•   Fizička aktivnost ne mora biti sport – rad u bašti, čišćenje, igra sa decom ili kućnim ljubimcima se takođe računaju.
•   Uključite porodicu i prijatelje – zajednička aktivnost povećava motivaciju i stvara naviku.
•   Postavite realne ciljeve i pratite napredak – vođenje dnevnika aktivnosti ili korišćenje aplikacija može pomoći u održavanju kontinuiteta.

NEKA VAM FIZIČKA AKTIVNOST BUDE ZADOVOLJSTVO, A NE OBAVEZA!



Ukoliko želite da proverite svoje znanje o fizičkoj aktivnosti, to možete učiniti popunjavanjem testa „Šta znate o fizičkoj aktivnosti“.