Ултравиолетно (УВ) сунчево зрачење

suncevo zracenjeУлтравиолетно (УВ) зрачење саставни је део сунчеве светлости, али може настати и на друге начине у оквиру различитих индустријских, комерцијалних, или забавних активности.

УВ зрачење је део укупног спектра (таласне дужине 100-400 нм) сунчеве светлости, и, иако његов већи део бива апсорбован током проласка кроз озонски омотач Земљине кугле, део зрачења (УВ А) који прође до површине може имати утицаја на здравље људи.

Иако повремено и умерено излагање УВ зрачењу може бити од користи за наш организам, због дужег и неконтролисаног излагања могу се јавити и теже последице по здравље, као што су: различити облици рака коже; убрзано старење коже; катаракта и друге болести очију (фотосензитивни кератитис и коњуктивитис, трајно оштећење рожњаче, жуте мрље, и др.); слабљење имуног система (супресија имуног одговора, повећан ризик настанка инфекција, смањења делотворност хуманих вакцина). Посебно ризичну групу чине деца.

Из наведених разлога, као превентивна мера за заштиту здравља становника и посетилаца Београда, од великог је значаја реализација Програма праћења ултравиолетног зрачења у животној средини на територији града коју Градски завод за јавно здравље обавља на основу уговора потписаног са Секретаријатом за заштиту животне средине Градске управе града Београда.

Утврђена је репрезентативна локација за мерење УВ сунчевог зрачења, и то на Ади Циганлији као најпосећенијем рекреативном подручју у Београду, које се пре свега користи за купање и сунчање током летњег периода.

Препоруке за излагање сунцу у односу на УВ индекс

На ниво УВ зрачења могу утицати: висина сунца у току трајања обданице (при већим висинама сунца већи су интензитети), географска ширина (са смањивањем ширине расте интензитет), облачни покривач (облачност смањује интензитет), надморска висина (на већим висинама је јаче зрачење), озон (смањивањем количине озона јача УВ), рефлексија тла (нпр. снег рефлектује око 80% УВ а светли песак око 20%).

УВ индекс (УВИ), који се користи за обавештавање јавности, је релативна јединица (бездимензионална) и вредности се крећу од 0 па навише у зависности од претходно набројаних фактора:

ИНДЕКС УВ КАТЕГОРИЈА ИЗЛАГАЊЕ СУНЦУ
11 и више екстремна екстремна заштита
8-10 врло висока екстремна заштита
6-7 висока потребна заштита
3-5 средња потребна заштита
1 и 2 ниска слободно

Према географском положају и према вишегодишњим подацима из међународних центара, у Београду је годишњи ход УВИ вредности при ведром времену следећи: почетком године су ниске, у другој половини марта достижу вредности средње категорије, даље расту, да би у јулу ушле у категорију врло високих; у јулу су максималне вредности (категорија врло високих), а затим вредности опадају симетрично првој половини године, да би крајем октобра ушле у категорију ниских вредности. Другим речима, у већем делу године је потребно предузимати мере заштите.

Током месеца августа 2020. године, средње дневне вредности УВ индекса су се кретале од 1 до 5, што спада у ниску и средњу категорију интензитета УВ зрачења, и захтева примену индивидуалних заштитних мера у циљу смањења ризика од штетних ефеката излагању УВ радијацији, нарочито што су повремено бележене и сатне вредности УВИ до 8.

Вредности УВ индекса су јавности доступне на wеб порталу www.beoeko.com, а савети за понашање становништва, нарочито осетљивих група (деца, стари) у ситуацијама високих вредности УВ индекса су доступни на wеб страници Градског завода за јавно здравље Београд, као и у средствима јавног информисања.


Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351