Šesta UN globalna nedelja bezbednosti na putevima - "Zone i ulice sa ograničenjima 30" - zablude i činjenice

streets for life 2021Pandemija virusa Kovid-19 početkom 2020. godine dovela je do smanjenja opšte mobilnosti usled zatvaranja čitavih gradova, regiona i država i prelaskom velikog boja ljudi na rad od kuće.

To je dovelo do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, ali ne i proporcionalnog smanjenja broja smrtnih ishoda u saobraćaju, s obzirom da je porasla učestalost praktikovanja rizičnih ponašanja u saobraćaju, pre svega vožnje prekomernom i neprilagođenom brzinom.

Dana 17. maja 2021. godine širom sveta je obeželen početak Šeste UN Globalne nedelje bezbednosti na putevima, posvećene problemu prekomerne brzine kroz upoznavanje opšte i stručne javnosti sa prednostima ulica i zona malih brzina u urbanim sredinama, i podsticanju onih koji donose politike i zakone da ograniče brzinu na 30 km/č u onim zonama i ulicama u kojima se pešaci, biciklisti i druge ranjive kategorije u saobraćaju mešaju sa motornim vozilima.

Značaj ulica i zona sa malom brzinom istakao je i sam generalni direktor SZO, Tedros Adhanom Gebrejesus rečima “Potrebna nam je nova vizija kako bismo stvorili bezbedne, zdrave, zelene, gradove u kojima se može kvaltetno živeti. Ulice sa malim brzinama su veoma važan deo ove vizije.

Svake godine više od 1,3 miliona ljudi pogine u saobraćajnim nezgodama na putevima – 1 osoba na svake 24 sekunde. Prekomerna brzina predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak povreda u drumskom saobraćaju. U razvijenim zemljama svaki treći smrtni ishod na putevima se pripisuje brzini.

ZAŠTO SU NAM NEOPHODNE „ZONE i ULICE sa ograničenjem 30“?

BEZBEDNE SU I ZDRAVE
Ulice u kojima se vozila ne kreću brzinama većim od 30 km/č štite sve koji ih koriste- posebno one najugroženije, poput pešaka, biciklista, dece, starijih ljudi i osoba sa invaliditetom. One pomažu u sprečavanju smrtnih ishoda u drumskom saobraćaju i promovišu fizičku aktivnost. Kada su ulice bezbedne, ljudi više hodaju i voze bicikle.

ZELENE SU
Ulice sa ograničenjem od 30 km/č su ključne za napore da se pređe na mobilnost bez ugljenika. Ulice koje promovišu bezbedno hodanje i vožnju bicikla mogu smanjiti zavisnost od upotrebe automobila i emisiju štetnih gasova koja je uzročnik brojnih klimatskih promena. Kako bi zaštitili životnu sredinu, ljudima su potrebne bezbedne ulice sa malim brzinama koje podstiču aktivne i održive vidove transporta. 

POGODNE SU ZA ŽIVOT
Ulice pogodne za život, omogućene malim brzinama, su srž Agende 2030 za održivi razvoj i mogu olakšati mnoge njene ciljeve.
ciljevi odrzivog razvojaKako se svet polako oporavlja od pandemije virusa Kovid-19, svi bi trebalo da imaju korist od ulica sa malim brzinama, kako bi, ne samo preživeli, već i napredovali.

ZABLUDE I ISTINE O ZONAMA I ULICAMA SA OGRANIČENJIMA 30

ZABLUDA: Ograničenje brzine od 30 km /č ne pravi razliku.
ČINJENICA: Ulice male brzine spasavaju živote. živote

Istraživanja i podaci iz celog sveta pokazuju da ulice sa malom brzinom smanjuju rizik od ozbiljnih povreda i spasavaju živote.

Studija iz Londona otkrila je je da su niža ograničenja brzine (u ovom slučaju «Zone 30») povezane sa smanjenjem broja žrtava na putu za 42%, dok je, u Bristolu, uvođenje ograničenja brzine od 30 km/č bilo povezano sa smanjenjem smrtnih povreda od 63% u periodu između 2008. i 2016. godine.

SZO je zaključila da povećanje prosečne brzine od 1 km/č dovodi do 3% većeg rizika od sudara i 4 do 5% povećanja smrtnih slučajeva.

Pešaci udareni od strane vozila koje se kreće brzimom većom od 30 km /č su u znatno većem riziku od smrti, a rizik je još veći za decu i starije. Na razdaljini na kojoj se automobil pri brzini od 30 km /č može zaustaviti, automobil brzine 50 km /č se još uvek kreće.

Veće brzine vozačima sužavaju periferni vid i utiču na vreme reagovanja.
 
ZABLUDA: Ograničenja od 30 km /č nisu baš omiljena.
ČINJENICA: Ljudi govore da žele manje brzine tamo gde žive.

Višegodišnja istraživanja širom sveta pokazuju da se veliki broj ljudi slaže da je 30 km/č adekvatno ograničenje brzine za ulice i puteve koji prolaze kroz stambene zone gradova. Zapravo, ulice sa malom brzinom pomažu u smanjenju zagušenja u saobraćaju. Nedavna anketa sprovedena u 11 zemalja u okviru Inicijative za zdravlje deteta, otkrila je da bi 74% roditelja podržalo sprovođenje različitih restriktivnih mera u ulicama oko škola ukoliko bi one doprinele da deca bezbednije šetaju ili voze bicikl, uključujući i dodatna ograničenja brzine.

U istraživanjima u Velikoj Britaniji, 70% ispitivanih vozača je izjavilo da se slaže da je brzina od 30 km/č adekvatno ograničenje za ulice u kojima ljudi žive. Ankete sprovedene u Škotskoj pokazuju da je 65% ispitanika za, a svaka četvrta osoba smatra da bi to povećalo verovatnoću da svakodnevno uživaju u šetnji ili vožnji bicikla. Dokazi takođe ukazuju na brzo prihvatanje ovog ograničenja širom Evrope.

Usporavanje saobraćaja takođe ima značajne zdravstvene koristi, uključujući podršku prelasku na aktivniji način života kroz hodanje i vožnju bicikla. Društvene interakcije koje ljudi imaju sa drugima na ulici važne su za izgradnju zajednice i kolektivne dobrobiti. Sporiji saobraćaj smanjuje buku i opasnost na putu i omogućava socijalnu koheziju.
 
ZABLUDA: Ograničenja od 30 km /č povećavaju vreme putovanja.
ČINJENICA: U urbanim sredinama na vreme putovanja više utiču drugi faktori.

U urbanim sredinama maksimalna brzina između određenih tačaka na kojima su moguća zagušenja ili saobraćajnica retko utiče na vreme putovanja. Istraživanja na terenu pokazali su da je kod većine tipičnih gradskih putovanja, vremenska razlika između vožnje od maksimalno 30 km/č ili 50 km/č minimalna.

Zagušenja i vreme provedeno u čekanju na saobraćajnu signalizaciju često su značajnije za dužinu putovanja nego brzine kojim se vozila kreću između njih. Područja dizajnirana za sporo kretanje vozila takođe mogu potencijalno eliminisati potrebu za izvesnom saobraćajnom signalizacijom, stvarajući ravnopravniji odnos između učesnika u saobraćaju.
 
ZABLUDA: Ograničenja od 30 km /č su samo za određene zemlje.
ČINJENICA: Ulice male brzine su efikasne u bilo kom kontekstu.

Iako su mnoge zemlje koje su predvodile efikasne pristupe bezbednosti na putevima zemlje sa visokim prihodima, ulice sa malom brzinom mogu da se primene bilo gde, bez obzira na stepen razvijenosti ili broj vozila.

Zone od 30 km č jednako su uspešno postavljene u naseljima u Africi, Severnoj Americi, Aziji, Evropi, Latinskoj Americi i Australiji, i u mnogim slučajevima početak uvođenja ovih zona bio je u području oko škola, što je i slučaj sa našom zemljom.
 
ZABLUDA: Ograničenja od 30 km /č štete vozačima.
ČINJENICA: Ulice male brzine pomažu u smanjenju zagušenja i stvaraju zdravije ulice za uživanje svih korisnika.

Ulice male brzine zapravo mogu poboljšati život vozačima. Bezbedniji putevi pomoći će da kod kraćih gradskih relacija ljudi odustanu od upotrebe vozila, na taj način smanjujući zagušenja i emisiju štetnih gasova.

Zagađenje vazduha pogađa sve učesnike u saobraćaju, ali su mu profesionalni vozači nesrazmerno izloženi, povećavajući svoje zdravstvene rizike. Mnoge vodeće automobilske grupacije podržavaju zone male brzine; na primer, Kraljevski auto klub Zapadne Australije je tražio da se one uvedu u Australiji

#StreetsForLife streets for life 2021

Lock full review www.8betting.co.uk 888 Bookmaker

Kontakt

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,

Bulevar despota Stefana 54a,

11108 Beograd, Srbija

Telefon: 2078-600; 3237-351