Ултравиолетно (УВ) зрачење саставни је део сунчеве светлости, али може настати и на друге начине у оквиру различитих индустријских, комерцијалних, или забавних активности.

УВ зрачење је део укупног спектра (таласне дужине 100-400 нм) сунчеве светлости, и, иако његов већи део бива апсорбован током проласка кроз озонски омотач Земљине кугле, део зрачења (УВ А) који прође до површине може имати утицаја на здравље људи.

У мају 2012. светски лидери су се обавезали да ће смањити глобалну смртност од незаразних болести за 25% до 2025. године. Кардиоваскуларне болести (КВБ) су одговорне за скоро половину свих смртних исхода од хроничних незаразних болести, што их чини главним „убицом“ на свету. 

Светска федерација за срце, обележавањем Светског дана срца упознаје људе широм света са чињеницом да су КВБ водећи светски узрок смрти који сваке године однесе 17,9 милиона живота и предлаже акције које појединци и заједница могу предузети у циљу њиховог спречавања и контроле. Акције су усмерене ка упознавању људи са факторима ризика, као што су употреба дувана, нездрава исхрана и физичка неактивност чијом се превенцијом и контролом може избећи најмање 80% превремених смртних исхода од ових болести.

Светски дан контрацепције се обележава сваке године, 26. септембра. почевши од 2007. године. Кампања је покренута на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања. Такође, неопходно је младима омогућити што адекватнији приступ информацијама о сексуалном и репродуктивном здрављу.

Тематски неодвојив део кампање је и планирање породице као изузетно важно питање јавног здравља и са индивидуалног и са ширег друштвеног аспекта. Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја.

Последњих неколико година електрични тротинети постају све популарније превозно средство, пре свега у градовима, и користи их углавном млађа популација или пословни људи у циљу избегавања собраћајних гужви.

Позитивне стране све веће употребе ових превозних средстава јесу пре свега мање гужве у саобраћају и мање загађење ваздуха у градовима, као и боравак на отвореном и већи индивидуални комодитет услед непостојања потребе за паркинг простором. Лако се склапају, не заузимају много места и сходно томе се могу држати у затвореном простору - канцеларији, чекаоници и сл.

У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 28. септембра до 4. октобра под слоганом „Подржимо дојење за здравију планету”.

Слоган овогодишње Светске и националне недеље дојења указује нам на важност дојења у очувању животне средине и њен утицај на климатске промене, као и на императив заштите, промовисања и подршке дојењу за здравље људи и здравију животну средину.

Свет се током неколико претходних месеци суочава са највећим глобалним здравственим изазовом још од времена велике пандемије грипа након Првог светског рата.

На почетку пандемије је велики проблем представљао недостатак сазнања о биолошким карактеристикама вируса, механизмима преношења, начину на који се развија болест, као и веома широк спектар различитих симптома и тежине клиничке слике.

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење. Од 2016. године све теме су у складу са Циљевима одрживог развоја које су поставиле Уједињене нације.

Размишљање о начинима спречавања и сузбијања заразне болести COVID-19 намеће основно питање – како спречити заражавање и тиме ограничити (или успорити) ширење болести у популацији? Познавање главних путева преноса COVID-19 пружиће нам део одговора на постављено питање.

Вирус се уобичајено преноси са човека на човека путем капљица које особа производи када кија, кашље, говори и сл. Не треба заборавити да опасност индиректно прети и од капљица које не доспеју директним путем до изложене особе, већ се зауставе на доступним површинама и предметима. Уколико особа дође у контакт са контаминираном површином или предметом, нпр. додиривањем рукама, заражавање је могуће уколико се неопраним рукама додирују уста, нос или очи.