Dan zdravih gradova, kao jedan od važnih datuma iz Kalendara zdravlja, biće obeležen 20. maja različitim inicijativama i aktivnostima kako u svetu tako i u Republici Srbiji.

Centri za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i Instituta za javno zdravlje Niš, u svojim sredinama kroz zajednički osmišljene aktivnosti, a povodom Dana zdravih gradova, nastojaće da mobilišu građane i donosioce odluka da partnerski ulažu napor u izgradnju zdravih urbanih sredina prilagođenih potrebama stanovnika.

Srbija će u nedelju 19. maja 2019. godine po 16. put obeležiti Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a (International AIDS Candlelight Memorial - CLMD), pod sloganom „Snažnije za zdravlje i prava osoba koje žive sa HIV-om“.

Time će se naša zemlja i ove godine pridružiti globalnoj mreži ljudi koji žive sa HIV-om i AIDS-om u obeležavanju ovog memorijala. On se u svetu obeležava od 1983. godine u nastojanju da se pokaže solidarnost sa ljudima koji žive sa HIV-om, kako bi se podigla svest o HIV-u i AIDS-u u društvu i dala nada novim generacijama, ali i stvorili uslovi za okruženje u kojem bi ljudi sa ovom bolešću živeli kvalitetno, bez stigme i diskriminacije.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, u saradnji sa Nacionalnom kancelarijom Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji i Predškolskom ustanovom „Poletarac“ iz Barajeva, obeležio je Petu globalnu nedelju Ujedinjenih nacija posvećenu bezbednosti na putevima prigodnom manifestacijom u prostorijama vrtića „Slončići“, u Barajevu, dana 09.05.2019. godine.

Okupivši veliki broj dece različitog predškolskog uzrasta, sa zajedničkim ciljem slanja snažne poruke u javnost o važnosti bezbednog učestvovanja u saobraćaju, manifestacija je postigla da ujedini naše najmlađe učesnike u saobraćaju, njihove vaspitače i predstavnike zdravstvene struke, sa donosiocima odluka u oblasti bezbednosti saobraćaja.

Gastroenterokolitisi kod ljudi mogu biti izazvani bakterijama, virusima ili parazitima. Zbog velikog broja uzročnika koji mogu izazvati gastroenterokolitise, lekar opšte prakse treba prema simptomima i kliničkoj slici pacijenta da proceni na koju vrstu mikrobiološkog ispitivanja će poslati uzorak stolice.

Bakteriološki pregled stolice (fecesa) naziva se koprokultura. Koprokultura služi za postavljanje dijagnoze oboljenja i za dokazivanje kliconoštva. Materijal (stolica) se uzima odmah posle defekacije u specijalnu posudu sa kašičicom.

Međunarodni dan medicinskih sestara obeležava se u celom svetu svake godine 12. maja, u spomen na rođenje Florens Najtingel, britanske medicinske sestre, začetnice modernog sestrinstva, kao priznate profesije.

Florens Najtingel je bila medicinska sestra koja je još sredinom XIX veka govorila kako se jedino znanjem i veštinama može doprineti poboljšanju zdravlja ljudi. Svake godine Međunarodno veće sestara za obeležavanje Međunarodnog dana medicinskih sestara preporučuje aktivnosti sestrama širom sveta.

Imajući u vidu da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za Evropski region, približno 31% stanovnika starog kontinenta starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno, ne čudi procena da se upravo fizička neaktivnost smatra odgovornom za čak oko milion smrtnih ishoda u Evropi svake godine.

Takođe, nedovoljna fizička aktivnost dominantno je odgovorna za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja raka dojke, debelog creva i dijabetesa, kao i za skoro svaki treći slučaj ishemijske bolesti srca.

Pre više od 150 godina Ignaz Semmelwieis (1818-1865) pokazao je da je puerperalna sepsa zarazna bolest koja se širila od bolesnika do bolesnika rukama zdravstvenih radnika. Od tada, mnoge su studije pokazale da su kontaminirane ruke odgovorne za prenošenje infekcija.

Zbog toga uvek treba naglašavati neophodnost redovne higijene ruku, kao jedne od najvažnijih mera za sprečavanje bolničkih infekcija u zdravstvenim ustanovama. Odgovornost je zdravstvene ustanove da osigura odgovarajući broj mesta za higijenu ruku i sredstva na bazi alkohola, koja su lako dostupna svim zdravstvenim radnicima.

Svake godine u svetu preko 1,35 miliona ljudi izgubi život, a više desetina miliona bude lakše ili teže povređeno u saobraćajnim nezgodama. Povrede u saobraćaju zauzimaju osmo mesto među svim uzrocima prevremenog umiranja, dok su kod dece uzrasta 5-14 godina i mladih odraslih osoba uzrasta 15-29 godina one vodeći uzrok smrti i invaliditeta.

Shodno tome, među mnogobrojnim aktivnostima namenjenim poboljšanju bezbednosti i smanjenju broja nastradalih u saobraćaju, Generalna Skupština Ujedinjenih nacija donela je odluku o održavanju Globalnih nedelja bezbednosti na putevima u cilju skretanja pažnje stručne i opšte javnosti na različite faktore i aktivnosti koji mogu doprineti smanjenju broja i posledica saobraćajnih nezgoda.