U organizaciji Regionalne kancelarije UNICEF-a, Svetske zdravstvene organizacije i Ministarstva zdravlja Republike Srbije utorak, 02. jula 2019, u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, organizovana je poseta telefonskom savetovalištu „Halo beba“.

Poseta je sprovedena u okviru višednevnog regionalnog seminara “Optimalna ishrana odojčadi i male dece u cilju prevencije dvostrukog opterećenja neuhranjenosti u Evropi i Centralnoj Aziji“.

Izrazito visoke temperature, kojima smo leti tokom poslednjih godina veoma često izloženi, predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno, (tzv «toplotni talas»), a često su praćene i velikom vlažnošću vazduha, što ima dodatni neželjeni uticaj na ljudski organizam.

U takvim uslovima, znojenje, odnosno oslobađanje toplote, je otežano, i naše telo mora da uloži dodatni napor kako bi svoju temperaturu održavalo u granicama normale. Shodno tome, usled velikih vrućina i prekomernog izlaganja suncu i toploti, mogu nastati različita neprijatna stanja izazvana poremećajem regulacije telesne temperature, poput toplotnog osipa, grčeva ili toplotne slabosti. Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica, zbog svoje učestalosti, kao i toplotna isrpljenost i toplotni udar, zbog svoje težine i ozbiljnih komplikacija koje mogu izazvati.

1. Zbog čega se trovanja hranom najčešće dešavaju tokom leta i letovanja?

Na visokim temperaturama, u letnjem periodu, hrana je pogodno tlo za razvoj mikroorganizama. Kada se mikroorganizmi (uzročnici bolesti) nađu u povoljnim uslovima (odgovarajuća temperatura i vlažnost), omogućavaju da se oni veoma brzo razmnožavaju. Jedna bakterija, kada se na nađe pod povoljnim uslovima, u roku od samo sedam sati, može formirati novih dva miliona bakterija.

Takođe, u letnjem periodu, veći je broj i insekata koji mogu da prenesu uzročnike zaraznih bolesti. Taj način prenosa je značajniji u nehigijenskim naseljima i u nerazvijenim zemljama.

Lajmska bolest je infektivno oboljenje čiji je uzročnik bakterija Borelija burgdorferi. Zaražavanje ljudi  nastaje  ubodom krpelja roda Iksodes koji su prenosioci ove bakterije. Infekcija najčešće  zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu postoji Savetovalište za lajmsku bolest, koje skreće pažnju na važne napomene.

Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama obeležava se svakog 26. juna, još od davne 1987. godine kada je, donošenjem posebne rezolucije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija zvanično podržala inicijativu da se pojača delovanje i saradnja u borbi protiv ovog globalnog problema.

Ovogodišnja tema naglašava da su pravosuđe i zdravstvo dve strane istog novčića kada je u pitanju rešavanje problema zloupotrebe droga. Slogan ovogodišnje globalne kampanje glasi „Zdravlje za pravdu, pravda za zdravlje”, a za cilj ima da naglasi da suočavanje sa problemom zloupotrebe droga zahteva sinhronizovanu uključenost brojnih relevantnih sektora i institucija – od primene mera za suzbijanje kriminala i pravosudnih organa do delovanja zdravstvenog sistema i socijalnih službi.

Poplave kao vanredni događaj sa sobom nose potencijalnu opasnost od pogoršanja higijensko-epidemiološke situacije i mogućnost pojave i širenja zaraznih bolesti. Rizik je veći u delu naselja gde se sanitarne otpadne vode sakupljaju putem septičkih jama koje su se izlile zbog velike količine padavina ili je došlo do izlivanja kanala koji služe za prihvat sanitarnih otpadnih voda.

Ukoliko dođe do zagađenja patogenim mikroorganizmima vode i hrane, kao i unosa istih putem prljavih ruku ili kontaminiranih predmeta za ličnu upotrebu moguće je nastajanje crevnih i kožnih zaraznih bolesti.

Dugi letnji dani i tople večeri, pored toga što ljudima omogućavaju duži boravak i bavljenje mnogobrojnim aktivnostima na otvorenom, sa sobom nose i određene neugodnosti poput susreta sa različitim insektima koji su u ovo doba godine najaktivniji - a to su komarci, krpelji, pčele, ose, stršljeni, bumbari i dr.

Ove godine dolazak leta u naše krajeve propraćen je velikom vlagom i količnom padavina koje pogoduju razmnožavanju insekata, pre svega komaraca.

Imajući u vidu obim posledica nastalih nakon velikih količina padavina na delu teritorije grada Beograda, na levoj obali Dunava, kao i obime preduzetih aktivnosti na asanaciji terena i vremenu potrebnom da se sanitarno-higijenski i drugi uslovi dovedu u redovne prilike, a u cilju zaštite zdravlja stanovništva, donosimo meru da iz preventivnih razloga vodu iz mreže beogradskog vodovoda u naseljima Kotež i Borča ne treba koristiti za piće i pripremu hrane.

Voda iz vodovodnog sistema se može koristiti za ostale sanitarno-higijenske potrebe (održavanje higijene tela i prostorija,toalete i dr).