Zdrav grad - to si ti! Dan zdravih gradova 20. maj 2020.

dan zdravih gradova 2020Šta je to što jednu urbanu zajednicu čini zdravom - pitanje je na koje možemo ponuditi mnogo odgovora, i u tom mnoštvu, skoro je nemoguće dati pogrešan odgovor. Upravo veliki broj mogućih objašnjenja govori više o važnosti aspekta posmatranja problema, nego o potencijalno jedinstvenom gledištu na objašnjenje pojma zdravog grada.

Bilo da u tom svetlu izdvojeno naglašavamo posebnu važnost gradske infrastrukture, međuljudskih odnosa, ekologije ili kvaliteta zdravstvene zaštite, jasno je da svi elementi koje posebno izdvojimo moraju delovati združeno sa ostalima kako bi jednu urbanu zajednicu doveli do stanja koje se prepoznaje kao zdravlje.

Ipak, jedan važan činilac prožima sve druge - ljudski činilac jeste prisutan svuda, i ispoljava snažan uticaj na sve druge. Koji god aspekt mogućnosti za unapređenje zdravlja jednog grada da posmatramo, uticaj pojedinaca i njihova odgovornost za zajednicu ostvaruju presudan uticaj, koji možda nije uvek dovoljno vidljiv.

Kao način da se podstakne razmišljanje o ovoj izuzetno značajnoj temi, Dan zdravih gradova biće obeležen 20. maja 2020. godine zajedničkom inicijativom Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Instituta za javno zdravlje Niš i Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Zašto uopšte lična odgovornost za zdravlje zajednice?

Deleći prostor i resurse jedne zajednice, njene prednosti i izazove, svako od nas doprinosi izgradnji finog društvenog tkiva koje jedan grad može učiniti otpornim na nepredviđene okolnosti i spoljašnje pritiske, a istovremeno čini razvojni rezervoar za crpljenje ekonomskih i drugih kreativnih mogućnosti u redovnim okolnostima. Svakako su izazovna stanja ona u kojima se značaj lične odgovornosti za zdravu zajednicu višestruko umnožava, čemu smo svedoci u vreme trajanje epidemije COVID-19, zdravstvenog i društvenog izazova našeg vremena.

Sama priroda epidemija zaraznih bolesti, kao događaja koji pogađaju veliki broj ljudi, nameću jedno osnovno pitanje za svakog pojedinca - šta da radim u ovoj situaciji, kako da se ponašam? Ljudi su prirodno zabrinuti za sopstveno zdravlje, zdravlje drugih bliskih osoba, prijatelja i kolega, i iz želje da se ponašaju odgovorno prema drugima, postavljaju pitanja usmerena na značaj ličnog delovanja. Možda nijedna slična situacija poput epidemije, ne naglašava tako dobro značaj lične odgovornosti svakoga od nas za postizanje ciljeva koje smo kao zajednica propisali i prihvatili. Svest da je prigodno lično delovanje u okolnostima epidemije od presudnog značaja za uspostavljanje kontrole nad njom, treba da rezultira u povećanom osećaju zajedništva, povišenom nivou pažnje ka zdravstvenim savetima, kao i promišljenom delovanju u svim relevantnim poljima. Promislimo na trenutak o nekim od preporuka koje su zahtevale pažnju i pridržavanje svakoga od nas:

  • viši nivo lične higijene (koji se ogleda u češćem pranju ruku, izbegavanju dodirivanja lica i sl.),
  • odgovoran odnos prema sebi i drugima (na prvom mestu fizičko i socijalno distanciranje i izbegavanje kontakta sa obolelima)
  • praćenje saveta namenjenih određenim kategorijama stanovništva za koje su bile namenjene posebne mere (npr. starije osobe i hronični bolesnici)

Šta je njihova suština? Odnose se na svakoga od nas, imaju potvrđeno koristan efekat, ali za njihovo sprovođenje ne postoji drugi način do odgovornog ponašanja pojedinca. Prvo, važno je shvatiti zbog čega se mere odnose na svakog od nas - jednostavno je, jer virus ne pravi selekciju, i ne dešava se „nekom drugom“.

Drugo, uvećana lična svest na ovom polju pruža bolje ukupne rezultate, jer neke od preporučenih mera mogu značajno remetiti ustaljene navike i obrasce ponašanja, te postati zamorne za sprovođenje - rešenje leži u produbljenom shvatanju njihovog značaja, što samo po sebi pruža dodatnu motivaciju za dalje istrajavanje u primeni mera u svakodnevnom životu. Treće, važnost pridržavanja preporuka koje se temelje na odgovornom ponašanju, višestruko je uvećana u gradskim sredinama. Veća gustina naseljenosti, i životne navike koje dovode do čestog i produženog kontakta ljudi, nameću poseban stepen pažnje i zahteva stanovnicima grada.

Sa jedne strane, resursi koji su korisni u prevazilaženju opisanih problema veći su i dostupniji u urbanim sredinama, dok je sa druge strane, organizacija života gradske sredine takva da pogoduje širenju zaraznih bolesti.

Sveukupno, delovanje zarad unapređenja zdravlja jednog grada može imati mnogo različitih pristupa, ali jedna zajednička nit sve ih povezuje - lična odgovornost svakog pojednica za zdravlje zajednice višestruko pomaže ukupnom napretku u pogledu zdravlja te zajednice.

Dana zdravih gradova 2020

Koncept zdravog grada - šta kažu stručnjaci?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda. Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“.

Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“. Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

  • čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)
  • negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv
  • snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške
  • visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje
  • obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada
  • dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije
  • raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija
  • povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima
  • dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita
  • dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)

Povodom obeležavanja Dana zdravih gradova 2020. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd pripremio je kviz koji će vas bliže upoznati sa konceptom zdravog grada , potrebnim koracima ka njegovom ostvarenju u praksi, ali i sa mogućnostima koje su na raspolaganju svakom pojedincu za unapređenje zdravlja celokupne zajednice.

Pogledajte i brošuru Instituta za javno zdravlje Niš na temu "Odgovorno ponašanje u pandemiji spašava živote"

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351