Svetski dan bubrega se obeležava od 2006. godine, svakog drugog četvrtka u mesecu martu, i to na inicijativu i pod tradicionalnim pokroviteljstvom Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations).

Obeležavanje ovog datuma za cilj ima podizanje svesti o važnosti bubrega, kao i slanje snažne poruke javnosti u vezi sa činjenicom da su bolesti bubrega česte i veoma ozbiljne, ali da ih je, s druge strane, moguće prevenirati i uspešno lečiti.

Maligne bolesti predstavljaju jedan od gorućih i rastućih globalnih problema. To najbolje ilustruju podaci Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima je, za samo četiri godine, broj obolelih u svetu porastao za čak 11% - sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 milion u 2012. godini.

Prema istom izvoru, u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta. Procene za budućnost nisu nimalo optimističnije te se očekuje da će do 2032. godine obolevanje od raka porasti za čak 70%, a da će najveći deo tog porasta podneti nerazvijene i srednjerazvijene zemlje gde je životni vek stanovništva sve duži, a gde istovremeno postoji problem izraženih socijalno-ekonomskih nejednakosti u društvu.

U vreme i neposredno nakon epidemije gripa javljaju se često bakterijske infekcije koje su komplikacije gripa. Najčešće su upale pluća (pneumonije), upale srednjeg uha (otitis media) i upale sinusa izazvane raznim bakterijama, ali najčešće pneumokokom.

Invazivne forme ovih infekcija zovu se pneumokokna bolest i mogu da ugroze život. Aktuelna je tema pa želimo da podsetimo na mogućnost zaštite od ove bolesti vakcinama.

Međunarodni dan dece obolele od malignih bolesti, 15. februar, uspostavljen je 2002. godine od strane Međunarodne konfederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka. Ovaj datum danas se obeležava u više od 85 zemalja širom sveta, a u Srbiji je, na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja, 2013. godine ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendara javnog zdravlja.

Prijave stručnih ispita za martovski ispitni rok obaviće se u periodu od 13. do 14. februara i od 20. do 24. februara 2017. godine u periodu od  8 do 12 časova (15. i 16. februar su neradni dani usled državnog praznika).

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, maligne bolesti su među vodećim uzorcima oboljevanja i umiranja u svetu, sa oko 14 miliona obolelih i 8,2 miliona  smrtnih slučajeva. Ova grupa bolesti takođe je odgovorna za 20% smrtnih slučajeva u  Evropskom regionu, sa više od 3 miliona novih slučajeva i 1,7 miliona umrlih svake  godine. Rak je najčešći uzrok smrti i bolesti u Evropi posle kardiovaskularnih  oboljenja.

Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka  svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Od prošle godine  započeta je trogodišnja kampanja pod sloganom „Mi možemo, ja mogu” kojom se podseća  da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog tereta malignim  bolestima.

Gradski zavod za javno zdravlje obeležio je ovogodišnju Evropsku nedelju prevencije raka grlića materice zajedno sa Crvenim krstom Beograda i Udruženjem studenata medicine (IFMSA) u Šoping centru Karaburma u subotu, 28.01.2017. godine od 12.00 do 14.00 sati.

Cilj manifestacije je bio podizanje svesti građana o ovom problemu, a posebno senzibilizacija žena o važnosti edukacije u vezi sa sprečavanjem raka grlića materice i redovnih poseta kod izabranog ginekologa.

Nacionalni dan bez duvanskog dima ove godine se u našoj zemlji obeležava pod  sloganom: “Odrasli puše i mene guše”, kojim se želi skrenuti pažnja javnosti na sve  negativne posledice pušenja, posebno po zdravlje dece i mladih, zbog čega je neophodno potpuno ih zaštititi od izloženosti duvanskom dimu.

Ne postoji bezbedan nivo  izlaganja duvanskom dimu i jedina efikasna zaštita je njegova potpuna eliminacija iz  okruženja.  Dokazi iz brojnih istraživanja nesumnjivo govore da upotreba duvana i duvanskih  proizvoda povećava rizik od nastanka brojnih hroničnih nezaraznih oboljenja. Čak i  sam boravak u bilo kom javnom, radnom ili životnom prostoru u kome je prisutan  duvanski dim, i nepušače dovodi u rizik od nastanka širokog spektra poremećaja zdravlja.