Svetski dan bez duvana - 31. maj 2021. - DONESI ODLUKU - OSTAVI DUVAN!
Pušenje se, kao uzrok smrti, povezuje sa oko 7,2 miliona smrtnih ishoda u svetu godišnje.Vremenom, duvan ubija oko polovine svojih korisnika, odnoseći tako više života nego AIDS, malarija i tuberkuloza zajedno. Kako bi se ukazalo na razmere epidemije upotrebe duvana i na opasnost od preventibilnih smrti i bolesti kojima on doprinosi, Svetska zdravstvena organizacija je još davne 1988. godine, proglasila 31. maj Svetskim danom bez duvana.
Tema Svetskog dana bez duvana menja se svake godine sa ciljem da uvek bude pokriven neki od važnih segmenata Okvirne konvencije o kontroli duvana (Framework Convention on Tobacco control (FCTC)), koja je doneta 2005. godine. Ove godine, tema Svetskog dana bez duvana je “Donesi odluku - ostavi duvan”, sa namerom da se ukaže na one mere iz Okvirne konvencije koje se odnose na pružanje podrške pušačima koji su rešeni da se odreknu ove štetne navike. Od 1,3 milijarde pušača na svetu, čak oko 780 miliona njih bi želelo da se odrekne ove štetne navike. Ipak, samo oko 30% tih pušača ima pristup službama i/ili alatima koji bi im omogućili adekvatnu podršku u savladavanju kako fizičke tako i psihičke komponente nikotinske zavisnosti.
Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu posebno se predano bavi problemom kontrole duvana i to ne bez razloga. Naime, na starom kontinentu se beleži značajno veća zastupljenost pušenja u odnosu na ostatak sveta - čak oko 28% odraslih Evropljana puši, u odnosu na 21% pušača, koliko se procenjuje da ih ima globalno. Još jedan značajan podatak je da je u Evropi udeo pušača u ženskoj populaciji upadljivo veći u odnosu na globalni prosek - čak 19% naspram 7% u svetu.
Ipak, ohrabruje podatak iz novijih istraživanja, da je preko polovine odraslih pušača u Evropi zainteresovano da prekine s pušenjem. Podaci takođe pokazuju da šansa da oni u tome i uspeju može biti udvostručena različitim merama pomoći na državnom nivou, poput besplatnih linija podrške, programa odvikavanja ili supstitucionih terapija koje bi bile pokrivene obaveznim zdravstvenim osiguranjem.
Ipak, sveukupni napredak u evropskom regionu kada je reč o stopama pušenja vrlo je skroman, pa čak i zabrinjavajuć, što se u značajnoj meri može pripisati inertnosti vlada mnogih zemalja kada je reč o kontroli duvana.
Mere kontrole i zakonska regulativa u ovoj oblasti mora se ažurirati tako da uzima u obzir brze promene trendova kada je u pitanju duvanska industrija, odnosno način konzumiranja duvanskih proizvoda. Ovo se, pre svega, odnosi na pojavu i rast popularnosti novih duvanskih proizvoda, koji se baziraju na zagrevanju, umesto na tradicionalnom sagorevanju duvana, kao i na elektronske cigarete. Upravo ovi proizvodi velika su “nada” duvanske industrije, kreirana kao odgovor na globalni pokret u kontroli duvana, započet početkom 21. veka. Atraktivni dizajn ovih proizvoda i njihova inovativna tehnologija, markiraju kao svoju ciljnu grupu konzumenata decu i mlade, šaljući pritom neosnovane poruke o tome kako su ovi uređaji “bezdimni” i tako “bezbedniji po zdravlje”, iako je poznato da oni takođe oslobađaju iste štetne supstance kao i tradicionalne cigarete.
Ovi uređaji uglavnom nisu prepoznati u aktuelnim regulativama većine zemalja, uključujući i Srbiju, te bezbedno lebde u zakonskom međuprostoru dok im poplularnost vrtoglavo raste. Sa takvim uzlaznim trendom, nikako ne bi smelo da se desi da oni ostanu “slučajno zaobiđeni” i prilikom donošenja novih zakonskih rešenja u oblasti kontrole duvana.Donošenje i implementacija novih striktnijih mera sa ciljem da se spreči prevremeno obolevanje i umiranje od bolesti uzrokovanih konzumiranjem duvana, zahteva snažnu političku volju. To mora biti nedvosmislen javnozdravstveni, etički, pa i ekonomski imperativ svih zemalja potpisnica Okvirne konvencije o kontroli duvana, među kojima je i Republika Srbija.
U atmosferi u kojoj su zakoni i pravila na strani zdravijih izbora, takve izbore je lakše i praviti i u njima istrajavati.
Odvikavanje od pušenja je upravo sada važnije nego ikad, jer svi naučni dokazi upućuju na to da pušači imaju veću verovatnoću da dobiju teški oblik COVID-19 nego nepušači. S druge strane, prestanak pušenja u komplikovanim životnim okolnostima izazvanim pandemijom predstavlja posebno težak životni izazov. Žudnja za cigaretom pojačava se u uslovima povećanog stresa. Stoga vam nudimo nekoliko saveta kako da tu jaku žudnju pokušate da savladate:
Odlaganje: Probajte da odlažete pušenje koliko god možete pre nego što popustite svojoj žudnji za cigaretom. Postavite to kao lični izazov i pomerajte pomalo granice svakog dana!
Duboko disanje: Udahnite duboko i produženo izdahnite kako biste se opustili. Ponovite taj ciklus 10 puta - žudnja za cigaretom može da popusti.
Pijenje vode: Čime zameniti cigarete? Voda za piće je zdrava i uvek dostupna alternativa.
Odvraćanje pažnje: Osmislite aktivnosti koje čine da se osećate dobro i zadovoljno, a koje vam mogu odvratiti pažnju od cigarete - istuširajte se, čitajte, šetajte, slušajte muziku!
Pogledajte koji su zdravstveni efekti prestanka pušenja:
- Nakon 20 minuta: krvni pritisak i puls se stabilizuju
- Nakon 12 sati: nivo ugljen-monoksida u krvotoku pada na normal
- U roku od 2-12 nedelja: cirkulacija se poboljšava i funkcija pluća se povećava
- Posle 1-9 meseci: kašalj i otežano disanje se smanjuju.
- Nakon 5-15 godina: rizik od infarkta se smanjuje za 50%
- Nakon 10 godina: rizik od raka pluća se smanjuje za 50%
- Nakon 15 godina: rizik od kardiovaskularnih bolesti smanjuje se na onaj kod nepušača
