Pušenje se, kao uzrok smrti, povezuje sa oko 7,2 miliona smrtnih ishoda u svetu godišnje.

Vremenom, duvan ubija oko polovine svojih korisnika, odnoseći tako više života nego AIDS, malarija i tuberkuloza zajedno. Kako bi se ukazalo na razmere epidemije upotrebe duvana i na opasnost od preventibilnih smrti i bolesti kojima on doprinosi, Svetska zdravstvena organizacija je još davne 1988. godine, proglasila 31. maj Svetskim danom bez duvana.

U periodu 17-23. maja 2021. godine nizom različitih aktivnosti i manifestacija na globalnom i lokalnom nivou obeležena je Šesta UN globalna nedelja bezbednosti na putevima pod sloganom “Ulice za život - volimo 30“, sa ciljem da se pažnja javnosti i donosilaca odluka usmeri ka problemu upravljanja brzinom u urbanim sredinama.

Poseban naglasak ove Nedelje je bio na predstavljanju zona sa ograničenjem brzine od 30 km/č u gradovima gde se ranjivi učesnici u saobraćaju kontinuirno ukrštaju sa motornim vozilima. „Zone 30“ su promovisane kao ključ za uspostavljanje bezbednog transportnog sistema koji štiti sve korisnike puteva, sprečava nastanak težih povreda i smrtnih ishoda u drumskom saobraćaju, olakšava postizanje mnogih Ciljeva održivog razvoja i omogućava stvaranje bezbednih, zdravih, zelenih gradova u kojima će svi stanovnici kvalitetno živeti.

Zdravlje urbanih zajednica zadobija sve veći značaj kao koncept, imajući u vidu demografska kretanja na globalnom planu, kao i njihove projekcije za budućnost. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), preko 55% svetske populacije već živi u gradovima, dok su očekivanja da će do 2050. godine taj udeo porasti na 68%.

Gradovi, kao mesta najveće koncentracije stanovništva nosiće i najveći deo drugih socijalnih aktivnosti, što daje mogućnost da se njihova budućnost planira i oblikuje prema izazovima za koje se očekuje da će preovladavati u vremenu koje dolazi

Pandemija virusa Kovid-19 početkom 2020. godine dovela je do smanjenja opšte mobilnosti usled zatvaranja čitavih gradova, regiona i država i prelaskom velikog boja ljudi na rad od kuće.

To je dovelo do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, ali ne i proporcionalnog smanjenja broja smrtnih ishoda u saobraćaju, s obzirom da je porasla učestalost praktikovanja rizičnih ponašanja u saobraćaju, pre svega vožnje prekomernom i neprilagođenom brzinom.

Prekomerna i neprilagođena brzina predstavlja osnovni uzrok gotovo svakog trećeg smrtnog ishoda u saobraćajnim nezgodama širom sveta. U Evropi, skoro 50% poginulih čine ranjivi učesnici u saobraćaju – pešaci, biciklisti i motociklisti, i oni najčešće stradaju u sudaru sa motornim vozilima.

Shodno tome, Šesta Globalna UN nedelja bezbednosti na putevima, koja se obeležava od 17. do 23. maja ove godine, ističe prednost i neophodnost ograničenja brzine i poziva donosioce odluka širom sveta da se zauzmu za ograničenje brzine od 30 km/č u urbanim sredinama- pre svega onim gde ljudi žive i rade, a deca uče i igraju se.

Međunarodni dan medicinskih sestara obeležava se u celom svetu svake godine 12-tog maja, u spomen na rođenje Florens Najtingel, britanske medicinske sestre, začetnice modernog sestrinstva kao priznate profesije.

Svake godine Međunarodno veće sestara (ICN) preporuči temu koju će medicinske sestre širom sveta istraživati tokom godine. Ovogodišnja tema definisana je pod sloganom „Sestrinstvo – glas koji vodi – vizija zdravstene budućnosti“.

"Kretanjem do zdravlja" - 10. maj, međunarodni je dan koji je 2002. godine kreirala Svetska zdravstvena organizacija radi promocije fizičke aktivnosti.

Ovaj dan, nadahnjujući nas da budemo aktivniji, predstavlja odličnu odskočnu dasku za pokretanje novog vida fizičke aktivnosti ili povećanje postojeće. Najbolje je da radite nešto u čemu uživate i što odgovara vašem načinu života. Svi fizičkoj aktivnosti pristupamo malo drugačije - neko šeta psa dva puta dnevno, neko ide na večernje trčanje, vozi bicikl, neko uživa u igri sa svojom decom, a neko održava baštu ili planinari.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd obavlja redovnu kontrolu higijenske ispravnosti vode za piće na 32 javne česme sa izvorskom vodom u užoj i široj zoni grada, pri čemu se ispitivanje sa 16 javnih česama sprovodi dva puta mesečno tokom cele godine, a sa 16 javnih česama u prigradskim naseljima, jedanput mesečno u periodu od aprila do septembra. Ova kontrola se obavlja u okviru programa monitoringa kvaliteta podzemnih voda na teritoriji Beograda, finansiranog od strane Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Da bi voda mogla da se koristi za piće mora da bude zdravstveno bezbedna, tj. ispravna i u pogledu fizičko-hemijskih i u pogledu mikrobioloških osobina, odnosno da ispunjava uslove važećeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće.