Гнojнo зaпaљeњe дeсни у oкoлини зубa (aкутни пaрoдoнтaлни aпсцeс)
Гнојно запаљење десни у околини зуба (акутни пародонтални апсцес) је најчешће обољење потпорног ткива зуба (пародонцијума) које има буран ток и јавља се као компликација већ постојеће пародонтопатије одраслих (обољење оних ткива која држе зуб у вилици), а представља гнојну колекцију смештену поред зуба.
Болест може имати краћи бурни и дуготрајан ток са блажим и прикривеним симптомима. Зачепљење и затварање гнојног садржаја у потпуно затворену колекцију настаје уколико је спречена дренажа (отицање) гноја који је створен запаљењем. Знаци болести су болан оток поред, а не изнад корена зуба, црвенило десни (гингиве), осетљивост зуба на притисак (куцкање инструментом по зубу). Ређе се јавља температура, малаксалост, главобоља, повишена седиментација и повећан број леукоцита.
Уколико је овај процес дуготрајан може да прерасте у бурнију варијанту па да се смири или да поново пређе у стање које пацијент примећује као болни оток који гноји. Исто тако, ово болно стање настаје ако се не лечи, или неправилно лечи дуготрајни процес или ако између зуба и десни западне страно тело, длака четкице за зубе, део чачкалице, рибља кост или оштећени корен зуба. Резултат свега наведеног је ширење запаљења у околна ткива.
Уколико се више пута понови описана ситуација, било би потребно утврдити да се случајно не ради о озбиљним болестима: остеомијелиту (гнојно запаљење кости), планоцелуларном карциному или еозинофилном гранулому, што значи да је потребно искључити ова обољења.
Неопходно би било да се пацијент што пре обрати стоматологу како би се поставила дијагноза и предузело лечење.
До дијагнозе се у највећем броју пародонталних обољења долази на основу: интервјуа који стоматолог обави са пацијентом, прегледа у ординацији, и рендгенског снимања зуба разним техникама и из више углова. „Обични“, дводимензионални рендгенски снимак (ретроалвеоларни снимак и ортопантомограм) може понекад дати делимични увид у стање кости у околини зуба, због преклапања структура ткива, па се у савременим ординацијама може приступити и снимању помоћу компјутеризоване томографије која даје дубинску тродимензионалну слику, да би се одредиле границе и обим оштећеног коштаног дефекта проузрокованог апсцесом.
У сваком случају, стоматолог ће после снимања приступити просецању, дренажи и киретажи (љуштењу) оболелог ткива, у локалној анестезији, и те одстрањене делове ткива послати на патохистолошки преглед, применити локалну и општу терапију (антибиотици) и дати упутства о даљем лечењу.
Када се акутна упала смири онда је потребно решавати узрок настајања апсцеса и рехабилитовати пацијента у потпуности.
