Međunarodni dan medicinskih sestara obeležava se u celom svetu svake godine 12. maja, u spomen na rođenje Florens Najtingel, britanske medicinske sestre, začetnice modernog sestrinstva, kao priznate profesije.

Florens Najtingel je bila medicinska sestra koja je još sredinom XIX veka govorila kako se jedino znanjem i veštinama može doprineti poboljšanju zdravlja ljudi. Svake godine Međunarodno veće sestara za obeležavanje Međunarodnog dana medicinskih sestara preporučuje aktivnosti sestrama širom sveta.

Imajući u vidu da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za Evropski region, približno 31% stanovnika starog kontinenta starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno, ne čudi procena da se upravo fizička neaktivnost smatra odgovornom za čak oko milion smrtnih ishoda u Evropi svake godine.

Takođe, nedovoljna fizička aktivnost dominantno je odgovorna za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja raka dojke, debelog creva i dijabetesa, kao i za skoro svaki treći slučaj ishemijske bolesti srca.

Pre više od 150 godina Ignaz Semmelwieis (1818-1865) pokazao je da je puerperalna sepsa zarazna bolest koja se širila od bolesnika do bolesnika rukama zdravstvenih radnika. Od tada, mnoge su studije pokazale da su kontaminirane ruke odgovorne za prenošenje infekcija.

Zbog toga uvek treba naglašavati neophodnost redovne higijene ruku, kao jedne od najvažnijih mera za sprečavanje bolničkih infekcija u zdravstvenim ustanovama. Odgovornost je zdravstvene ustanove da osigura odgovarajući broj mesta za higijenu ruku i sredstva na bazi alkohola, koja su lako dostupna svim zdravstvenim radnicima.

Svake godine u svetu preko 1,35 miliona ljudi izgubi život, a više desetina miliona bude lakše ili teže povređeno u saobraćajnim nezgodama. Povrede u saobraćaju zauzimaju osmo mesto među svim uzrocima prevremenog umiranja, dok su kod dece uzrasta 5-14 godina i mladih odraslih osoba uzrasta 15-29 godina one vodeći uzrok smrti i invaliditeta.

Shodno tome, među mnogobrojnim aktivnostima namenjenim poboljšanju bezbednosti i smanjenju broja nastradalih u saobraćaju, Generalna Skupština Ujedinjenih nacija donela je odluku o održavanju Globalnih nedelja bezbednosti na putevima u cilju skretanja pažnje stručne i opšte javnosti na različite faktore i aktivnosti koji mogu doprineti smanjenju broja i posledica saobraćajnih nezgoda.

Tokom aprila 2019.godine, Gradski zavod za javno zdravlje je obavio redovnu kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće na 32 javne česme sa izvorskom vodom u užoj i široj zoni grada. Ova kontrola se obavlja u okviru programa monitoringa kvaliteta podzemnih voda na teritoriji Beograda, finansiranog od strane Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Da bi voda mogla da se koristi za piće mora da bude zdravstveno bezbedna, tj. ispravna i u pogledu fizičko-hemijskih i u pogledu mikrobioloških osobina, odnosno da ispunjava uslove važećeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u čije obeležavanje se uključila Srbija od početka.

Ova četrnaesta nedelja imunizacije u Evropskom regionu, obeležava se istovremeno u svim regionima SZO.

Dolaskom lepog vremena i uskršnjih i prvomajskih praznika veliki broj naših sugrađana će se truditi da predstojeće slobodne dane iskoristi za neko kraće ili duže putovanje u društvu svojih najmilijih. Mnogi će se opredeliti za put sopstvenim vozilom, i u tom slučaju trebalo bi da učine sve kako bi sebe i svoju porodicu bezbedno prevezli do željenog odredišta i nazad.

Vožnja predstavlja izuzetno napornu aktivnost koja zahteva stalnu koncentraciju, brze reflekse i dobru psihomotornu koordinaciju, i shodno tome umara, kao i svaki drugi rad, čak mnogo više ukoliko uzmemo u obzir da često traje i po nekoliko časova ili se odvija u nepovoljnim vremenskim uslovima. Ukoliko se umor u vožnji ne prepozna, on može imati kobne posledice. Svaka treća saobraćajna nezgoda nastaje usled umora vozača, pri čemu je on ili zaspao ili neadekvatno reagovao, tako da umor, uz brzinu i konzumiranje alkohola, predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za bezbednu vožnju.

Upotreba duvana je vodeći pojedinačni uzrok smrti koji se može sprečiti, a od koga u svetu umre preko 7 miliona ljudi svake godine. Iako zdravstveni radnici imaju važnu ulogu u prevenciji i prestanku pušenja, učestalost pušenja još uvek je veoma visoka kako kod zdravstvenih radnika u Srbiji, tako i u mnogim zemljama Evrope i sveta.

U okviru istraživanja profesionalnog zadovoljstva zaposlenih u 54 zdravstvene ustanove u Beogradu u 2018. godini, ispitivana je i učestalost pušenja. U istraživanju je učestvovalo 15.739 radnika svih profila, odnosno 51% od ukupno 30.602 zaposlena koji rade u zdravstvenim ustanovama. Većina zaposlenih su medicinske sestre/tehničari (53,3%), slede lekari (20,1%), tehnički radnici (8,8%), zdravstveni radnici drugog zanimanja (7,8%), administrativni radnici (6,5%) i zdravstveni saradnici (3,6%).