Утицај високих температура на здравље - како се заштитити?

suncevo zracenjeИзразито високе температуре околине представљају озбиљну претњу по здравље, нарочито уколико трају више дана узастопно, (тзв. "топлотни талас"). Оне могу изазвати здравствене тегобе ког било кога, али су на њих посебно осетљива мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе оболеле од различитих хроничних болести-кардиоваскуларних, цереброваскуларних, респираторних, шећерне болести и сл.

Такође су угожене и особе које вежбају или раде на отвореном због директне изложености дејству сунчевих зрака, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.

TОПЛОТНИ ТАЛАС је метеоролошка појава коју карактеришу повишене температуре атмосферског ваздуха са вредностима изнад 32°Ц у трајању од 3 и више узастопних дана, а што је често пропраћено и повећањем процента релативне влажности ваздуха и смањењем брзине струјања ваздуха, који додатно оптерећују систем терморегулације организма.
У условима повишене температуре и влажности ослобађање топлоте је отежано и наше тело мора да уложи додатни напор како би своју температуру одржавало у границама нормале. Услед великих врућина и прекомерног излагања сунцу и топлоти могу настати различита непријатна стања изазвана поремећајем регулације телесне температуре, попут топлотног осипа, едема, синкопе, грчева или топлотне слабости. Стања која највише брину јесу сунчаница - као врло честа појава, и топлотна исрпљеност и топлотни удар - због озбиљних компликација које могу изазвати.

ПРИДРЖАВАЊЕМ НЕКИХ ОСНОВНИХ САВЕТА МОЖЕТЕ НА ВРЕМЕ СПРЕЧИТИ НАСТАНАК ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА УЗРОКОВАНИХ ВРУЋИНОМ И ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА:


СКЛОНИТЕ СЕ СА СУНЦА!

  • Не излажите се врућини уколико то није неопходно и избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана (10.00 - 17.00 ч).
ИЗБЕГАВАЈТЕ ВЕЛИКИ ФИЗИЧКИ НАПОР!
  • Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана - у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру)
  • Избегавајте вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана.
АДЕКВАТНО СЕ ОБУЦИТЕ!
  • Носите лагану, широку одећу светлих боја, од природних материјала!
  • Носите шешир или капу са широким ободом.
  • Носите наочаре за сунце са одговарајућим УВ филтерима.
РАСХЛАДИТЕ СЕ!
  • Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води.
ПИЈТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ!
  • Редовно уносите течност - пре свега воду.
  • Супе, млаки чајеви и свежи воћни сокови су такође добар извор течности и енергије у топлим летњим данима.
  • Увек носите воду са собом када боравите на отвореном.
АДЕКВАТНО СЕ ХРАНИТЕ!
  • Једите чешће, мање оброке.
  • Оброци треба да буду лагани - избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату беланчевинама.
  • Узимајте више сезонског воћа и поврћа.
  • Избегавајте алкохол, газиране напитке и напитке са превише кофеина и шећера.
ПОСЕБАН ОПРЕЗ КОД УЗИМАЊА ЛЕКОВА!
  • Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
РАСХЛАДИТЕ ПРОСТОР У КОМЕ БОРАВИТЕ!
  • Дом и радне просторије адекватно расхлађујте, тако да температура и просторијама у којима боравите не прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.
  • Уколико немате клима уређај у свом дому или на радном месту, у раним јутарњим сатима отворите сва врата и прозоре како бисте простор адекватно проветрили и расхладили, а затим спустите ролетне и затворите врата и прозоре на сунчаној страни, како би у просторије улазило што мање топлоте.
  • У току ноћи држите прозоре отвореним.
  • Многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух - за време великих врућина искључите из струје све оне уређаје које не користите.
ОПРЕЗНО У ВОЗИЛИМА!
  • Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка у возило обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.
  • Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне.
  • ДЕЦУ И КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ НИКАДА НЕМОЈТЕ ОСТАВЉАТИ САМЕ У ВОЗИЛИМА, ЧАК НИ У ХЛАДУ!
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА НАЈУГРОЖЕНИЈЕ!
  • Научите децу и старије особе како да се правилно заштите од врућине и контролишите их.
  • Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никако их немојте излагати директном сунчевом зрачењу!
  • Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!
ПРИДРЖАВАЈТЕ СЕ ПРЕПОРУКА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА СВЕ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ВРУЋИНА!

ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА!
Уколико ви или неко од ваших ближњих осети главобољу, мучнину, вртоглавицу, добије нагон за повраћањем, а боравите или сте боравили на сунцу дуже времена, потребно је јавити се лекару (ово је нарочито важно за млађу децу, хроничне болеснике и старије особе)!

ТЕГОБЕ ИЗАЗВАНЕ ТОПЛОТОМ - КАКО ИХ ПРЕПОЗНАТИ И ТРЕТИРАТИ

ТОПЛОТНИ ОСИП - један је од раних знакова потенцијалног топлотног стреса. Настаје у топлим и влажним условима у којима кожа и одећа остају влажне, услед неиспареног зноја. Њиме могу бити захваћене мале површине коже, али и целокупна површина трупа.

КАКО ГА СПРЕЧИТИ ИЛИ УБЛАЖИТИ
: Често мењање чисте и суве одеће, требало би примењивати како као превентивну меру, тако и у случају већ насталог топлотног осипa.

ТОПЛОТНИ ЕДЕМ - Отоци који могу јавити и на рукама, а најчешће се јављају на ногама услед неадекватног прилагођавања организма на високе температуре.

КАКО ИХ УБЛАЖИТИ:
Третирају се једноставо, подизањем ногу и расхлађивањем. До опоравка долази након боравка у хладнијем окружењу у трајању од 1-2 дана.

ТОПЛОТНА СИНКОПА - Сматра се најблажим поремећајем терморегулације. Карактерише је губитак свести у току обављања физичке активности при изложености повишеној температури околине у дужем периоду времена (пољопривредни, грађевински радови и сл.). До синкопе најчешће долази већ након 2 сата рада у условима повишене температуре околине услед повећаног губитка и недовољног уноса течности у току рада. Осим губитка свести, присутни су и хладна и влажна кожа и слаб пулс.

КАКО ЈЕ СПРЕЧИТИ:
  • Смањити интензитет физичке активности или скратити време изложености дејству повишене температуре околине.
  • Редовно уносити течност (1 чаша воде/20мин) у устаљеном ритму, без обзира на евентуално одсуство осећаја жеђи.
  • Обучити раднике да се међусобно осматрају ради правовременог уочавања почетних симптома дехидрације, да би се спречило даље погоршање стања и још већа дехидрација.
КАКО ЈЕ ТРЕТИРАТИ:
  • Ово стање захтева медицинску помоћ, а до њеног пружања особу би требало преместити на хладнију локацију, поставити је у водораван положај, и, уколико је свесна, започети рехидрацију давањем малих гутљаја охлађене воде.
ТОПЛОТНИ ГРЧЕВИ - Настају због прекомерног знојења током напора у изузетно топлој средини. Испољавају се у виду невољних спазама, углавном мишића доњих и горњих екстремитета, као и мишића стомака, праћених болом. Настају нагло у току саме физичке активности или, пак, 2-3 сата након престанка рада. Често почињу нагло- у шакама, потколеницама или стопалима. Бол је често толико јак да онеспособљава особу за даљи рад. Мишићи постају тврди , напети и тешко се опуштају.

Топлотни грчеви последица су прекомерног губитка течности и електролита (соли)- натријума, калијума и магнезијума, које настаје јаким знојењем при великим напорима. Чести су код физичких радника који раде у котларницама, челичанама и рудницима.

КАКО ИХ СПРЕЧИТИ:
  • Смањити ниво физичких активности или скратити период изложености повишеној температури околине.
  • Редован унос течности, пре свега воде, по устаљеном ритму, без обзира на жеђ.
КАКО ИХ ТРЕТИРАТИ:
  • Преместити се у хладнији простор.
  • Ослободити се вишка одеће.
  • Пити охлађену слану воду или комерцијалне производе за рехидрацију (Оросал и сл.).
НАПОМЕНА: Топлотни грчеви се могу спречити или лечити пијењем напитака или једењем хране која садржи со. Особи ретко треба интравенски надокнађивати течност и електролите. Таблете соли могу спречити топлотне грчеве, али често узрокују осећај нелагоде у желуцу и треба их избегавати. Узимање превише соли може узроковати задржавање течности у организму (едем).

СУНЧАНИЦА - настаје прекомерним директним излагањем, пре свега главе и врата, сунчевим зрацима. Почиње јаком главобољом и порастом телесне температуре. Често се могу јавити, умор и малаксалост, поспаност и вртоглавица, зујање у ушима или краткотрајни губитак слуха, а код старијих особа често може доћи и до губитка свести.

Како би је спречили најважније је избегавати дужи боравак на сунцу и главу прекрити адекватним шеширом, качкетом или капом светлих боја. По могућству главу и врат треба повремено расхлађивати квашењем.

Прва помоћ код сунчанице:
  • Особу треба одмах склонити са сунца (у климатизовану или замрачену и добро проветрену просторију).
  • Истуширати је млаком водом (или је бар умити и ставити јој хладне облоге на чело и врат).
  • Дати јој да пије течност (чај, сок или обичну воду). Течност не треба давати одједном у великој количини, већ чешће пута по мање.
  • Одмор је неопходан, а следећег дана се никако не треба излагати сунцу!
Ако се тегобе наставе или се погоршавају, потребно је јавити се лекару!

ТОПЛОТНА ИСЦРПЉЕНОСТ - најчешће се јавља код неаклиматизованих особа у току првих дана изложености дејству повишене температуре околине главном настаје услед претеране физичке активности у условима повишене спољне температуре и влажности ваздуха. Манифестује се појачаним знојењем, грчевима у мишићима, главобољом, поремећајем оштрине вида, повраћањем, падом крвног притиска и малаксалошћу, као и губитком свести.

Прва помоћ код топлотне исцрпљености:
  • Особу треба одмах сместити у хлад или расхлађену, по могућству замрачену просторију, и скинути јој одећу.
  • Рахладити је поливањем млаком водом или стављањем хладних облога на главу и потиљак.
  • Дати јој да пије расхлађену течност- воду или благи биљни чај у малим гутљајима.
Код овог стања обавезно треба потражити медицинску помоћ, због могућег прогредирања у стање топлотног удара. Препоручује се интравенска надокнада течности у здравственој установи.

ТОПЛОТНИ УДАР - сматра се најтежом компликацијом термичког стреса, која захтева неодложну медицинску интервенцију. До овог стања долази у условима повишене амбијенталне температуре и високог процента релативне влажности ваздуха (>70%), као и мале брзине струјања ваздуха. Топлотни удар може да настане, не само због прекомерног излагања директним сунчевим зрацима већ и услед влажног и прегрејаног ваздуха, поготово код радника у пекари, кухињи, крај високих пећи, али и у прегрејаном аутомобилу, јавном превозу, па чак и у стану.

Топлотни удар је стање које настаје када се тело прегреје у релативно кратком временском року. Настаје нагло, услед прекомерног повишења телесне температуре и немогућности организма да температуру одржи у нормалним границама.

Симптоми топлотног удара су: телесна температура виша од 40°C, општа слабост, топла и сува кожа без знојења, убрзан пулс и дисање, пад крвног притиска, вртоглавица, главобоља, мучнина, повраћање, дрхтање, ментална конфузија и некада губитак свести (што може бити и први знак)

Прва помоћ код топлотног удара:

Топлотни удар је озбиљно стање које захтева неодложну медицинску помоћ!

Ако сумњате на топлотни удар, одмах позовите хитну помоћ или се јавите у најближу здравствену установу!

Уколико здравствене службе нису доступне или је потребно више времена до указивања стручне помоћи, неопходно је да учините следеће:
  • Особу одмах склоните са сунца или из прегрејане просторије и скините јој сву сувишну одећу.
  • Умијте је или истуширајте не превише хладном водом. Уколико вода није доступна, изложите је струјању ваздуха (нпр. расхлађивање вентилатором).
  • Дајте јој течност, уколико стање то дозвољава.
Након опоравка од топлотног удара, повећана је осетљивост на високе температуре и током следећих недеља. Најбоље је избегавати високе температуре и физичку активност све док лекар не да одобрење.

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351