Svetski dan bubrega - SDB 2020.

svetski dan bubrega 2020„Zdravlje bubrega svima i svuda – od prevencije do otkrivanja i ravnopravnog pristupa lečenju”

Od bolesti bubrega, koje se svrstavaju u hronična nezarazna oboljenja, trenutno boluje oko 850 miliona ljudi širom sveta. Jedna od deset odraslih osoba ima hroničnu bolest bubrega (HBB). Opterećenje društva ovim bolestima je u porastu, a predviđa se da će postati peti najčešći uzrok izgubljenih godina života na globalnom nivou do 2040. godine.

Ove godine Svetski dan bubrega ima za cilj da podigne svest ljudi o povećanju opterećenja društva ovim bolestima u svetu i da se zalaže za zdravlje bubrega za sve ljude. Konkretno, kampanja za 2020. ističe značaj preventivnih intervencija u cilju sprečavanja pojave i progresije bolesti bubrega.

U Srbiji se 10.749 osoba bolnički lečilo zbog oboljenja bubrega u 2018. godini, a od tog broja 6.196 osoba se bolnički lečilo zbog hronične bubrežne insuficijencije. Iste godine je umrlo 752 hospitalizovanih osoba zbog bolesti bubrega, od kojih je 70% umrlo zbog hronične bubrežne insuficijencije.

U Beogradu je u 2018. godini od hronične bubrežne insuficijencije umrlo 287 lica, a registrovano je 215 novoobolelih od ove bolesti.

Dijabetes i hipertenzija su najčešći uzroci HBB u razvijenim zemljama. HBB se najčešće ne otkriva skriningom nego u odmaklim stadijumima kada se bolesnici obraćaju lekarima sa simptomima hronične bubrežne insuficijencije (hronična bubrežna slabost).

hronicna bolest bubrega

Hronične bolesti bubrega iziskuju ogromne zdravstvene troškove. Na troškove dijalize i transplantacije otpada 2-3% godišnjeg zdravstvenog budžeta u zemljama sa visokim prihodima, a ove metode se sprovode kod manje od 0,03% populacije tih zemalja.

U zemljama sa niskim i srednjim prihodima, većina ljudi sa bolestima bubrega ima nedovoljno dostupne tretmane za zamenu bubrežne funkcije - dijalizu i transplantaciju bubrega u cilju spasavanja života.

Od ključnog je značaja činjenica da se kroz odgovarajući pristup osnovnoj dijagnostici i ranom lečenju bolest bubrega može sprečiti ali i odložiti napredovanje ka terminalnom stadijumu bolesti.

Iako su u mnogim državama usvojene nacionalne politike i strategije za nezarazne bolesti u celini, često nedostaju specifične politike usmerene na edukaciju stanovništva i podizanje svesti o značaju bolesti bubrega, kao i skrining za bolesti bubrega, adekvatna kontrola i tretman bolesti. Skladno tome, postoji potreba da se poveća svest o važnosti preventivnih mera u širokim krugovima društva, profesionalaca i kreatora politike.

Na koji način preventivne intervencije mogu sprečiti bolesti bubrega ali i mogućnost težih komplikacija?

 (1) Primarna prevencija podrazumeva intervenciju pre nastajanja zdravstvenih efekata i nastoji da spreči nastanak bolesti bubrega pre nego što proces bolesti počne.

(2) Sekundarna prevencija predlaže preventivne mere koje vode ka ranoj dijagnozi i blagovremenom lečenju bolesti bubrega i sprečavanju većih problema u razvoju bolesti.

(3) Tercijarna prevencija označava upravljanje bolešću bubrega nakon postavljanja dijagnoze, da bi se kontrolisala progresija bolesti i pojava težih komplikacija.

Primarna prevencija bolesti bubrega zahteva modifikaciju faktora rizika, kao što su dijabetes melitus, hipertenzija, nezdrave dijete (nepravilna ishrana ili neke specifične dijete), strukturne anomalije bubrega i urinarnog trakta, nefrotoksičnost lekova (brojni lekovi mogu izazvati oštećenje bubrega). Primarna prevencija podrazumeva i promovisanje zdravih stilova života, uključujući fizičku aktivnost i pravilnu ishranu, skrining za pacijente sa visokim rizikom od ovih bolesti (analize krvi i urina).

Kod osoba sa prethodno postojećom bolesti bubrega, sekundarna prevencija obuhvata optimizaciju krvnog pritiska i glikoregulaciju, edukaciju i kliničke intervencije.


Kod pacijenata sa uznapredovalom bolešću bubrega, prioritetno je upravljanje komorbiditetima kao što su uremija i kardiovaskularne bolesti.

Kako je bolest bubrega povezana sa visokim troškovima, preventivne mere koje se tiču uzroka, naročito u formi primarne prevencije, imaju značajnu vrednost. Podizanje svesti i edukacija pojedinaca o najvažnijim faktorima rizika i preventivnim merama za bolesti bubrega je, iz tih razloga, od izuzetnog značaja, zatim promocija programa za zdravstvene radnike, efektivno i efikasno obrazovanje, kao i definisani programi za opštu populaciju i partnerstva za osnaživanje pacijenata.

2020 SDB poziva svakoga da se založi za mere u svojoj zemlji koje uključuju:

  1. Ponovni fokus na primarnu zdravstvenu zaštitu, podizanje svesti, osnaživanje i edukaciju pacijenata;
  2. Integraciju prevencije bolesti bubrega u nacionalne programe za sveobuhvatne i integrisane usluge, koje su od suštinskog značaja za poboljšanje ranog otkrivanja i praćenja hroničnih bolesti bubrega;
  3. Uključiti vladu, celo društvo, koncept „zdravlje u svim politikama“, multisektorsku saradnju u promociji prevencije bolesti bubrega.

Osam zlatnih pravila za zdravlje vaših bubrega

  1. Budite aktivni i u formi!
  2. Hranite se pravilno!
  3. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
  4. Redovno kontrolišite krvni pritisak!
  5. Unosite dovoljno tečnosti!
  6. Nemojte pušiti!
  7. Racionalno koristite lekove protiv bolova/upale!
  8. Redovno kontrolišite stanje svojih bubrega ukoliko spadate u rizičnu populaciju!

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351