Понекад се ходање по леду и поледици не може избећи. Уколико немате другог избора и морате да пређете преко залеђене површине придржавајте се следећих савета:

•    Ходајте полако и правите мање кораке.
•    Останите фокусирани и гледајте испред себе. Немојте разговарати мобилним телефоном, нити куцати поруке док ходате.
•    Ослободите се ометања приликом ходања. Одложите мобилни телефон и немојте носити велике терете како не бисте изгубили равнотежу.
•    Нека вам руке буду слободне како би вам помогле у одржавању равнотеже - немојте их држати у џеповима.
•    Избегните искушење да трчите како бисте стигли на превоз и не претрчавајте преко пешачког прелаза (посебан опрез када ходате преко белих површина на зебри).

ПОКУШАЈТЕ ДА ПАДНЕТЕ БЕЗБЕДНО!
Нажалост, незгоде се дешавају и неки падови се не могу избећи. Покушајте да ублажите пад придржавањем следећих савета:
Ако осетите да почињете да падате, трудите се да избегнете пад на колена, зглобове или леђа. Покушајте да паднете на меснати део тела, на пример на бок, задњицу или рамена. Немојте испружити руке како бисте прекинули пад јер на тај начин повећавате ризик од прелома шаке и ручног зглоба. Уколико је могуће нека вам лактови буду савијени, а тело опуштено. Опуштени мишићи помажу да се ударац након пада равномерније распореди по телу, и самим тим смањује шансе за повреду. Ако је ваше тело укочено, то може повећати ризик од прелома кости.

Сваки дан без дувана је - ДОБАР ДАН

У Србији се обележава 31. јануар – Национални дан без дувана, ове године, као и претходне, под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”. Прошлогодишња кампања се наставља са циљем постизања континуираног здравствено - промотивног деловања и слања недвосмислених порука у вези са штетношћу конзумирања дуванских производа. На овај начин, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и свих дуванских производа, као и свих врста изложености овим производима, посебно се наглашава значај престанка пушења, што је у условима пандемије KОВИД-19 добило нову јавноздравствену димензију.

Још од настанка човека као свесног бића постоји свест о постојању болести и потреби да се она лечи. Болест се лечила према искуству и скромном знању, а све у вези ње приписивало вишој сили. Током миленијума и векова знања су се стицала и преносила, али без великих резултата. Заразне болести су и даље харале и односиле милионе живота.

Трећа недеља јануара се од 2007. године, на иницијативу и под покровитељством Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), обележава као Европска недеља превенције рака грлића материце. Ове године ће се она, шеснаести пут заредом у нашој земљи, обележити у периоду од 17 - 23. јануара 2022. године.

Имајући у виду значај ове теме, Градски завод за јавно здравље Београд је, у оквиру пројекта „Превенција настанка повреда код осетљивих популационих група“ који је подржао Секретаријат за здравство Управе града Београда, припремио публикацију под називом „Најчешће врсте повреда и како их спречити“, са циљем да читаоцима приближи тему превенције повреда и ближе их упозна са најчешћим врстама ненамерних повреда, факторима ризика за њихов настанак, најчешћим механизмима повређивања, са начинима како их спречити, али и како реаговати уколико до повреде дође.

Прошла је још једна година пуна неизвесности и брига изазваних епидемијом вируса КОВИД -19. Новогодишњи празници су пред нама - и ове године, као и претходне, мањи ће бити број прослава праћених професионалном употребом пиротехнике.

Зимски дани су увелико стигли и празнична атмосфера се осећа у ваздуху. Након још једне тешке и напорне године, већина нас ће пожелети да се склони из ужурбаних и сивих градова и оде на зимовање по мало снега и свежег ваздуха. Планине представљају један од најбољих избора за бег од свакодневних обавеза и прикупљање енергије за нове изазове које ће донети предстојећа година. Међутим, колико год да скијање, санкање и играње на снегу звучи узбудљиво и занимљиво, зима и снег могу бити и веома непредвидиви и са собом носити низ различитих опасности.